Krenuvši na put u Švajcarsku zadala sam sebi domaći zadatak: da se uverim u jedinstveni kvalitet njihove čokolade, da probam nacionalni specijalitet fondue, da upoznam čistoću i ured(je)nost, da proverim njihovu preciznost, da pazarim neki swatch ako bude po povoljnoj ceni,  kao suvenir kupim vojnički nožić… I da uživam u onome čega toj srednjoevropskoj državi banaka i franaka ne nedostaje – u prirodi.Moje odredište  je bilo francusko govorno područje, krajnji jugozapad Švajcarske Konfederacije, na samoj granici sa Francuskom, na obali jezera Lac Leman (ili kako ga popularno nazivamo Ženevsko jezero), drugi po veličini švajcarski i jedan od najkosmopolitskijih gradova na svetu… i da budem precizna (k’o švajcarski sat!) grad Ženeva i njegova okolina.

Ženeva

Ženeva me je dočekala kao neka bogata elegantna dama prepoznatljivog lika, baš kao sa razglednica sa čuvenim vodoskokom fontanom  Jet d’Eau.

Osim što krasi promenadu, daje lični pečat prestonici Ženevskog kantona, mami turiste da pune memorijske kartice fotoaparata, ova vodena erupcija (visine do 137 metara) ima i praktičnu primenu; a to je da reguliše pritisak vode u vodovodu i da vrši aeraciju jezera i tako omogućava život jezerskim stanovnicima.

U blizini se nalazi Engleska bašta, predivan park kojeg krasi čuveni Cvetni sat (Horloge fleure). Osim dekorativne funkcije on ima precizan mehanizam i pokazuje tačno vreme. Podaci govore da je unutar njega posađeno 6500 cvetova, te stoga njegov kolorit dobro ide uz zelenu travu kojom je okružen.

U parku sam, pored turista, imala prilike da susretnem i vozače bicikla i rolera, kao i mnoge šetače, a neki od njih su šetali svoje četvoronožne kućne ljubime.Ono što me je oduševilo jeste da nigde ne može da se nađe ni opušak, ni papirić, a kamoli pseći izmet. Čak postoje i posebne kante sa vrećicama (a mogla bih se opkladiti da su biorazgradive!) koje služe samo za "pseću kaku". Sa ovakvim pozitivnim prizorom susretala sam se još tokom mog boravka na Lemanskom jezeru.

Iako u blizini planina, Ženeva je karakteristična i po tome što se ona nalazi u dolini i ima samo jedno brdašce. A na tom brdašću nalazi se staro jezgro i neoklasična katedrala Svetog Petra (Cathedrale St-Pierre). To je protestantska crkva. Unutra se nalazi kalvinova stolica, a Kalvin je bio otac verskog učenja tzv. kalvinizma. Čak postoji i priča da je Žan Kalvin i "otac banaka", jer je, navodno, propovedao da davanje novca na zajam sa kamatom nije smrtni greh… i tako, dok su Feničani izmislili novac, Švajcarci su izmislili banke!Sa vrha katedrale puca predivan panoramski pogled na grad, a ispod katedrale se nalazi arheološko nalazište.

Nedaleko odavde  je Muzej reformacije i u parku Parc des Bastions Zid reformacije, horizontalni zid-spomenik koji slavi velike figure protestantisma koje su isklesane na njemu.

Ovo je staro srce grada sa kaldrmisanim ulicama i trgovima Place Bourg-de-Four i Place Neuve u kojemu se najčešće sreću turisti jer su ovde skoncentrisani: Gradska kuća, Veliki teatar, konzervatorijum, muzej satova Patek Philip, etnografski muzej, muzej savremene umetnosti…U blizini je i šoping zona, a kako je Ženeva (pre)skupa za nas koji smo jedva skupili novac za ovo putešestvije, ovo može biti i zona razgledanja mnogobrojnih ekskluzivnih prodavnica, najčešće satova i nakita.

Na obali, gde se reka Rona spaja s jezerom, nalazi se jedno malo ostrvce Ile Rousseau – ostrvo najpoznatijeg ženevskog sina, filozofa Žan Žak Rusoa, sa njegovim spomenikom, mali park Ile Port kao i mostovi pont du Mont-Blanc i pont des Bergues. Na ovom mestu nalazi se brana koja je izgrađena još u 16.veku.

Kako Rona izvire iz jezera i deli grad na dva dela, obale su povezane malim mostovima što koči saobraćaj, pa se neretko sreću ljudi na skuterima i biciklama, jer se tako "štedi"  vreme, a čuvena maksima kaže da je vreme novac!No, i turisti mogu da iznajme bicikle. Postoje punktovi u gradu na kojima može besplatno da se iznajmi bicikl uz depozit (50 švajcarskih franaka). Jedan od punktova je i turistički biro nedaleko odavde – Geneva Tourism & Convention Bureau, sa adresom Rue du Mont-Blanc 18. Ovde preporučujem da se besplatno opskrbite mapom grada i raznim brošurama koje mogu da olakšaju snalaženje u gradu, pa čak iako ste se pred put dobro informisali (a preporučujem i sajtove  http://www.geneva-tourism.ch/ i  http://www.ville-ge.ch/ ).

Sa druge strane jezera nalazi se noviji, moderniji centar. Šetnjom trgom Mont Blan, kraj Bunsvikovog spomenika, spomenika princezi Sissi (na mestu gde je na nju izvršen atentat), uz pogled na svetionik i kupalište Paquis, lagano se stiže do parka La Perle du Lac i kompleksa Palata Nacija (Palais des Nations).

Na platou ispred zgrade UN vijore se zastave svih zemalja članica i jedna velika drvena (visoka 25 metara) skulptura – stolica sa tri noge – koja simbolizuje borbu protiv nagaznih mina i uopšte borbu za mir.Verovatno zato što Švajcarska u svojoj istoriji nije ratovala i bila je večito neutralana, u njoj su smeštena sedišta oko dve stotine međunarodnih organizacija, sva skoncentrisana u ovom delu grada. Tu su: UNICEF, UNESCO, UNCHR, međunarodni crveni krst i crveni polumesec, svetska zdravstvena organizacija, svetski ekonomski forum, svetski savez crkava…Kako je moja poseta Ženevi bila u vreme božićno-novogodišnjih praznika, vrata tih institucija su bila zatvorena, ali su moguće posete njima. Vidi: www.unog.ch i www.micr.orgIspred evropskog sedišta Ujedinjenih nacija često se znaju odigravati razne demonstracije. No, na svu sreću, mene nije zatekla ni jedna. Ali, na moju žalost, nisam uspela da posetim njenu unutrašnjost i da vidim delo kojim je španski savremeni umetnik Miquel Barcelo oslikao strop Sobe XX, koju nazivaju i Sikstinskom kapelom 21.veka.Kupola površine 1400 kvadratnih metara je oslikana industrijskim kompresorom u svim bojama i svim nijansama, a zidovi i podovi su prekriveni tapetama u boji šampanjca… sve to je koštalo oko 20 miliona evra, a poklon je Španije. Taj višebojni reljefni plafon koji podseća na unutrašnjost špilje i ukrašava nove prostorije odeljenja za ljudska prava i savezništvo civilizacija, mislim da vredi pogledati.I dok planiram neku novu posetu obali Ženevskog jezera, jedino mogu tom delu da se divim ovako, sa stranica interneta. (http://www.designboom.com/contemporary/miquel_barcelo.html)Na periferiji Ženeve, na granici Švajcarske i Francuske, između planina Jura i Lac Lemana nalazi se CERN – Evropski centar za nuklearna istraživanja. On tamo egzistira već više od pola veka, a 1999. godine počela je izgradnja konstrukcije najvećeg akceleratora čestica LHC. I dok pišem ovaj putopis, nailazim na vest da će ovih dana da se nastavi sa eksperimentom koji se odvija na oko 100 m ispod zemlje i koji izaziva strah. Naime, 30.marta treba da se odigra sudar čestica koji simulira "Veliki prasak". Crna rupa, da ili ne, vreme će pokazati…No, ono što u Ženevi i okolini svetluca jesu drumovi. Pri tome ne mislim samo na  luksuzne i one manje luksuzne četvorotočkaše (ipak se u Ženevi svake godine održava prestižni salon automobila!), već mislim i na asfalt. Bukvalno. Kao da su swarovski kristali ugrađeni u pločnike. Ipak, to jesu komadići stakla, koji su tu iz praktičnih razloga – radi bolje vidljivosti.Da li zbog dobre vidljivosti, pažnje vozača ili strogih saobraćajnih propisa i discipliniranosti Švajcaraca, nekome ko je navikao na balkansku vrevu na asfaltu ne može nikako promaći jedna pojava. Svi (i još jednom ponavljam: svi!) vozači kada primete da se pešak približava pešačkom prelazu obavezno usporavaju i propuštaju pešaka. A usporavuju, čini mi se, i na dvesto metara od pešačke zebre. Ova pojava mi se u početku dojmila pozitivno, a (bez)ciljno cunjajući po ulicama  i prelazeći s jedne na drugu stranu, ne samo da sam izvodila svojevrsni mali eksperiment nad njima, već mi se u glavi vrtela misao: da li oni uopšte nekada krše zakon?Kad sam već kod kršenja zakona, setila sam se i jedne priče koja je kod nas izazvala (bez)razložan smeh… Nedavno je jedan ex-državljanin ex-Jugoslavije bespravno sagradio kuću uz obalu Ženevskog jezera na državnom zemljištu i nije mogao biti kažnjen, iz razloga što švajcarsko pravosuđe u svojoj istoriji nije zabeležilo takav slučaj, pa se zbog toga morao menjati i zakon. Kažu da je priča istinita!Na ulicama nisam srela policajce, nema rupa i oštećenja na asfaltu, nema izbledelih pešačkih prelaza, nema besomučnog sviranja sirena auta i psovki… deluje sve strogo, čak pomalo i sterilno!Stopa kriminaliteta je jako mala. Nije retkost da se auta ni ne zaključavaju kada se parkiraju. Da se i stanovi ne zaključavaju, u to sam se uverila kada sam boraveći kod svojih prijatelja, ujutro pre izlaska iz stana, konstatovala i saopštila im da noćas nismo zaključali vrata. Oni su mi samo odgovorili da oni nemaju tu naviku i uputili protupitanje: zašto?! U njihovoj zgradi, ispred stanova, na otiračima stoje sve one kožne (i firmirane) cipele i čizme, parkirani bicikli, dečija kolica…Ne samo da slovi za jedan od najsigurnijih, već je jedan od najskupljih gradova u Evropi. Kako mi namera ni nije bila šoping, nisam puno zalazila u prodavnice, ali sam ipak pazarila tamo gde su cene pristupačne. Među najpoznatijima je nacionalni lanac robnih kuća Migros, a tu su i evropski lanci poput H&M, Zare i drugih; a još ako se nađete za vreme božićno-novogodišnjih rasprodaja nije nemoguće obogatiti kofer pri povratku kući.Nacionalna valuta je švajcarski franak, pa sam, eto, imala priliku i da mi "švajcarci" šuškaju u novčaniku. Iako je tek od nedavno potpisnica Šengenskog sporazuma, ova zemlja čokolade, satova, banaka i sireva, nije članica EU. Kažu da je jedan od glavnih razloga taj, jer bi se učlanjenjem u uniju morali otkriti računi u bankama, a ipak je to stroga tzv. "bankarska tajna".I to, kao i relativno blaga porezna politika, jedan su od razloga zašto su mnoge svetski poznate ličnosti odlučile da imaju svoje rezidencije baš ovde. Tako je ovih dana i vozač Formule 1, Luis Hamilton, odlučio sa se preseli u ženevski kvart Luins. Tu svoje prebivalište već imaju i Šumaher, Raikonen, Alonso, Prost…Kada je već reč o novcu, valja spomenuti i to, da je na listi najskupljih hotela i apartmana prvo mesto zauzeo apartman "Kraljevski penthaus" u Ženevi, u hotelu "Predsednik Vilson". Jedno noćenje košta 65.000 dolara… Skupih hotela, kao i skupih restorana i skupih kafića, u ovoj regiji ne manjka. Za predah uz kafu ja sam odabirala internacionalni i za svačiji džep pristupačan Starbucks (http://www.starbucks.ch/fr-ch/) koji je vrlo rasprostranjen i ovde.Tradicionalno radišni, štedljivi i dobro organizovani Švajcarci ne preteruju sa noćnim izlascima. Jesu bonvivani i vole dolce vita, koji je kod njih nekako usko vezan sa zdravim životom. Obično su vikendi vreme kada se posvećuju uživanju, izletima u prirodu, bavljenju što tradicionalnim, što trendi sportovima. A kako i ne bi, kada im je priroda poklonila tako lep ambijent!A u nastavku upravo o tome, o jednom "begu" iz ženevske svakodnevice u jedno uživanje…Napisala: Ivana Bašić Palković

Putopis napisao u_koferu