Ugledao sam je u autobusu. Kroz prozor mi se plezila i smejala, a ja sam sklopio pištolj od svojih prstiju i pucao u vozača autobusa koji nije imao nameru da otvori vrata.
Ona ćuti i žmirka okicama. Prolazimo Gazelom pored divljeg romskog naselja. Baš lepa dobrodošlica, mislim se ja.
Mama je za ručak spremila musaku, i moglo bi se reći da je izvukla maksimum iz svog kulinarskog umeća, dok je tata posle par piva počo da se priseća svojih putešestvija po Hrvatskoj.
E ovo je već bolje!!!Imamo 6 dana.S’obzirom na to da je već mrak, pravac grad, samo pre toga moram da joj pokažem moj Savski kej u blokovima. Nema mnogo ljudi. Zato u šetnju uvek idem posle 22h. Reka je mirna.Obožavam ovaj kej, nadam se da nikada neće početi da liči na Zemunski, sa silikonskim lepoticama i "opasnim" momcima. Ona se već interesuje za cene kućica na reci, jednu bi rado imala za sebe i svog psa.KST – omiljeno mesto za izlazak alternativaca koji nemaju više od 22 godine. Mi smo tu negde, pivo nas je podmladilo. Večeras je gothic night, gomila ljudi u crnom sa belo obojenim licima.
Devojke sa dekolteima i čipkanim haljinama. Tako seksi. Objašnjavam joj kako gothic kultura ima dugu tradiciju u Beogradu i kako su specijalno iz Pariza dolazili reditelji da snime sekvence za gothic dokumentarac.Moji šefovi nisu imali razumevanja za međunarodne posete, pa sam morao na posao, dok sam nju ostavio u sigurnim rukama moje mame, koja se pobrinula za doručak, šetnju Adom Ciganlijom i upoznavanje sa nekom rodbinom. Kod nas postoji neka bolesna želja da sve i svakoga upoznamo sa tetkama i ujnama, babe se već podrazumevaju.
Krećemo turističku turu, Slavija, Terazije, Knez i Skadarlija.
Pivo uz zvuk tamburice, možda je i ne voliš, ali ne možeš da joj odoliš. Odlučili smo se da ne idemo kući noćas, a pošto bi ona da vidi Kuću cveća pešačićemo lagano u pravcu Dedinja, naravno pored stadiona omiljenog mi Partizana.
Spomenika Goranu Raičeviću vrhunskom atleti i nesrećnom ratniku.
4, ujutru. Ništa, spavaćemo u parku na klupama, ona sa suzavcem u ruci. Klupe su možda tvrde ali odlične za kičmu. Baš smo lepo odspavali. Muzej se otvorio. Počasna straža je tu. Slikanje pored Titovog groba, ona, ja ne, komunizam mi nikada nije bio simpatičan.Preko puta muzeja se nalazi pet, za Beograd, jako visokih zgrada, sa odličnom terasom na vrhu, za koju je potrebno samo da imate malo sreće da vrata koja vode do nje ne budu zaključana. Odatle se pruža pogled na ceo stari deo grada, a može da se prati utakmica Partizana ili koncert Metallice. Sa te zgrade sam napravio i jednu od svojih najboljih fotografija, koja mi uramljena ulepšava zid. Mesto zaista izaziva posebno uzbuđenje pa je odlično i za vođenje ljubavi ako ste došli sa devojkom, ljubavnicom…
Jutarnje pice kod Tome, pa pravo na Kališ. Spomenik fransuckom prijateljstvu i zajedničkom ratovanju sa sve pričom o francuskoj konjici u Nišu i srpskoj pešadiji koja ih čeka u Beogradu. Pobednik i beogradske dame kao razlog njegovog obitavanja na Kalimegdanu. Despot Stefan Lazarević, kao prvi među srpskim Prinčevima. Kula Nebojša i smrt Rige od Fere u dolini slavuja. Zoo vrt sa sve ulazom za dž. na foru kroz gornju kapijicu. Umor. Spavanje na Kališu u hladu čempresa. To je tada moglo jer nije bilo obezbeđenja da te uznemirava.
Onaj ko voli gothic voli i groblja. Brada mi je zadrhtala kada je zamolila moje da joj na karti pokažu gde se sve nalaze groblja u Beogradu. Moji su to nonšalantno uradili ne slutći da će im sin posetiti neka od njih vrlo brzo.Šta da radim. Prilagođavam se situaciji. Iskopao sam podatak da je na Topčiderskom groblju sahranjen i jedan krstaš. Podatak za ispasti faca u društvu.
Milan Mladenović. Rok muzičar i idol mladih sa kraja osamdesetih godina. Grob mu se nalazi na Novom groblju. Ima status kao grob Jima Morisona u Parizu.
Uz gomilu piva sjajno mesto za razgovor o muzici, nostalgiji i prošlim vremenima. Tu smo dočekali jutro sa sve džukcima kojih je pun Beograd. Za onoga ko voli pse raj, za ostale pakao i večita dilema: ima li života posle napada čopora gladnih Bg pasa lutalica.
Toliko puta opevana u pesmama naša voljena Avala. Bez tornja. Kao žena bez grudi. Ali nisam joj pokazao ruševine. Naša muka neka ostane samo naša. U svakom slučaju lepo mesto za šetnju i opuštanje uz obavezan odlazak na Trešnju i jezero, poznato po rečenici: "Plivaj Kristina kupačice moja".
Poslednje veče: U gradu greha glupo bi bilo ostati anđeo. Kafana Malo Takovo je jedno od svetilišta samog Satane. Turbo folk muzika sa primesama nacionalizma. Hrvatica među sedam navijača i huligana. Ceca, Džej i ostali, sa sve penjanjem po stolicama razbijanjem flaša o čelo.
Osim dvojice drugara ostali nisu znali sa kime nazdravljaju. Da je muzika bila tiša sigurno bi mogli da provale, ovako malo sreće za Beograd i njegov obraz. Mada sam ja siguran da se ništa ne bi desilo, jer navijači se uglavnom biju sa sebi ravnima, a ima i nešto džentlmensko i viteško u njima tako da damu sigurno ne bi dirali.Jutro sviće uz najbolje pljeskavice u gradu. Kod Gveara.Na betonskim klupicama na keju zmišljen pogled obliven sunčevim zracima, gleda preko krovova drvenih splavova!
Ona je otišla vozom, a ja se sutradan razboleo od spavanja na otvorenom zvezdanom nebu!
Putopis napisao markisan
