Prag, majka svih gradova

 Krenusmo iz Beograda, pa preko Mađarske, Slovačke i Češke, stigosmo u "grad stotinu tornjeva".Prag (češ. Praha, nem. Prag, eng. Prague) je glavni i najveći grad Češke Republike.  Prostire se na površini od ukupno 496 km2. Svetac zaštitnik grada Praga je Sveti Vid. U gradu Pragu živi 1.237.893 stanovnika (podaci iz 2009.godine),  što je preko 10% stanovništva države.Većina stanuje u brojnim okolnim naseljima, na ivicama gradskog područja. Dodatnih 300.000 ljudi radi u gradu Pragu, iako nisu registrovani kao stanovnici.Istorijski centar grada ima oko 40.000 žitelja. UNESCO je 1992. godine uvrstio istorijski centar grada Praga u spisak Svetske kulturne baštine.  Prag ima veoma dobro očuvano srednjevekovno gradsko jezgro:  Hradčani i Malá Strana na levoj obali reke Vltave, te Staré MÄ›sto i Nové MÄ›sto (Stari i Novi grad) na desnoj obali Vltave.Veći deo grada leži u dolini reke Vltave, dok je ostatak u dolinama 9 njenih malih pritoka. S leve strane u reku se u gradu uliva 5 potoka, a sa desne 4.Deo reke Vltave kroz Prag dugačak je 30 kilometara, a srednja dubina na ovom potezu je 2,75 m (najdublja 10,5 m).Od VI veka stare ere ove prostore naseljavaju Kelti. Nasleđuje ih germansko pleme koje je sebe nazivalo Boii, a veliki deo Češke po njima će dobiti naziv Bohemija. Prag je osnovan u IX veku, po dolasku Slovena u Češku i brzo je postao sedište njenih kraljeva, od kojih će neki dostići carski položaj u Svetom rimskom carstvu. Na taj način, Prag je u nekim periodima bio prestonica celog carstva. Praška istorija započinje sa osnivanjem Praškog zamka, 880. godine, kada je Prag postao sedište najstarije češke dinastije, Premislovića.  Osnivač dinastije je bio knez Borivoj, koji je ujedno i prvi hrišćanski vladar grada.    Već u X veku Prag je značajan dobro utvrđeni kameni grad.  Sredinom XIII veka već ima oko 40.000 stanovnika, što je za to doba značilo veliki konglomerat.  Grad Prag je dostigao svoj zenit u vreme vladavine Karla IV (inače izabranog u anketama u Češkoj za najvećeg Čeha svih vremena).   Karlo IV (Karel IV) je izgradio Karlov most, Katedralu Svetog Vida (prvu gotičku katedralu u Centralnoj Evropi), u aprilu 1348. godine osnovao je Karlov univerzitet, jedan od prvih univerziteta severno od Alpa i proširio grad ka istoku i jugu.Kroz istoriju, grad je dobijao mnoge epitete, kao:Praga totius Bohemiae domina (Prag, gospodarica Češke),Praga mater urbium (Prag, majka svih gradova),ili Praga caput regni (Prag, glava imperije – misli sa na Sveto rimsko carstvo).Car Svetog rimskog carstva Karlo IV nazvao je Prag "zlatni grad".  Od 19. veka zovu ga i "grad stotinu tornjeva", iako ih u gradu ima čak 550.Prvo spominjanje Praga se pojavljuje u spisima arapsko-jevrejskog trgovca Ibrahima Jakuba, koji je boravio u Pragu 965. i 966. godine.Kao kulturni, verski i ekonomski centar Češke, Prag je oduvek privlačio mnoge čuvene umetnike i naučnike, kao: Jana Husa, Franca Kafku, Bohumila Hrabala, Volfganga Amadeusa Mocarta, Antonjina Dvoržaka, Vaclava Havela, Alberta Ajnštajna, Bedžiha Smetanu, Johanesa Keplera, Tiho Brahea, Milana Kunderu, Karela Čapeka.Vekovima Prag je bio multietnički grad, sa češkim, nemačkim i jevrejskim stanovništvom.Posle nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu (1939. godine), velika većina Jevreja je nestala u holokaustu.Građani kojima je nemački jezik bio maternji, a koji su predstavljali većinu do 19. veka, proterani su posle rata čuvenim "Benešovim dekretima".Kao jedan od najstarijih, najvećih i najlepših gradova u Evropi, bio je čak pošteđen od razaranja u Drugom svetskom ratu.    Prag je 2000. godine bio jedna od Evropskih prestonica kulture.Prag je danas prvorazredna turistička destinacija. Svakodnevno ga opsedaju hiljade turista iz celog sveta.  Arhitektura Praga je raznovrsna, od romaničke, gotičke, renesansne, barokne, rokoko, klasicističke, ampir arhitekture, do pravaca 20. veka secesije i kubizma.  Od 1990-ih, Prag je postao popularna lokacija za snimanje filmova, najviše zbog svoje očuvane predratne arhitekture. Takođe, Prag ima čuvenu filmsku akademiju (na kojoj su znanje sticali i mnogi naši čuveni reditelji: Emir Kusturica, Lordan Zafranović, Goran Marković, Rajko Grlić, Goran Paskaljević).  Grad je takođe postao sedište mnogih međunarodnih kompanija.  Prag ima odličan prevozni sistem, sa dobro umreženim autobusima i tramvajima, kao i brzim, modernim metroom.

Češka je čuvena i po svojim pivnicama.    U ovoj zemlji se popije najviše ovog napitka po glavi stanovnika u celoj Evropi.Čim smo stigli u Prag, vodič nas je poveo do centra da malo upoznamo grad i osetimo duh ovog velelepnog mesta.  Dok smo hodali praškom kaldrmom, osećali smo istoriju na svakom koraku.  Neopisivo!  Praški simpatični  srednjovekovni centar vrvi od uskih krivudavih uličica, starih dvorišta, mračnih prolaza i crkava.  Izašli smo na metro stanici Mustek. Popesmo se do Vaclavskih namjesti. U ovoj glavnoj pračkoj ulici nalazi se čuveni Narodni muzej iz 1890.godine.  17.novembra 1989. godine na ovom trgu je započela čuvena "plišana revolucija", značajan istorijski preokret. Zatim stižemo do Staromestskih namjesti (Starogradskog trga), gde nas je zapuhnuo talas oduševljenja, jer smo se, kao vremeplovom prenešeni, našli na mestu starom više vekova, gde se mogu videti visoki tornjevi u gotskom stilu, spomenici značajnim istorijskim ličnostima, crkve, gradska većnica, čuveni astronomski časovnik, kuće znamenitih ljudi..   Trg (Staromestske namesti) potiče iz 10 veka, kada je služio kao mesto za razmenu robe i drugih dobara. Ispred Gradske Većnice mogu se videti 27 krstova, koji podsećaju na pogibiju 27 lidera pobune protiv kralja Matijasa. Prema legendi, duhovi ovih plemića se svake godine vraćaju na trg na dan svoje smrti, 21. juna.

Čim smo kročili na starogradski trg prvo što nam je privuklo pažnju bila je crkva  Kostel Marie pred Tynem – protestantska Bogorodičina crkva, sagrađena 1385.godine. Fascinantno! Oduzima dah!   Autori ove prelepe gotičke crkve su Petr Parler i Matthias iz Arras-a.  Glavni oltar (od ukupno 19 u crkvi) oslikao je Karel Škreta, a orgulje je napravio majstor Hans Hajnrih Mundt, 1673.godine. To su najkvalitetnije i najstarije orgulje u gradu Pragu.  Crkva ima dva visoka tornja koji dominiraju starogradskim trgom.  Tornjevi Bogorodičine crkve su visoki 80 metara i, kao što se primećuje, nisu identični.    Česi kažu da je jedan muški, a drugi (levi) ženski.  U ovoj crkvi je grob Tihoa Brahea, astronoma Rudolfa II, koji je, sa instrumentima koje je sam konstruisao (azimutni polukrugovi, ptolomejski lenjiri, zidni kvadrant…), svojevremeno bio majstor nad majstorima u astronomskom merenju.   Crkva je postala nacionalni simbol i glavna praška crkva za vreme husita, sledbenika Jana Husa.Centralna tačka starog trga je spomenik Janu Husu, podignut 1915. godine, 500 godina nakon njegove smrti. Jan Hus je zastupao ideje koje je katolička crkva proglasila za jeres: zahtevao je reformu crkve, bunio se protiv privilegija sveštenstva, protiv inkvizicije, tražio je da se crkva vrati prvobitnom hrišćanskom siromaštvu. Kada je pozvan da na crkvenom saboru u Konstanci brani svoje ideje, osuđen je kao jeretik i spaljen na lomači, iako mu je garantovan siguran dolazak i odlazak.

Staromestske radnice – toranj sa astronomskim satom. Unutra je odličan muzej. Sa vrha puca predivan pogled na grad.Astronomski sat – pokazuje položaj planeta. Na svaki pun sat se pojavljuje 12 apostola. Osim 12 apostola, sat ukrašavaju i 8 figura respoređene levo i desno od sata i kalendara. Četiri figure pored sata predstavljaju praško srednjovekovno društvo: sa leve strane sata su simboli taštine (nasrcis koji se divi svom odrazu u ogledalu) i trgovine (Jevrej sa vrećom blaga). Desno su Turčin (podseća na tursku invaziju na Centralnu Evropu u 16. i 17. veku) i smrt, koja svakog punog sata povlači konopac i zvonjavom oglašava odvođenje grešnika u pakao, a u drugoj ruci drži peščanik, podsetnik na prolaznost vremena i smrtnost svih živih bića. Ispod sata je kalendar oko kojeg su (s leva na desno) istoričar, anđeo, astronom i filozof. Na samom vrhu sata je petao koji kukuriče svaki put kad apostoli završe sa blagoslovom.   Po legendi, autor ovog astronomskog sata je bio majstor Hanus u 15.veku. Sat je postao veoma poznat i mnogi su dolazili da se dive ovom remek-delu, pa su vodeći ljudi Praga oslepeli jadnog Hanusa, kako ne bi napravio još nešto tako lepo.Međutim, pravi autor ovog sata otkriven je sasvim slučajno u nekim spisima 1961.godine. To je sajdžija Mikulaš iz Kadana, a pomagao mu je astronom Jan Ondrejev Šindel, profesor matematike i astronomije na Karlovom univerzitetu.. Sat je napravljen 1410.godine.

Na starom trgu se nalazi i crkva Sv. Nikole. Iako je manja i ne tako raskošna kao katedrala Sv. Nikole sa druge strane Karlovog mosta, veoma je značajna i veoma posećena. Sagrađena je u 13. veku, a posle požara 1730. godine sadašnji barokni izgled dao joj je čuveni arhitekta Kilian Dinzenhofer.Narednog dana nastavili smo sa obilascima, a uveče je, naravno, bio doček NG na trgovima u centru grada. :)Vožnja Vltavom je veoma prijatna i toplo je preporučujem svima koji posete Zlatni grad. Karlov most, jedan od najupečatljivijih simbola Praga. Sagradio ga je Karlo IV. Simbolično je postavio temelj mosta 9.jula 1357.godine u 5:31 ujutru. ( 1 3 5 7 9 7 5 3 1 )     Karlo IV je, slušajući svoje savetodavce, verovao da će kamen temeljac postavljen u to vreme čuvati most od propasti.   U prvo vreme je nazivan Kameni most ili Praški most, a sadašnje ime nosi od 1870.godine.  Karlov most je dugačak 515 metara, a širok 9,5 metara.  Ukrašen je sa 30 statua sa obe strane, koje su postavljene u periodu 1706 – 1714.godine.  Autori tih statua su bili najeminentiji umetnici tog doba, kao što su Matthias Braun ili Jan Brokoff.

Praški zamak (Hradčani) je, od kada postoji (9.vek), bio sedište kraljeva, vladara, a i danas se tamo nalaze prostorije predsednika i drugih zvaničnika.  To je  najveći sačuvani srednjevekovni zamak u Evropi.   To i nije samo zamak, već čitav kompleks građevina, crkava, katedrala, istorijskih spomenika, muzeja čije razgledanje može da traje i ceo dan.

Ono što je na nas ostavilo najjači utisak ovde je Katedrala Svetog Vida. Bili smo zapanjeni i osetili strahopoštovanje pred monumentalnošću i grandiozitetom katedrale Sv. Vida. Izgrađena je u slavu sv. Vida, nakon što je sv. Vaclav, češki knez, preneo deo njegovih moštiju iz benediktinskog manastira Korvej u Nemačkoj u Prag 925. godine.  Velelepno!   To je najznačajnija crkva u celoj Češkoj, sedište češke nadbiskupije, čije osnivanje je značilo i oslobađanje od bavarskih sveštenika i nadbiskupije u Majncu kojoj je pripadao i Prag. U njoj su sahranjeni češki kraljevi, sveci, carevi. Dva tornja na zapadnoj strani, gde je i glavni ulaz, su delo Františeka Kisele, koji ih je osmislio pod uticajem čuvenih gotičkih katedrala u Parizu. Remekdelo katedrale je kapela Sv. Vaclava, sa svojim bogatim i prelepim dekoracijama.Karolinum, univerzitet u Pragu, najstariji univerzitet u srednjoj Evropi, osnovao je Karlo IV 1348. godine, vladar koji je Češkoj obezbedio i doneo mir, blagostanje i kulturni procvat. Karlo IV je bio dobar prijatelj sa tadašnjim papom, čiju dozvola je bila neophodna za osnivanje univerziteta. Propulzivne i prosperitetne posledice dobrih poznanstava, veza i dobre volje potvrđivani su tokom istorije mnogo puta. U samom početku univerzitet nije imao sopstvene prostorije, pa su se predavanja iz filozofije, medicine, teologije i prava odvijala u crkvama, manastirima i privatnim kućama. Profesorima i studentima je bilo potrebno više prostora, te je sin Karla IV, Vaclav IV, kupio i poklonio univerzitetu jednu gotičku kuću, koju su kasnije proširivali i dograđivali, kako se širilo i gradilo znanje u Karolinumu.

Svakako treba obići i jevrejsku četvrt Josefov. Zidovi geta su odavno nestali i cela oblast je preuređena, ali šest sinagoga, srednjevekovno groblje i gradska skupština preživeli su, kao moćan podsetnik na zajednicu koja je tu postojala preko jednog milenijuma.  U jevrejskoj četvrti se nalazi Staronova sinagoga, najstarija u Evropi i jedna od najvrednijih i najznačajnijih u celom svetu. Sagrađena je 1270. godine.  Prema legendi, sinagoga je sagrađena od ostataka Drugog Hrama porušenog u Jerusalimu 70. godine. U ovom delu grada, gde se nalazi i staro jevrejsko groblje.  Zbog nedostatka prostora grobovi se nalaze jedan iznad drugog, tako da je na tom groblju preko 12 slojeva i preko 12000 grobnica.  Atmosfera na groblju je jedinstvena i neponovljiva. Staronova sinagoga otvorena je za posetioce svim danima, osim subotom i za vreme jevrejskih praznika. Takođe je poznata i praška Španska sinagoga.Od novijih arhitektonskih čudesa vredna je pomena zgrada koja pleše, Džindžer i Rodžer ili The Dancing House, delo američkog i češkog arhitekte srpskog porekla. Jedna od najinteresantnijih građevina u Pragu. Sagrađena je krajem 20.veka. Simbolizuje muškarca i ženu koji plešu. Dobila je nagradu za dizajn 1996. godine od strane American Time magazine-a.  Na raspolaganju nam  stoje brojni muzeji kao što su Dvoržakov, Smetanin, Mocartov, ali i oni čudni, poput muzeja policije, torture, komunizma, seksa, insekata, lutaka, voštanih figura.Nakon celodnevnog obilaska, napravili smo malu pauzu za ručak u tipičnom češkom restoranu, gde smo (po preporukama domaćina) probali kolenicu (iliti na češkom veprovo koleno) sa senfom i renom, češki specijalitet. Posle kraćeg shoppinga, vratismo se u hotel da malo odmorimo, pa uveče na gradske trgove….

Neću trošiti reči na opisivanje samog dočeka. Možete misliti, ljudi iz celog sveta (upoznali smo neke  Italijane, Francuze, Meksikance i Bolivijce i super se proveli), praznična atmosfera, koncerti, vatrometi i opšta graja i veselje do kasno u noć. Prelepo!!! Doček na trgu je uvek nešto najlepše i najopuštenije!

Sutradan smo otišli na celodnevni fakultativni izlet u Karlove vari, banju Karla IV. Put do banje traje par sati, a prolazi se kroz nekoliko manjih mesta, njive (zemlja je crvena, sitna poput peska) i šume.  Sve to skupa čini putovanje zaista interesantnim.  Na samom ulazu u grad je simbol Karlovih Vari i cele češke, lav koji se kupa u mineralnoj vodi. Po dolasku u banju, na parkingu je i stanica gradskog autobusa broj 20, koji turiste i sve one koji putuju na toj liniji, vozi besplatno do grada i nazad. Banju su u prošlosti posećivali engleska kraljica, maharadže, predsednici država, pripadnici raznih evropskih monarhija, aristokrate. Karlove Vari su najpoznatije po svojim toplim izvorima lekovite vode, kolonadama i Beherovci, alkoholnom piću od raznog bilja, čiji recept je tajna i vredi milijarde evra. Beherovka otvara apetiti i ima lekovito dejstvo na stomak i probavni sistem, naravno u malim količinama. Možete posetiti muzej Beherovke ili  prodavnicu skupocenog Moser kristala. Prema legendi, prvi izvor lekovite vodi je otkriven tako što je Karlo IV u lovu ozledio jednog jelena, koji je bežeći pred lovcima i njihovim psima, doveo svoje goniče do izvorišta.  U Karlovim Varima možete da kupite i čuvene oblande, specijalitet od tankog testa, sa raznim ukusima. Najkvalitetnije su one na kojima piše Kolonada.Po povratku u Prag, iskoristili smo vreme maksimalno da bi poobilazili ono što nismo do tada stigli. A, verujte, ni mesec dana ni je dovoljno da se obiđe ovaj fantastični grad.  Propustili smo i izlet u zamak Karlštajn, samo bi što više uživali u šarima ovog nestvarnog grada. Upoznali smo nekog našeg čoveka, režisera koji nas je odveo u pivnicu "U medwedki", tipičnu češku pivnicu (sa mini muzejom),  jeftinu i dopadljivu. Par sati pred put iskoristili smo da pokupujemo još po neku sitnicu i, nažalost, naša prapka priča se završila.  :(( Nadam se da sam vam dočarao makar tračak praške magije. I žao mi je što nisam mogao više slika da postavim.

Grad sagrađen pokraj reke Vltave nikada nije prestao da očarava sve posetioce, naučnike, slikare, fotografe i pesnike.    Grad zlatne istorije i bajkovite lepote, očaraće vas toliko da ćete mu se sigurno vratiti barem još jednom, kažu Česi.Verujte, tačno je. Prosto mami!