Tog novembarskog jutra, kada je trebalo da krenem put Sjedinjenih drzava, prvi put te zime je pao sneg i to je vejao sitan, gust i uporan. Delovalo je neverovatno da cu uskoro moci da uzivam u carima prijatne kalifornijske zime.
Za San Diego se vezuju i cuveni Zoo vrt, Vrt divljih zivotinja (Wild Animal park) i zabavni park Vodeni svet (Sea World). Ono sto posebno ostavlja utisak na posetioce ovih atrakcija jesu pre svega njihova velicina, prostranstvo i bogatsvo biljnih i zivotinjskih vrsta ali i to koliko je sve dobro osmisljeno, ukomponovano, prilagodjeno za celodnevni boravak porodica sa decom ali i, u zavisnosti od interesovanja, moze biti i edukativno.
Balboa park takodje cesta lokacija za turiste ali i sve ljubitelje muzeja razlicitih sadrzaja (Umetnicki, Muzej coveka, Muzej aeronautike, Muzej istorije San Diega, automobila,..), tu su jos i bioskop, japanski vrt, Botanicka basta, zivopisne radnjice manje ili vise umetnickih i zanatskih radova grupisanih u Spansko selo, muzicki paviljon ili se prosto moze uzivati u setnji kroz park i pogledu na prelepe fasade i gradjevine u spanskom stilu.
Ljubitelji oblakodera mogu uzivati u Down Town-u, a tu je i tzv. Cetvrt gasnih lampi sa obiljem restorana gotovo svih mogucih nacionalnih kuhinja. Meni se najvise dopala meksicka kuhinja, doduse ne bas sasvim zacinjena kako bi trebalo, a kao nezaobilazno mesto svih ljubitelja cokolade i slatkisa toplo preporucujem poslasticarnicu Ghirardelli i njihov fadz od cokolade (o ovome vise u prici o San Francisku). Kako je sve nekako manje ili vise u blizini okena tu su naravno i u luka sa cuvenim jedrenjakom Star of India, promenada i Seaport Village, marina, krstarenja do ostrva Koronado i njegovog cuvenog hotela i plaze na kojoj je sniman film "Neki to vole vruce".Koliko god San Dijego izgledao relaksirajuci i opusten, pomalo penzionerski, 200km severnije je Los Andjeles i potpuno druga prica sto se moze naslutiti po rekama automobila i mrezi puteva koja je sve gusca sto se vise priblizavamo ovoj dzungli od grada. No, Los Andjeles nije bio cilj naseg putovanja vec nas je put vodio dalje, jos 800km severnije, do San Franciska. Da bismo mogli bolje da dozivimo Kaliforniju izbegli smo dosadnu voznju autoputem i odabrali da budemo blize obali i okeanu. Prva stanica bila je Santa Barbara-zivopisno mestasce sa nezaobilaznim dokom i pelikanima u luci, palmama, dugom pescanom plazom i uglavnom prizemnim gradjevinama u spanskom stilu (zabranjena je izgradnja visokoh zgrada).
Deluje kao da je vreme zaustavljeno i sve podredjeno relaksaciji i cistom uzivanju u prijatnoj klimi, blagom povetarcu i brojnim restoranima sa izvrsnom ponudom sveze ribe i cuvenih kalifornijskih vina koja nismo ovde isprobali jer nas je cekalo jos dosta kilometara (tj. milja) do nase krajnje destinacije.Put dalje vodi duz obale Pacifika i cak i najneromanticnije osobe na svetu ce tesko odoleti a da ne zastanu i uzivaju u pogledu posebno u trenucima zalaska sunca.
Big Sur je oblast gotovo netaknute prirode, gde se planinske litice strmo spustaju do obale okeana, oblast velicanstvenih pejzaza u kojima nije pozeljno da uziva i vozac jer je put pun krivina, neophodno je pridrzavati se ogranicenja brzine i voditi racuna da se ne ostane bez goriva jer kilometrima nema nicega sem sume, planine i okeana duboko ispod nivoa puta. Jedino sto se moze nazvati naseljenim mestima u toj oblasti su zapravo par skupina koje uglavnom cine pumpa, restoran i motel pored druma.Tako stigosmo do cilja naseg putovanja-San Franciska!
Fascinantan grad, zivahan i zivopisan i zbog svog polozaja i brdovitog (ali stvarno dramaticno brdovitog) terena na kome se nalazi, susreta starije viktorijanske arhitekture i staklenih i celicnih nebodera, ali i zbog sarenolikog stanovnistva. Glavne asocijacije na San Francisko su Golden Gate most i Alkatraz. Za mene je to i tramvaj-iako sada cisto turisticka atrakcija, ne treba propustiti voznju koja lici na voznju velikim toboganom po strmim ulicama grada.
To je takodje i velika luka sa brojnim dokovima i kulom Ferry buildinga, najukusnijim skampima i lignjama koje sam probala; Kineska cetvrt sa svim prodavnicama kako sarenih krpica koje su preplavile i Evropu, o Srbiji da i ne govorim, tako i voca i povrca koje sam prvi put videla, napitaka, zacina i ko zna cega sve ne cija imena ne umem ni da ponovim a upotrebu naslutim.
Sa tornja Coit Tower-a pruza se fantastican pogled na grad i to je verovatno najbolji nacin da se zapocne obilazak.
Paviljon Muzeja lepih umetnosti (The Palace of Fine Arts) je zivopisna gradjevina inspirisana sarogrckom arhitekturom, smestena u blizini obale i okruzena parkom i vestackim jezerom sa sve patkama i labudovima i moze se videti u velikom broju filmova koji su snimani ovde.
U Palati muzeja Legije Casti (Palace of the Legion of Honor) mogu se videti izmedju ostalih i dela Rodena, Rebranta, Rubensa i drugih, ali do ovog muzeja vredi doci i zbog toga sto se nalazi na takvom mestu odakle se pruza lep pogled na zaliv sa Golden Gate mostom.Zgrada Gradske kuce je prepoznatljiva po svojoj kupoli i smestena je na lepo uredjenom trgu ali ovaj deo treba izbegavati nocu jer se u blizini skupljaju ne bas pitomi likovi. Za ljubitelje shoppinga tu je polazna tacka i epicentar Union trg i naravno Levi’s. Mi smo bili u San Francisku u vreme Dana zahvalnosti i za kupoholicare cuvenog Crnog petka i bili verovatno jedini na ulici tog dana bez gomila kesa u rukama. Za mene mnogo atraktivniji je bio Ghirardelli sker koji je dobio ime po fabrici sladoleda i cokolade a sada se tu moze videti i originalna oprema za proizvodnju ovih poslastica, ali i uzivati u njihovim proizvodima. U obilasku San Franciska treba imati u vidu da su rastojanja u stvarnosti mnogo veca nego sto izgledaju na karti zbog valovitosti ulica. No, i obicna setnja ulicama San Franciska je dozivljaj, jer na raskrsnici izmedju zgrada odjednom moze puci pogled na luku i okean ili mozete videti niz kitnjastih viktorijanskih zgrada, poredjanih i obojenih poput minjona, ili stabla pomorandzi i limuna u dvoristu neke kuce, ili bundeve kao dekoracija za Noc vestica na tremu druge kuce. San Francisco je zivahan, sarenolik grad prijatne klime, lepih parkova i ljubaznog stanovnistva, grad u koji bih se volela vratiti.
Putopis napisao popovictatjana
