Sicilia terra d'amuri (prvi deo)

Sve one majčice sa kratkim rukavima i lagana odeća koja je ležala u koferu strpljivo i čekala da je okupa sicilijansko Sunce nije to i dočekala.

Put nas je od Beograda vodio ka Crnoj Gori do Bara gde smo se ukrcali na trajekt Bar-Bari. Iako je ovaj trajekt bio prijatne spoljašnosti iznutra nije bilo tako.

U kabinama zatekli smo zavesice koje otpadaju čim ih dotaknete, prljave prozore, posteljinu ukrašenu najrazličitijim oblicima rupa itd. Zbog čekanja nekih fantomskih putnika (pored našeg autobusa bilo je svega još par automobila i putnika) sa pola sata zakašnjenja otisnuli smo se na otvoreno more. Kao fanatici za slikanje i snimanje sestra i ja smo se na internetu informisale da u Bariju u 6 ujutru izlazi Sunce, pa smo se tad i probudile i krenule na palubu da uslikamo ovaj magični prizor. Jeste Sunce nekih petnaestak minuta kasnilo, ali na kraju se isplatilo – prizor je bio spektakularan.

 

 

Iako smo u Bari stigli ranije, tek u 8 smo mogli da se iskrcamo. Tamo nas je dočekalo neprijatno iznenadjenje – prvo smo granicu prešli samo sa ličnim prtljagom i pasošima (u redu za non EU gradjane), a onda su nas Italijani vratili i tražili da sve to ponovimo sa našim koferima iz autobusa. Ko nam je kriv kad nismo naučili da poštujemo propise:)

U Bariju na insistiranje putnika smo posetili crkvu Svegog Nikole i nakon toga nastavili put ka jugu. Predeo Italije kada krece spuštanje ka Redjio di Kalabriji je fantastičan – to su sve vijadukti na velikim visinama koji čoveka ostavljaju bez daha. U to vreme Sunce je zalazilo, a mi smo sa vijadukta imali prelep pogled na more i Siciliju u daljini. U autobusu se čulo samo škljocanje aparata i uzdasi oduševljenja. Trajekt koji polazi iz Redjio di Kalabrija i plovi preko mesinskog moreuza ka Siciliji stiže toliko brzo da smo mi na kraju trčali do autobusa kako nam ne bi pobegao. To i nije toliko čudno ako se uzme u obzir da je najmanje rastojanje izmedju Italije i Sicilije samo 3,5 km. I eto nas nakon dvadesetak minuta vožnje trajektom na Siciliji, u Mesini. Odmah smo se oduševili gradom i ostrvom i postali svesni da je san postao stvarnost.

Simbol Sicilije je trinakrija koja prestavlja tri ženske noge, tri rta Sicilije, tri mora Sicilije i tri vere i kulture koje se prepliću. Lice žene okruženo je cvećem (što je karakteristika severozapada), žitom (po čemu je karakterističan centralni deo) i voćem (po čemu je karakterističan jugoistočni deo Sicilije).

Kao i u celoj Italiji i na Siciliji su putevi odlični i polusanjivi oko 22h stigli smo u Palermo gde smo se smestili u hotel.

Prostorom Sicilije je prošetalo pola Evrope i ostatka sveta i svako je ostavio nešto svoje, ali niko u to nije ulagao ništa od sredstava u skorije vreme. Čak i u Palermu je stanje poprilično loše, dosta zgrada i kuća je ruinirano i može se desiti da prodjete pored nekog značajnog mesta, a da to i ne primetite, jer je sve to uhvatio "zub vremena". U Palermu smo prvo posetili Normansku palatu i Kapelu palatinu. Iako se obe nalaze u istoj zgradi i podjednako su interesantne, u Normanskoj palati nije dozvoljeno slikanje, jer tamo i danas zaseda sicilijanski parlament.

Nakon ovog obilaska uputili smo se u Monrele, mestašce nadomak Palerma. Tamo smo posetili čuvenu katedralu koja je ukrašena mozaicima na kojima su prestavljene slike iz Starog i Novog zaveta. Uz samu katedralu se nalazi i Cloister (dvorište) koji jeste interesantan, ali za koji ćete morati da izdvojite dodatnih 6 eura.

Vratili smo se u Palermo i panoramski autobusom razgledali značajnija mesta Palerma uz vodiča. Videli smo Porta Nou, glavnu katedralu u Palermu, spomenik koji oslikava borbu protiv mafije, prošli pored glavne trgovačke ulice via Roma, videli staru železničku stanicu, pozorište Politeama, 3. po veličini operu na svetu – teatro Massimo i tu nas je vodič iz Palerma napustio. Dobili smo 7 sati slobodnog vremena, zgrabili karte u ruke i krenuli da neka od mesta koje smo videli iz autobusa vidimo i izbliza.

Iako je Palermo glavni grad Sicilije sa 670.000 stanovnika njegova prednost je u tome što se do svih turističkih atrakcija može doći pešice. Tako smo i mi, okrepljeni picom i špagetama krenuli u istraživanje Palerma "on foot". Prvo smo obišli Teatro Massimo,

Quatrro canti,

Piazza Pretoria,

Martorana church,

katedralu u Palermu,

Porta Nova, via Romu i vratili se do Normanske palate gde nas je čekao autobus koji će nas vratiti u hotel. Besplatnu mapu grada smo uzeli u kiosku sa turističkim informacijama, ali pošto u njoj nisu bile ucrtane sve manje ulice imali smo problem da nadjemo pravu ulicu za skretanje ka Normanskoj palati. Iako nisu imali pojma engleski, karabinjeri su bili jako ljubazni i pokazali nam put dobro poznatim rukomahajućim jezikom:)

Sledeći dan nije dobro počeo – kiša je lila kao iz kabla. Kofere smo niz stepenice, šljapkajući po barama jedva dovukli do autobusa. Kad smo se svi spakovali, krenuli smo u Ćefalu, gradić na 80-ak kilometara od Palerma. Ćefalu na obali Tirenskog mora nekada ribarsko mesto, danas je sve atraktivnije turistima. Iako je u ovom gradu najznačajnija katedrala koja je gradjena po ugledu na onu u Monrealeu,

Ćefalu je zadržao pravi sicilijanski duh sa uskim kaldrmisanim uličicama, saksijama cveća, lepom trgu (na kome se i nalazi katedrala) i ukusnim kolačima.

Preporučila bih kanole u Baru Duomo za koje treba izdvojiti samo 1,5 evro, a užitak je zagarantovan. Posle kraćeg obilaska katedrale, šetnje uličicama i šopingovanja nastavljamo put ka Mesini. Ovaj grad su nekoliko puta pogadjali razorni zemljotresi. Mi smo tamo bili u nedelju, u vreme ručka tako da je jedina opcija bila da posetimo katedralu, malo potrošimo para u jednoj jedinoj suvenirnici koja je radila(u kojoj smo napravili dobar pazar i na poklon dobili krpu sa kartom Sicilije)i prošetamo ulicama ovog grada pa smo tako videli pozorište, opštinu, poštu…

Krajnje odredište toga dana bila nam je Taormina. Sa samo 11000 stanovnika ovaj grad je jako privlačan turistima, jer se nalazi na 200m nadmorske visine,a na plažu se ide žičarom. Za ovaj grad je potrebna i dobra fizička kondicija, jer su sve ulice uzbrdo i nizbrdo.Do Taormine se stiže vijaduktima i pogled na Jonsko more je zaista fantastičan.

 

 

Dobijamo hotel Continental sa odličnom lokacijom, ljubaznim osobljem i najboljim doručkom na ovom našem proputovanju.

U ponedeljak smo uplatili izlet na Etnu, najaktivniji vulkan u Evropi. Poslednja značajnija erupcija je bila 2006. god. Uprkos tome, to je jako naseljeno područje i to čak novim stambenim objektima. Kažu da lava kada se ohladi (a za to joj je potrebno oko godinu dana) ostaje jako plodno zemljište.Bilo bi stvarno šteta doći tako blizu nekom vulkanu i ne videti ga. Razmišljale smo i da žičarom odemo do samog vrha tj. dokle je dozvoljeno turistima da idu, ali kad smo videle kakvo nas je vreme tamo sačekalo odmah smo odustale od te ideje. Bilo je hladno, kiša, sneg i sve je to trajalo sve vreme koje smo mi proveli na tih 1900m gde nas je autobus ostavio. Tamo pored ugašenih kratera ima i prodavnica suvenira i kafića tako da nakon slikanja kratera ostatak vremena smo proveli u kafiću.

Zbog jako lošeg vremena od planiranih 4 sata koliko nam je dao vodič za razgledanje Etne, cela naša grupa se okupila i zahtevala da se vratimo u Taorminu. Tako je i bilo. Kiša je padala i u Taormini, pa tek kad se smirila nakon nekoliko sati mogli smo da izadjemo i malo prošetamo. Prvo smo se uputili ka antičkom teatru. Njega su u 3. veku sagradili Grci, a obnovili Rimljani. Ovo je jedan od retkih teatra gde se možete slobodno šetkati po pozornici, sedištima itd.

Ali ono po čemu je ovaj teatar značajan je sigurno pogled koji se pruža na Jonsko more, obalu i Etnu.

Kada smo mi bili u Italiji je bila neka nedelja kulture tako da ulaznice nismo plaćali nigde, pa ni za ovaj lokalitet. Teška srca smo ga napustili i krenuli u istraživanje Taormine. Mnogo uličica, radnji, kafića, pa smo tako u šetnji stigli i do žičare koja je baš tada nažalost vozila poslednji krug do plaže.

 

 

 

 

 

 

U radnjama ima svega, ali najviše za one sa dubljim džepom tako da smo uz neke sitnice morali da se zadovoljimo pogledom sa trga IX april.

 

 

Sledećeg dana smo išli do Sirakuze i Katanije. Sirakuza je grad sa oko 125.000 stanovnika. Za vreme dok smo bili tamo, bilo je okupljanje grupe G8, pa je bilo policajaca na svakom koraku, a negde nam nisu ni dali da prodjemo i vidimo ono što želimo. Prvo što smo obišli jeste staro grčko pozorište i Dionisijevo uvo (pećinu ispod pozorišta koja nije dobila ime po Bogu, već po vladaru Dionisiju). U blizini tog nalazišta, nalazi se i po legendi i bez naučnih dokaza Arhimedov grob, iznad koga je uklesan trougao). Sirakuza ima jako lep trg na kome se nalazi gradska većnica, katedrala koja je postavljena na temeljima stare crkve posvećene boginji Atini i to je bila druga po starosti crkva u svetu, posle neke u Jerusalimu, ali od nje su ostali samo stubovi. Na tom trgu se nalazi još jedna crkva, poznata i po tome što se tamo nalazi delo Karavadja koja nije radila u vreme dok smo mi bili u Sirakuzi, a pošto je bio ovaj samit, bile su izložbe na otvorenom i to jako interesantne. Na sred trga, bila je postavljena figura čoveka koji izlazi iz peska koja se kao budi i koja predstavlja buđenje čovekove svesti o očuvanju životne sredine.

 

 

 

 

Na drugom trgu, videli smo na stotine lutki pandi.

Ni Katanija nije mali grad (ima oko 300.000 stanovnika), ali pošto je to grad koji je najbliže Etni, sav je crn – još nas je tamo dočekala i kiša pa je doživljaj ovog ionako crnog grada bio potpun:) Ima i tamo šta da se vidi, ali mnogo toga je i tamo porušeno, obzirom da su oni imali 3 razorna zemljotresa koji su grad srušili do temelja. Tamo smo obišli katedralu Duomo, koja je rušena 3 puta u 3 zemljotresa do temelja. U samoj katedrali mogu da se vide ostaci prethodnih katedrala. To je jako trusno područje i nikada se ne zna šta nosi dan, a šta noć i kada će da se desi sledeći zemljotres. Glavni simbol Katanije je slonče, pa je postavljen njegov spomenik od lave na trgu ispred katedrale.

 

 

 

U Kataniji postoji i ulica katedrala gde smo u jednom delu te ulice videli 5-6 crkava. Dobili smo oko 2 sata slobodno i to iskoristile za šetnju i uživanje u sicilijanskom đelatu (sladoledu:)

Sledeći dan smo morali da se oprostimo od Sicilije i krenuli smo ka Napulju.