Brioni - Titova rajska ostrva

Najveći među njima je Veliki Brion glavno i najposećenije ostrvo ovog arhipelaga. Na njemu se nalazi i najveći broj atrakcija koje se mogu videti prilikom posete ovom ostrvu. A ima se i šta videti. Već pri samom pristanku brodića u lučicu pažnju vam privlače prelepe jahte poznatih i nepoznatih svetskih džet-setera, kao i otmeni hoteli na obali – "Neptun-Istra" i "Karmen" koji, iako ne visoke zvezdanosti, pružaju svojoj klijenteli sve potrebniji mir od svakodnevnog užurbanog života, toplo more i pejzaže retke lepote. 

Kako se ipak najveći broj posetioca na ostrvu zadržava samo jedan dan, najbolji način da se obiđe ostrvo je električnim vozom. 

Vozić, uveden pet godina nakon što je 1984. godine ovo ostrvo otvoreno za "obične smrtnike", je skratio obilazak sa četiri sata na nešto malo više od 60 minuta. Iako ne možete obići sve zanimljivosti, steći ćete utisak o njegovoj veličini a pre svega lepoti i biće vam jasno zašto je naš bivši doživotni predsednik baš tu najradije boravio. Vozići su odlično ozvučeni a priča lokalnih vodiča je toliko interesantna tako da će vam vreme prosto proleteti. Od njih ćete čuti da Brioni imaju bogatu istoriju i da se prvi ljudi javljaju veoma rano još 2000 godina p.n.e. u Zemuničarskom naselju gde su otkrivene radionice kamenog oruđa i oružja, zemljano posuđe, predmeti od kostiju i malobrojni predmeti od bakra. Prva plemena koja su naselila Brione je ilirsko pleme Histri (oko 1000 godina p.n.e) nakon kojih su došli Kelti i Rimljani (u II veku p.n.e) čiji se ostaci kulture nalaze u zalivu Verige, 

letnje rezidencije rimskih careva, da bi u VI veku Brione naselili Hrvati. Videćete ostatke rimskog ladanjskog dvorca iz I-II veka, rimske terme, Venerin hram, vizantijski kastrum – kojem su temelji postavljeni i II veku i u kojem se živelo do XIV veka, baziliku Svete Marije iz V-VI veka kao i crkvu Svetog Germana iz XV veka.

Na Brionima, ukoliko vam se pruži retka prilika, možete videti i tragove praistorije – otiske stopala, bolje rečeno kandži dinosaurusa u kamenu starih, verovali ili ne, 120.000 godina. Ono što će vam sigurno biti dostupno u obilasku Velikog Briona je prirodni raritet, drevna maslina, zasađena još u IV veku, stara 1.700 godina, ali koja i danas daje sočne plodove. Pripazite se samo da vas u nezaobilaznom fotografisanju pored nje ne "drmne" struja kojom je opisana drvena ograda kao zaštita što od prirodnih baštovana – jelena ali i od posetioca koji bi otkinuli za suvenir grančicu ove prelepe masline.

Ako mislite da je Tito "otkrio" Brione onda se varate. Njih je davne 1893. godine kupio austrijski industrijalac Kupelvizer (Paul Kupelwieser) koji ih je uz velike troškove asanirao. Naime, Brioni su nekad bili prekriveni močvarama i kao takvo tlo je bilo pogodno za leglo komaraca – prenosioce malarije. Bilo je potrebno iskoreniti malariju da bi od Briona napravio ostrvo lepo za život. Da bi uspeo u svom naumu, vlasnik ostrva je angažovao čuvenog Roberta Koha, "oca makrobiologije", budućeg nobelovca, koji je iskorenio malariju sa ovih ostrva isušivanjem močvara, odnosno poribljavanjem močvare ribicama koje se hrane larvama komarca. Danas je na jednom delu ostrva ostavljena močvara kako bi posetioci imali uvid kako su Brioni izgledali pre isušivanja.

Ne propustite ni posetu Safari parku koji je nastao pre 30-tak godina.  

U njemu možete videte prirodne baštovane – jelene lopatare i aksize, kojih ima oko 1000 i koji se slobodno kreću po celom ostrvu  

kao i muflone, indijske svete krave, fazane, nojeve, zebre, magarce, koze… Posebnu pažnju privlače slon i slonica Soni i Lanka koje je predsednik Tito lično dobio od indijske premijerke Indire Gandi.

Obilaskom ostrva nećete videti čuvene vile "Jadranku" podignutu 1926. godine a renoviranu 1948., u kojoj je Josip Broz Tito boravio tokom svojih čestih poseta i koja mu je bila službena rezidencija od 1948.-1953. kao ni "Brijunku" vilu kompletno urađenu od bračkog mermera ili "Bijelu vilu" – izgrađenu 1952. godine koja je bila Titova rezidencija od 1953. godine pa do kraja života a danas je rezidencija predsednika Hrvatske. Sve vile su "ušuškane" u zelenilu i nedostupne su pogledima znatiželjnih turista. Takođe ni ostrvo Vanga (sada Krasnica) nije uključena u obilazak iako je poznato da je Tito baš tamo najrađe boravio i da je lično još daleke 1952. godine započeo sa krčenjem makije da bi mu kasnije nakon podizanja sjenice za odmor, ribarskog salona, dnevnog boravka, kabineta, bravarske radionice, kovačnice i foto laboratorije to postao dom.

Ono što nikako ne smete propustiti prilikom svog boravka na Brionima je poseta muzeju tj. foto izložbi "Josip Broz Tito na Brionima". 

Vodiči će vam napomenuti da je Tito boravio na Brionima dok ste vi danas na Brijunima. Naziv arhipelaga je navodno, lično promenio prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman devedesetih godina prošlog veka (1994.godine). Tu ćete obnoviti gradivo iz nedavne istorije i podsetiti se koja je Tito bio "faca". Izložba je otvorena 1984. godine i obuhvata život Josipa Broza Tita od njegovog prvog dolaska na ostrvo 20.6.1947. godine do poslednjeg dana boravka 29.8.1979. godine kada je sa brionskog mola isplovio na VI samit nesvrstanih u Havanu. Na fotografijama su zabeleženi Titovi mnogobrojni susreti sa raznim delegacijama, političarima i državnicima kao i poznatim ličnostima iz kulturnog, umetničkog i naučnog sveta kao što su Sofija Loren, Elizabet Tajlor, Ričard Barton, Đina Lolobriđida…

Dugim nizom zastava označeno je 60 zemalja sveta čiji su predsednici, njih 90, posetili ovaj arhipelag.

U istoj zgradi, u prizemlju, možete pogledati i muzej prepariranih životinja koje je Tito dobio na poklon od stranih državnika koji su mu dolazili u posetu.

Posebnu turističku atrakciju predstavlja kadilak eldorado, Titov omiljeni automobil koji je 1953. godine dobio od hrvatskih emigranata. Kadilak je nedavno renoviran i blista u svom sjaju pod brionskim suncem. Naročito je karakterističan miris kože kojom su presvučena sedišta ove prelepe limuzine o kojoj brigu brine vozač Đovani. 

Ukoliko želite da se na trenutak poistovetite sa Titom i da se provozate ostrvom znajte da će vas to zadovoljstvo papreno stajati. Pola sata vožnje staje 3000 kuna (100Eura ≈ 739 kuna) dok za vožnju od 60 minuta je potrebno da izdvojite 5000 kuna. Naravno u cenu je uračunat i gore pomenuti Đovani. Ukoliko vam finasije ne dozvoljavaju ovaj luksuz za 50 kuna se možete fotografisati u Titovom kadilaku. U današnje vreme, vožnju kadilakom sve više upražnjavaju novopečeni mladenci koji nakon obreda u crkvici Svetog Germana "idu" u vožnju po ostrvu.

I to naravno nije sve. Ako vam vreme dozvoli, posetite neke od 3 vidikovca, "Kupelvizerov mir" odnosno grobnicu porodice nekadašnjeg vlasnika ostrva (mada on tu nije sahranjen), Kohov kamenolom,  

Arheološki muzej koji je smešten u mletačkom kaštelu iz XVI veka, kopije fresaka i glagoljskih spomenika u gotičkoj crkvici Svetog Germana, spomenik "Majku sa decom" 

,   "lajavog" Titovog papagaja Kokija 

  ili se rekreirajte na teniskim i/ili golf terenima sa 18 rupa.  

  Ako vam vreme dozvoli pogledajte i neku predstavu teatara Ulysses koji od 2001.g u letnjim mesecima pruža uživanje ljubiteljima pozorišta pod vedrim nebom ovih božanstvenih ostrva.

Verujem da će i Vas opčiniti ova "rajska ostrva" koje je Josip Broz Tito proslavio širom sveta i da ćete se i Vi uveriti u privlačnost Briona koje ne jenjava još od vremena Kupelvizera kada su među mnogobrojnim posetiocima bila i imena poput književnika Tomasa Mana, Džemsa Džojsa ali i onih "plave" krvi – cara Franca Josifa I, prestolonaslednika Franca Ferdinalda, crnogorskog kralja Nikole, pa do današnjih dana kada su posetioci princeza Karolina od Monaka, Plasido Domingo, glumac Džon Malkovič, modni dizajner Otavio Misoni, manekenka Naomi Kembel i mnogi drugi.