ŠVAJCARSKA U SRCU

Na brdašcu iznad Trogena, gde su saobraćajni znaci u vidu smajlija i krava na putu, gde trava miriše drugačije nego kod nas, a krave su prave sa reklama, nalazi se dečije selo Pestaloci, nazvano po Johannu Heinrichu Pestalozziu, koji je još u 18. veku brinuo za siromašnu decu i pružao im utočište. Drvene kućice, sklad, uređenost, prirodna idila, očuvana priroda… Ljudi se trude da svoje dvorište, okolinu i zemlju čuvaju što bolje, šetaju, džogiraju, uvek su topli, ljubazni i nasmejani.Između alpskih brežuljaka u netaknutom predelu Apencela (selo Štajn), krije se fabrika sira gde se dobija uvid u tradicionalne običaje i savremenu proizvodnju sira. Impresivan je pogled i na šest metara 13.500 sireva koji zriju.U blizini romantičnog i bajkovitog Sent Galena, nalazi se fabrika "Maestrani", koja se više od 150 godina zalaže za stvaranje posebne poslastice – najfinije čokolade. Poseta njoj posebno je slatka, a zanimljiv je i podatak da svaki čovek u Švajcarskoj u proseku godišnje pojede oko 12 kg čokolade.Nezaboravne utiske ostavljaju i ciriški Nacionalni muzej, brojne crkve, prelepe građevine, zoo vrt, botanička bašta, vidikovci, jezera, ali i najveći vodopadi u Evropi na reci Rajni, sa 23 metara visine i 150 metara širine, koji svake sekunde nude posetiocima divan pogled na kaskadne, bučne slapove.A onda u srcu Švajcarske – Lucern, a u srcu Lucerna "Vrt Glečera" – prirodni spomenik, park i muzej, turistička atrakcija, ali i oaza mira u kojoj se nalazi lavirint sa 90 ogledala u kojem je bilo posebno umeće snaći se.Lucern je grad u Švajcarskoj koji je veoma privlaĉan za život. Poseduje prefinjene restorane i kafiće duž obale bistre reke Rojs, a njena bistrina ostavlja dobar utisak o stanovnicima ovog grada. Zatim prefinjene građevine, oslikane fasade, crkve i fontane, toliko kulturnih spomenika, cvetnih žardinjera, detalja i ukrasa smeštenih na pravom mestu, onako s merom. Neke kuće imaju naslikana svoja porodična stabla na fasadi, a druge deluju pomalo uvučeno i neprimetno, jer se utapaju u sličnu okolinu, sa svojim obojenim šalonima i gredama… A tek mostovi! Oni su priča za sebe! Dugački, drveni, krivudavi, ukrašeni obiljem živopisnih slika iz bitaka koje je švajcarski narod vodio u prošlosti.Svaki grad (Sent Galen, Lucern, Cirih, Ženeva, Lozana, Šafhauzen, Roršah, Romanshorn…) me je na neki svoj, specifičan način opčinio i učinio da se osetim kao da sam, osim kroz prostor putovala i kroz vreme i našla se u nekom nestvarnom i bajkovitom vremenu i mestu… baš kao u snu…Dovoljno je samo lutati ulicama nekog grada i prosto gutati pogledom sve na šta naiđete jer je sve tako (ne)stvarno. Posmatrati ljude, hraniti labudove, slušati ulične svirače, mirisati pekarske proizvode, osluškivati kako ta zemlja diše.Lepota ovih gradova se ne može opisati na papiru, to treba jednostavno doživeti. Ni objektivi kamera ne mogu da "uhvate" u punom sjaju ono što oko može da vidi.Verujte mi, u bilo koji deo Švajcarske da odete nauživaćete se predela i iskustava koji se pamte za čitav život.Ceo boravak u Švajcarskoj je uvek fascinirajuće iskustvo koje bih bez razmišljanja ponovila još bezbroj puta!