EGIPAT IZ MOG (TUPOG?) UGLA

Put te divne zemlje moji prijatelji i ja krenuli smo ubrzo nakon bombi u Sarm el Seiku. Opravdanje je bilo jasno-kad smo u Nisu preziveli tri meseca kasetnih, sta nam mogu dve obicne bombe.Afriko, drzim te-te su mi reci setale po glavi dok smo, cini se satima, leteli iznad Kaira. Taj grad ima preko 20 miliona stanovnika i 250 kilometara u precniku, pa sam se u jednom trenutku pitala, da nije mozda Kairo prekrio nekim cudom ceo svet. Pilot JAT-a nas je animirao… Ako hocete da vidite bolje, nagnucu avion na levo, ako vam je neudobno u sedistima, nagnucu nos aviona napred… Slusali smo njegov opusten ton kotrljajuci se jedni preko drugih i po podu. Stjuardese su nas ljubazno preskakale. Aplauz prilikom sletanja u Hurgadu bio je najjaci koji sam ja ikada u avionu cula. Definitivno smo imali posla sa pilotom (samo)ubicom u pokusaju.:)Prvo sto sam pored suve zemlje i palmi na putu za hotel ugledala, bio je ogroman Snesko Belic. Egipcani imaju smisla za gradjenje misterioznih spomenika milenijumima unazad.:) Posto nisu mogli od snega, napravili su ga od betona. Sto je najcudnije, na tom mestu uopste nije suvisan.No, Snesko nije jedini beo stvor koji nam je na prvi pogled bio neocekivan. Hurgada je puna vojnika u belom. Prvo sto cete pomisliti bice da ste dosli u doba omanjeg rata. Ali, potrebno je veoma malo vremena da shvatite da su mitraljezi tu zbog vase bezbednosti, da se setite Nemaca poginulih podno piramida i da se zahvalite onom u koga verujete da su oni tu…Hotel Triton Empaire u koji smo stigli bio je odlican za moj ukus. Sa velikim bazenima, maksimalno ljubaznom uslugom i ukusnom i raznovrsnom hranom, definitivno po meri Evropljana, i to zahtevnijih. Restoran na plazi imao je lezaljke izmedju palmi tako da smo svoje dragoceno slobodno vreme tamo uzaludno bacali.:). Sobe ciste, figure od peskira na krevetu su svakog dana nove. Jednu smo proglasili labudom, a bila je to kobra, po recima umetnika, ali da ne sitnicarim.:)Omiljeni deo hotela odmah nam je postala plaza sa 30-ak lezaljki prekrivenih velikom nadstresnicom od palminog lisca. Nazvali smo taj deo stala. Zvuci podrugljivo, ali odatle nam se nije pomeralo, kako god to vama delovalo.:))Temperature su tamo raspolozene za unistavanje bilo kog balkanskog termometra na koji naidju. Jos smo vozaca autobusa na aerodromu pitali koliko je stepeni. Kada smo culi na losem engleskom 43, nastao je stampedo kod izlaznih vrata autobusa. Preklinjali smo ga da nas vrati do aviona, pa posto nije, lagali smo sebe da covek ne zna dobro strane jezike.:)) Medjutim, vetar je u opoziciji sa suncem, tako da stalno pirka i prija, i vi ga volite dok ne shvatite da sunce ipak vodi glavnu rec i podjete po jogurt…JMore je jedno od najlepsih u cije sam se vode umocila. Pijaca tirkiznih nijansi, prosarana tragovima korala. Nisam bila ljubitelj snorkinga pre tog mora. Dok…iz njega me nije imalo sanse izvuci na obalu ili na brodic. Dok ronite, imate osecaj da ste u velikom akvarijumu sa toplom vodom i hiljadama najcudesnijih morskih stvorenja koja kao da su se obukla za karneval. Rajsko ostrvo, nadomak Hurgade, predivno je ostrvo a la Robinzon. Nije bilo osobe iz grupe koja nije pozelela da u toj lepoti i u tom miru zauvek ostane.Na tom brodicu upoznala sam priajtelje iz nama bratske Bolivije.:) Jedan od njih, skroz indijanskog lika, sa zenom Svedjankom, sve vreme je vikao da mu je zena zmija i molio se da u Crvenom moru nadje bar jednu ajkulu. Cak je hteo da zasece svoju ruku, da pusti malo krvi u vodu, da bi ih privukao. J Od njega sam naucila da je Bolivija zemlja nedruzeljubivog naroda, otrprilike mi je predstavljena kao zemlja u kojoj ne mozete kupiti ni keks ako se prodavcu ne svidjate, ili ako mu nije dan. Nakon te price, Egipat mii je jos vise prijao.:)Naravno, kada ste tamo, bice vam zanimljivo da utvrdite ima li medju novim Egipcanima onih starih. Kazu da su najverovatniji potomci kopti-njihovi pravoslavci. Trazili smo ih po gradu i veselili se kada ugleamo tatoo krst-to je znak na telu da je neko sigurno kopt.Najludji deo ovog letovanja mozda je bilo cenkanje. Kupovali smo za sitne funte i najkvalitetniji pamuk i suvenire koje kad smo doneli u Srbiju, roditelji su nas pitali koje smo egipatske vradzbine okusili da nesto ovako glupo donesemo (tipa papirus made in China) i usput nam pricali o arapskim strogim zakonima (u slicaju da smo konzumirali neke droge-takvi su nam bili pokloni)…J Spustali smo cene istom, potpuno suludom pricom: Mi jadni iz Srbije! Ko siromasan iz bilo koje zemlje ide da letuje na drugi kontinet, jedan prodavac nam je lepo rekao… Njihove plate, su po njihovim recima, u proseku 30 evra mesecno. A svi pevaju. Smeju se, poklanjaju skupe stavri. Trebalo je da povedemo jednog u nasu vrlu zemlju da nas nauci osnovama zivota… Naravno, koliko god da snizite cenu, uvek ce oni biti na dobitku. Iz jedne radnje sa papirusima prodavac nas je izbacio naglavacke uz reci: Vi niste turisti, vi ste teroristi! Nismo znali da i cenkanje ima granice…LKretanje motornih vozila u Egiptu jos nije dobilo definiciju. Svestlosna signalizacija zamenjena je zvucnom i svako ima prava da vozi gde njemu odgovara. Taksisti uglavnom ne znaju gde treba da vas voze, pa ce nonsalantno stajati i pitati prolaznike da ih usmere. Srecom, pa se i sa njima mozete cenjkati. Nakon tog iskustva u Africi, saobracaj u Nisu delovao mi je kao vrh dostignuca u pogledu kretanja motornih vozila.Na putu za Kairo, putovali smo u karavanu, a autobusi su isli po 3 paralelno. Inace smo izabrali njihovu agencije za 4x manje novca, iako su nas nasi agenti ubedjivali da ce nas Egipcani prodati kao belo roblje. Svi uslovi putovanja (osim vodica koji govori srpski) bili su istovetni.Na ulazu u taj stari grad, videla sam najvece kamile na svetu. Delovale su kao dinosaurusi. Inace, nisam jahala ni one manje. Valjda sto sam poreklom iz Pirota, a u Egiptu za jahanje tih stvorenja vazi pravilo: Das evro da se popnes i 10 da sidjes…JKairo sam zamisljala bajkovitije. U stvari, to je skup nelegalno gradjenih visespratnih nedovrsenih stracara. Naravno, diplomastki kvart i muzeji davali su suprotan dojam.Sto se muzeja tice, potrebno mu je posvetiti bar nekoliko svojih letovanja. Od maske slavnog Tutankamona, do mumificiranih krokodila, sve biste zeleli da poneste kuci.Nil mi nije bio upecatljiv-verovatno ga treba videti van grada, da bi se osetila njegova snaga.A piramide…bila sam ubedjena da nece ostaviti dubok trag u meni. Cinilo mi se, previse sam citala, previse sam znala. A u stvari, nisam znala nista. Kad je neko u autobusu rekao: Eno piramida!, zaledila sam se. Cekaj, pa nismo izasli iz Kaira? Zamisljala sam da je Giza neko usamljeno mesto u pustinji, a one su bile tu, mracne izdaleka, nadvijene nad gradom. Kao tri ne bas prijateljski raspolozena svemirska broda. Nisam bila jedina koju je obuzela jeza. Necu vas obasipati informaijama koliko su neverovatne. Morate ih videti. Sfinga je bila toliko daleko da smo do nje putovali autobusom. I to se kosilo sa mojom predstavom…Naravno, mali prodavci bili su nam za vratom gde god da smo se kretali oko "kraljica civilizacije". Kasnije smo uporedjivali cene istih suvenira-razlika je bila za neke i vise desetina evra.:)Nakon piramida, pokusavali smo da se povratimo u stvarni svet jeduci mini banane i obilazeci fabrike papirusa i parfema. Uz ogromne kolicine caja. Tradicionalno i prijatno.Na povratku ka Hurgadi, otkrili smo El Gunu-gradic koji je sam napravio jedan kopt-uvkao je more u kopno kanalima i oko njih sargadio hotele i radnje. Izgleda perfektno. Mozda je cak pametnije tamo otici.Voda je svetinja, stedite je!-videcete upozorenja. Sve je podredejno pustinji i voda se postuje. Iako je nemaju, jeftinija je nego kod nas… Sto se tice odevanja, svuda je bilo istaknuto da smo u arapskoj zemlji i da ne bi trebalo da ugrozavamo njihova pravila ponasanja. Dakle, iz hotela samo u kupacem na plazu… malo teze. Culi smo da zene nisu bas prijateljski raspolozene prema slobodnim Evropljankama. Samo smo culi. Bez problema. Muskarci su tamo raspolozeni za davanje komplimenata, pa su mi uvek kada sam bila u drustvu nekog momka, njemu govorili: Lucky boy! Jedne veceri sam se u glavnoj ulici pojavila sa dva svoja drugara, grleci ih obojicu. Kada me je prodavac pitao jesu li mi obojica muzevi, rekla sam mu da je to u Srbiji nortmalno, nakon cega sam dobila pohvalu: Lucky girl!:))Kada je trebalo krenuti na nas kontinent, razmisljali smo sta poneti da nas podseca na ovu lepotu. Recimo, korali ce vas bukvalno moliti da ih poneste svojom lepotom i upecatljivoscu, ali u Egiptu se oni kao i morske zivotinje smatraju nacionalnim blagom, tako da ce vam na aerodromu i zbog toga pretresati. Tako smo u ovaj nas svet doneli ono sto smo kupili i ono sto smo upamtili. A sve je nesvakidasnje.Ako i vi ne zelite da odrastete, krenite na put do ove kolevke-uljuljkace vas najtoplije.