Lungomare obalom Ženevskog jezera - part 2

Rođeni u zemlji koja nikada nije ratovala, u kojoj je nezaposlenost misaona imenica, gde i visoke cene nisu toliko visoke jer su i plate velike, gde sve vrvi od zelenih pašnjaka, proplanaka, reka, jezera…No, jedino što im nedostaje jeste more. A i šta ćem im, pored tolikog broja jezera!Najveće među njima je Ženevsko jezero, a njegovu obalu popularno nazivaju i Švajcarska rivijera. Sve podseća na Mediteran: palme, uvale, uske uličice, arhitektura… i sve to "pod opsadom" oštrih planinskih vrhova. Puno slikovitih prizora na tako malom mestu!Pogled na geografsku kartu otkriva specifičan oblik – polumeseca – karakterističan za glacijalna jezera. 60% je švajcarska, a 40% francuska obala. Suženje kod Ivoira (Yvoire), na južnoj, francuskoj obali, deli ga na Veliko jezero (Grand Lac) na istoku i Malo jezero (Petit Lac) na zapadu.Gradovi, gradići i sela ovog atraktivnog priobalja su povezani autobusima, vozovima, a neki od njih i brodskim putem.

U  jednom uglu nalazi se "gospođa" Ženeva (Geneve), dama visokog međunarodnog ugleda. Ime joj je latinskog porekla i u prevodu znači koleno, to jest ugao, te to upućuje i na geografsku poziciju grada. To mi je bila polazna tačka.Uputila sam se vozom, sa železničke stanice Kornavin (Cornavin) u pravcu Montrea. Tu je krenula romantična avantura.S leve strane sunčane padine i vinogradi (iz kojih nastaje dobra kapljica vina sorti pinot noir i gamay), a sa desne prostranstvo vode. Maleni gradići, mondenska letovališta, nanizani su jedan za drugim: Nion (Nyon), Morž (Morges), Lozana (Lausanne), Vevej (Vevey), La Tur de Pe (La Tour de Peilz)… Njima nisu mogli odoleti ni poznati svetski umetnici, pa nisam ni obična ja!

Dobrodržeći "gospodin muzičar" Montre (Montreux) me je ljubazno dočekao. Istina, ne uz zvuke džeza, a poznat je po džez festivalu koji se održava svakog jula, ni uz ruže, a poznat je i po festivalu "Rose of Montreux", za televizijska ostvarenja.

Na glavnom trgu Plas di Merše (Place du Merchè) dočekao me je Fredi Merkjuri (statua), sa mikrofonom u jednoj ruci, a drugom pobednički podignutom.Saznala sam da je njegov pepeo prosut u jezero upravo na ovom mestu.On je bio jedan od stanovnika Montrea, kojeg nazivaju i švajcarski Monte Karlo, te se prve nedelje u septembru održava njegov memorijalni dan.Tu se nalazio čuveni muzički studio, pa nije ni čudno što su mnogi muzičari (Frank Zappa, Led Zeppelin, Queen, Deep Purple ) često boravili u ovom gradiću. A i u Kazinu na obali.

Pesme u kojima se spominje su "A winter’s Tale", grupe Queen i čuvena "Smoke on the water" (fire in the sky) Deep Purple – a koja opisuje ne baš mio događaj, kada je Kazino izgoreo.

Vladimir Nabokov, rusko-američki pisac, živeo je sa svojom ženom u Palace Hotelu, sve do svoje smrti.

I tako, pevušeći u sebi tu melodiju, korak po korak, prešla sam oko četiri kilometra, promenadom ukrašenom cvećem i raznim ukrasnim rastinjem.

Vekovi su se oduzimali i sve mi je bio bliži vodeni dvorac Šilon (Château de Chillon).

To je jedan od najlepših zamkova u Evropi, jer je sagrađen u jedinstvenom okruženju. Ušuškan između planina sa belim vrhovima i stalno obasut poljupcima mekih talasa Lak Lemana.

Nalazi se na veoma važnoj poziciji, koja je igrala ulogu u ranijim vekovima, jer je to bio uski prolaz na putu za Italiju.Jedinstveno je srednjovekovno utvrđenje kojeg odlikuje romanska i rana gotička arhitektura.

Ima 25 delova i dve fasade: sa strane planine je tvrđava, a sa strane jezera dvorac. U svoje zlatno doba (13. i 14. vek) bio je omiljena rezidencija Savojskih prinčeva.Istorija Šilona ostavila je traga kroz lik Fransoa Bonivarda, koji je ovde bio okovan i zatočen, a njegova sudbina je inspirisala Lorda Bajrona, te je ovaj zatočenik postao besmrtan u njegovoj pesmi "The prisoner of Chillon". I mnogi drugi pesnici i pisci učinili su ovaj dvorac poznatim: Žan Žak Ruso, Šeli, Viktor Igo, Aleksandar Dima…

Meri i Persi Šeli, kao i Lord Bajron, ovde su letovali i jedne olujne junske noći 1816., maleno društvo ekscentrika odlučilo je da napravi takmičenje u pričanju priča o duhovima i natprirodnim silama, a pobednica je bila Meri Šeli. Naučna fantastika je tada začeta, kao i roman "Frankeštajn ili moderni Prometej".

Dok fiktivni Frankenštajn tragično završava u pokušaju da oživi mrtvo telo, podari mu svest i emocije, kako li će završiti stvarni profesor Markram, koji na obali Lemana ima svoju laboratoriju u kojoj radi na epohalnom projektu "Plavi mozak". Naime, on tvrdi da će do 2018-te da napravi veštački mozak od silicijuma, zlata i bakra, koji će biti po svemu identičan (čak i bolji po sposobnostima ) od čovečjeg. Iako ga finansira švajcarska vlada i EU, mnogi ga osporavaju, i naučno, i moralno. Ne plašim se eksperimenata u CERNU, ni crne rupe, dok se plašim da se vizija Meri Šeli ne ostvari. Fikcija ili stvarnost, vreme će pokazati.

A do tada, stvarnost jeste da Švajcarska rivijera nudi veliki broj mogućnosti za uživanje, kao izlete brodom ili turističkim vozom, jedrenje… Čak Montre-Vevej-Lavo (Montreux-Vevey-Lavaux) rivijera ima i veoma dugu biciklističku stazu, što ne bi bilo loše iskoristiti.Na oko dva kilometra od dvorca nalazi se Vilnev (Villeneuve) sa sportsko-zabavnim parkom i akva park u Le Buvereu (Le Bouveret).

Nisam imala dovoljno vremena na raspolaganju, ali mi je jako primamljiva vožnja panoramskim vozom "Golden Pass" do vrha Le Roše de Naj (Les-Rochers-de-Naye), koji se nalazi na 2.045 m nadmorske visine, jer, kako u brošuri piše, to nije samo raj za mrmote, već i raj za oči. Ima i veverica, ali ima i mrmota – onih simpatičnih glodara (iz reklama) koji vredno rade u fabrici Milka čokolade.Mmmm, čokolada! Podaci kažu da prosečan Švajcarac godišnje u proseku pojede 12 kilograma ove poslastice.

Ne znam koliko je čokolade u svom životu pojeo osnivač Nestle-a, Anri Nestle, ali znam da je on prvi počeo sa industijskom proizvodnjom iste. I to baš u Veveu, mojoj narednoj stanici.

Kako su i najsporiji švajcarski vozovi brži od naših najbržih, za svega nekoliko minuta našla sam se kod "gospodina gastronauta" Vevea (Vevey). Da bih mogla nešto da pregrizem, podsetila me je velika skulptura viljuške zabodena u jezero, tačno ispred muzeja hrane Alimentarijum (Alimentarium), koji je Nestlè fondacija.

Lepoti ovog gradića nije odoleo ni Čarli Čaplin, najpoznatija "skitnica" celuloidne trake. Odrekao se svog boravka u Americi, preselio ovde; a u SAD opet otišao 1972, samo da bi primio Oskara za životno delo. Nekada davno, i on je koračao ovim šetalištem. Pitam se samo da li istim onakvim gegajućim hodom i u cipelama (bez) pertli?! Zato sada "stoji" sa cilindrom na glavi i štapom u ruci i pozdravlja sve šetače i šacuje pogledom ko kakve cipele nosi.Čaplin je umro u Veveju, u svojoj 88. godini. Sahranjen je na lokalnom groblju, ali je njegovo telo bilo ukradeno od strane poljskih i bugarskih lopova, koji su hteli da iznude novac od njegove porodice. Plan je propao, lopovi su uhvaćeni, a posmrtni ostaci ponovo pokopani blizu jezera, ovog puta ispod debelog sloja betona (za svaki slučaj!)

Ovuda su koračali i Nabokov, Stravinski, Grejem Grin… Tu je i Ernest Hemingvej provodio zimski odmor u vreme kada je pisao "Pokretni praznik".Onaj ko želi da poseti muzeje (a u ovom delu ih baš ima), samo se pozdravi i uslika sa čika Čarlijem i nastavi prema La Tur de Peu (La Tour de Peilz). Tu su: Muzej fotografije, Muzej vina, Muzej izrade satova, Muzej železnice…Kuća  na obali, u kojoj je ovaj glumac crno-belih fimova živeo, biće pretvorena u njegov muzej.Kako sam se poprilično našetala, sela sam opet u voz i pravac u naručje "tete sportistkinje" Lozane (Lausanne). Srećom, uvažila je moje prepodnevno višesatno šetanje, pa sam bila oslobođena treninga. Ali, da se nađem ovde za vreme "Athletissima", još kako bih morala trčati kroz grad i voziti bicikl!

Zašto ovaj grad zovu "evropski San Francisko", odmah je jasno. Dovoljno je podići glavu i videti uspon gradskih ulica (oko 500 metara). A popeti se od obale do centra, nalik je alpinizmu!Lozana je bila naseljena još u 4. veku p.n.e. i to pokraj jezera, ali padom Rimskog carstva, zbog čestih napada Germana, stanovnici se sele na vrh brda, odakle je bila lakša odbrana grada. Tu se sada nalazi centar grada, prepoznatljiv i po čuvenoj katedrali iz 13. veka, koja je izgrađena u gotskom stilu i najstarija je u Švajcarskoj.

Ona je, pre svega, živopisan studentski grad (dva velika univerziteta) i sedište Međunarodnog olimpijskog komiteta, kojeg je osnovao Pjer de Kubertin, francuski baron. Uprkos tome, na referendumu 1992. godine, žitelji grada su odbili da budu domaćini Zimskih olimpijskih igara. Čudno, zar ne?!U središtu grada se ranije nalazila reka Flon, koja je natkrivena u 19. veku, a danas je iznad nje ulica Central (Centrale). Od muzeja je najposećeniji Olimpijski muzej. Tu se nalazi i kontroverzni Muzej kolekcije ružne umetnosti (Collection de l’Art Brut), samo za one sa otpornim želucem.Opet sam uskočila u voz i krenula u posetu "starom Rimljaninu" Nionu (Nyon).

Nion je jedan maleni gradić. Istorijsko je jezgro, jer je bio nekadašnja rimska kolonija, Noviodunum. Poseta dvorcu Château de Nyon, gde se nalazi Istorijski muzej, a i Muzej porcelana, omogućuje nam da se "vratimo" u doba Rimljana i Gala. Tu je i bista Julija Cezara, njihovog čuvenog vođe.

Iako je veoma vremešan gradić, ono što me je fasciniralo je to da brdo na kojem je izgrađen nikada u svoj svojoj istoriji nije bilo  okupirano.Za ljubitelje prirode, tu je Muzej Ženevskog jezera (Musèe du Lèman).Za muškarce i sve ljubitelje najvažnije sporedne stvari na svetu – fudbala, tu se nalazi sedište Unije evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA).

I, na kraju, opet u voz i pravac na početak, u Ženevu.Vozove koji povezuju Ženevu i Montre imate na skoro svakih pola sata. Postoji više vrsta vozova: S, RE, IR koji povezuju ova dva grada. Cena povratne karte vozom RE je 56 CHF. Više informacija možete dobiti na sajtu www.sbb.ch

Iako je bio zimski dan, temperatura je bila oko 16 stepeni. Predivan sunčani dan i zbilja sam se osećala kao na moru.Pogled na planinske vrhove štipkao je oči od beline snežnog pokrivača. Pogled na nivo jezera smirivao je oči plavetnilom vode. Sunce je sve to kupalo svojim sjajem, a u daljini su se spajali voda i nebeski svod… paleta svih nijansi plave boje.Duž cele obale Ženevskog jezera, korake je pratio osećaj da se susreću san i stvarnost.

Galebovi nadleću, a druželjubivi labudovi i divlje patke plivaju.Klima je blaga, gotovo mediteranska, a razlog za to je geografski položaj jezera. Lak Leman se "ušuškao" između okolnih planina, pa ima svoju jedinstvenu mikroklimu. Kažu da su leta ovde osvežavajuća.Sve do šezdesetih godina prošlog veka, jezero je predstavljalo transportnu arteriju, naročito za prevoz robe i građevinskog materijala.Kako je zagađenje raslo, Švajcarci su odlučili da preduzmu sve moguće mere: ukinu transport robe preko jezera, a nakon pomora ribe jezero obogate novim jatima.

Danas jezerom saobraćaju samo putnički brodići. Postoje i stalne linije, jer nije redak slučaj da su ljudi sa francuske obale zaposleni u nekom od švajcarskih gradića, a i obrnuto. Takođe su tu i turistički brodići.( www.cgn.ch )Leti su redovne aktivnosti na plažama: kupanje, surfovanje, jedrenje, veslanje… zagađenja kao da nikada nije ni bilo!

I za kraj, da upotpunim višečulni doživljaj, evo i priče o švajcarskom nacionalnom specijalitetu fondue.I kako to obično biva, nastao je sasvim slučajno. Njegovi "pronalazači" su pastiri, koji su čuvajući stoku na alpskim pašnjacima, u hladnim danima i daleko od svoga sela, kod sebe imali samo osušen hleb, tvrdi sir i koji decilitar vina. Grejući se oko vatre, došli su na ideju da sir malo otope – ukusno je bilo nepcu, da tvrd hleb udrobe i umoče u rastopljeni sir – bilo je još ukusnije. A tek kada su mu dodali i malo vina, bila je to prava gozba.I tako, jedući iz zajedničke posude, uz priču i pucketanje drva na vatri, rođen je fondi!Sve se to odigralo još pre tri veka. Fondi je doživeo svoju evoluciju, ali zadržao suštinu. A ona je sadržana i u samom imenu. Fondue potiče od francuske reči "fondre", koja znači rastopljen.

Za njegovu pripremu potreban je tzv. fondi set. Čine ga posuda, izvor toplote i specijalne dugačke viljuške. Tradicionalna posuda – caquelon – je zemljani ili keramički sud, dok danas postoje razne vrste, kao npr. električni set ili čokoladne fontane. Za pripremu fondia od sira ili od čokolade najbolje je koristiti keramičke posude, dok je za fondi od mesa potrebna metalna posuda, jer se komadići mesa "umaču" u vrelo ulje. Izvor toplote mogu biti špiritne i butan lampice, sveće ili električni grejači sa termostatom. A viljuške? Njih ima u raznim bojama, raznih oblika, raznog dezena. Čak i na cvetiće i kravice, da unesu dašak alpskih pašnjaka.Iako izgleda i zvuči pomalo ekstravagantno, priprema fondia je jednostavna. I ima puno prednosti. Relativno lako i brzo se jelo zgotovi. Domaćini nemaju pune ruke posla, jer gosti neće ni primetiti da su upravo oni ti koji su stalno uposleni pripremom ukusnih zalogajčića. Svaki gost priprema svoju dobitnu kombinaciju, za sopstveno čulo ukusa. Nema da se neko od gostiju povuče u neki ćošak i osami, jer su svi na okupu. A što se tiče pranja sudi, ni njih nema puno.Pre nego se odvažite na fondi parti, morate se upoznati i sa svojevrsnim fondi bontonom. Tako:

• viljuške kojima nabadate komadiće hleba (mesa, voća, krompira…) ne smete približavati ustima (naravno, iz higijenskih razloga) jer se one ponovo vraćaju u posudu za umakanje. Zato ispred sebe imate tanjir i još jednu viljušku, uz pomoć koje će rastopljen zalogajčić migrirati u vaša usta.
• nema dvostrukog umakanja
• nema umakanja prstiju

Fondi zalogaj može da se "izgubi" u smesi za umakanje, a tada na snagu stupaju dva pravila:

• ako ste pripadnik jačeg pola, na vas je red da pripremate sledeći fondu parti ili je sledeća tura pića vaša
• ako ste pripadnica lepšeg pola, na vama je da poljubite mušku osobu koja sedi sa vaše leve strane (zato pazite kraj koga sedate!)

Kako je dobra kapljica verni pratilac dobrog zalogaja, ni njega ne treba izostaviti. Uz fondi najbolje idu vino, pivo, čaj. Ako je na meniju sirni fondi, onda treba imati na umu i pravilo da se uz njega ne pije ništa hladno. Razlog: sir je težak za varenje, te enzimi koji su za to odgovorni, svoju funkciju najbolje obavljaju na temperaturi tela (oko 37 C). Vino je najbolji izbor! Još ako ste se vratili sa putovanja iz Švajcarske, te uz fondi set doneli i neizostavan švajcarski suvenir – vojni nožić – da ugođaj bude što autentičniji, njime možete otvoriti buteljku.Cela regija oko Ženevskog jezera nudi razne mogućnosti: grad ili selo, planina ili jezero,"dolce vita" ili "vita sana". Za svakog ima ponešto. Pozivnica je stalna, samo treba izabrati!Tekst i fotografije: Ivana Bašić Palković