Berlin, nekad i sad

Da je ova konstatacija tačna, lično sam se uverio. Naime, prvi put sam ovaj interesantan grad, uzduž i popreko, u bukvalnom smislu, obišao tokom neuobičajeno vrelih i sparnih julskih i avgustovskih dana, možda i ne baš tako davne 1991, nepune dve godine posle pada čuvenog Berlinskog zida.  Druga poseta bila je tokom božićno-novogodišnjih praznika 2008/09. kada je ceo grad bio okićen, a mnogi Berlinci i turisti ushićeni i euforični zbog sniženja u robnim kućama i drugim prodavnicama. Spoljna temperatura dostizala je i minus dvadeset stepeni, šibao je hladan vetar, a sneg je nemilice padao.

Dobro se sećam da su se vrelog leta ’91 uveliko osećale "posledice" pada Berlinskog zida i ujedinjenja dve Nemačke. Istočni deo grada bio je manje-više zapušten, ojađen i siromašan, što se moglo protumačiti kao neslavan rezultat poluvekovne socrealističke vladavine, odnosno diktature. U jednom naselju video sam prave hipi komune, ali i druge nezamislive prizori. Ispred stare, polurazrušene stogodišnje zgrade bez struje i vode, bio je parkiran pedantno opran i uglačan najnoviji model luksuzne limuzine. Vlasniku nije bilo važno u kakvim uslovima živi, već neodoljiva potreba, doslovno glad za onim za čim je verovatno godinama žudeo – da iz starog "Trabanta" ili "Varburga" što pre "uskoči" u nešto bolje i lepše.

Potsdamer Platz

Na Potsdamer placu, pored ostataka Berlinskog zida, koji je od 1961. do 1989. bio simbol hladnog rata, stacionirali su se ulični prodavci delića ovog zdanja upakovanih u providne najlon vrećice. I što je najzanimljivije, a možda i najsmešnije, na svakom eksponatu nalazio se pečat kao dokaz da je u pitanju original. Koliko se sećam, cena jednog primerka bila je oko pet tadašnjih maraka, a mnogi  prodavaci su bili naši ljudi ili Bugari.

Posle skoro dve decenije jedva sam prepoznao ovaj deo grada. Naime, u međuvremenu se ispostavilo se da je reč o atraktivnoj lokaciji, koja je nakon pada zida privukla pažnju mnogih investitora. Prostora za izgradnju bilo je na pretek, jer su mnoge zgrade uništene tokom bomardovanja u Drugom svetskom ratu, da bi podizanjem zida ovo područje postalo totalno izolovano. Danas, između ostalog, posebnu pažnju privlače ogromne poslovne zgrade, poput uprave "Deutsche Bahn-a" ili predstavništva za Evropu japanske korporacije "Sony".

Ovi metalno-stakleni džinovi odraz su nove, moderne arhitekture Berlina i stalna diskusija o opravdanosti izgradnje ovakvih i sličnih objekata. Na Potsdamer placu se, takođe, održava Berlinski filmski festival i nalazi i nekoliko bioskopa, filmska akademija i muzej filma.

Osim pomenitih promena zatekao sam i privremenu ski stazu. Svi oni koji su želeli da im skoči adrenalin imali su jedinstvenu priliku da se, umesto skijama, niz stazu vrtoglavo spuste u velikim kamionskim gumama.

Berlinski zid

Ova građevina i danas je posebna turistička atrakcija.

Nema turiste koji se pored  čuvenog simbola hladnog rata nije bar jednom fotografisao, a naročito se bira mesto na kojem je nacrtan neki interesantan grafit. 

Inače, zid posle pada nije uništen samo na tri lokacije: pored Potsdamer Placa, uz reku Špre pored Oberbaumbrika nazvanog "Galerija istočne strane" i severno od Bernauerštrase,  koji je 1999. pretvoren u spomenik. Prema tvrdnjama Berlinaca, čak i delovi koji su ostali ne prikazuju više  originalni izgled zida.

Teško su oštećeni jer su mnogi ljudi želeli da pokupe njegove delove, koji se sa ili bez potvrde o autentičnosti prodaju na internet aukcijama i u nemačkim prodavnicama suvenira. Iako današnji grafiti preovlađuju na istočnoj strani, očigledno je da nisu postojali dok je zid čuvala vojska istočne Nemačke.

Checkpoint Charlie

Od osam graničnih prelaza između istočnog i zapadnog dela grada sigurno je najpoznatiji Checkpoint Charlie.

Nekada su ga čuvali pravi i strogi vojnici, a u međuvremenu su ih zamenili nasmejani momci obučeni u američke i francuske vojne uniforme, koji u rukama drže nacionalne zastave ovih zemalja. Za evro ili dva možete se slikati s njima za uspomenu.

Pored prelaza nalazi se istoimeni muzej posvećen neobičnim napravama i uređajima koje su smislili očajni istočni Nemci želeći da po svaku cenu prebegnu na zapad. Tu su home made letilice, adaptirani  ili preparirani automobili…

U prizemlju je suvenirnica, u kojoj se mogu kupiti upakovani parčići berlinskog zida, razglednice, knjige i druge publikacije, odnosno razni predmeti posvećeni uglavnom istoriji istočne Nemačke.

Među najinteresantnijima je čokolada, odnosno obična šećerna tabla, nekada jedna od retkih dostupnih poslastica običnim građanima DDR-a. Suveniri iz tog doba mogu se nabaviti i od uličnih prodavaca koji su se stacionirali pored muzeja. Prodaje se sve ono što predstavlja najsnažnije simbole bivše socijalističke države, kao što su vojne i policijske kape s čuvenim oznakama, crvene marame, zastave SSSR-a…

Naravno da dugotrajni obilazak ovih znamenitosti zahteva i određene psihofizičke napore, pa preporučujem predah u kafe-poslastičarnici preko puta muzeja. Po pristupačnim cenama mogu se naručiti razne vrste kafa i čajeva, torti i kolača.

Alexanderplatz

Trg Aleksanderplac dobio je naziv u čast posete ruskog cara Aleksandra I Berlinu, 1805. Krajem devetnaestog veka, kada je podignuta železnička stanica, postao je glavni komercijalni centar grada. Svojevremeno je inspirisao Alfreda Deblina da napiše roman "Berlin Aleksanderplac", po kome je Fazbinder snimio istoimenu TV seriju. A, ja sam 91. na travnatom tepihu ovog trga zatekao turske doseljeničke porodice. Kao na pikniku u prirodi, posedali su oko kariranih ćebadi  i mezetili specijalitete iz njihovih krajeva. Glasno su se prepirali na maternjem jeziku, dok su deca trčala i igrala se na travi… Bilo je tu i svakojakih pogleda od strane pojedinih prolaznika, ali to je već neka druga tema.

Na trgu se, inače, od 1969. nalazi čuveni Berlinski televizijski toranj, kojeg su sagradile istočnonemačke vlasti.

Impozantne je visine – čak 368 metara, tako da predstavlja odličan orijentir vidljiv iz svih delova grada. Platforma (osmatračnica) za posetioce je na visini 204 metra, dok se nakoliko metara iznad, u središnjem delu kugle, nalazi restoran, koji se za pola sata okrene 360 stepeni. Unutar trupa tornja su dva lifta koji posetioce na platformu dovezu za 40 sekundi. Ako sve ovo želite da vidite, najpre se naoružajte strpljenjem, jer je ponekad potrebno satima čekati u redu za karte, kao što je to bilo prošle zime. U blizini tornja nalaze se kafići, prodavnice, tržni centar… Ipak, supruga i ja smo se umesto šopinga i sedenja u kafićima opredelili da se ugrejemo kuvanim vinom. Služeno je, uz razne đakonije, u drvenim kafanicama privremeno podignutim u čast božićno-novogodišnjih praznika.

U blizini su bile i improvizovane prodavnice suvenira i malo klizalište oko Neptunove fontane.

Kurfürstendamm

Dugačka i široka ulica na Kurfirštendamu ili skraćeno Kudamu prepuna je restorana, kafića, klubova i diskoteka. Tu su i neizbežni i ogromni McDonalds, ali i brojne robne kuće, poput C&A, H&M, Zare, Nike towna, Benettona, New Yorkera, Adidasa… I naravno, nevidjena gužva u svakom od njih. To i ne čudi, jer su u toku bila praznična sniženja, a kupci su kao omađijani birali neki od mnoštva odevnih predmeta. Zaista su, za razliku od naših prodavnica, u pitanju bila prava, velika sniženja, čije su cene dostupne i nama.

U ovom delu grada je i spomen crkva cara Vilhelma, sagradjena izmedju 1891. i 1895. Poznata je pod imenom Gedächtniskirche (crkva sećanja), uništena tokom bombardovanja 1943. godine. Odmah pored nje je, posle Drugog svetskog rata, sagrađena nova, moderna crkva,  čija je unutrašnjost prepoznatljiva po plavom staklu.

Staro zdanje s oštećnim vrhom nije do kraja srušeno kako bi ostaci podsećali na ratne strahote.

Okolo su se, opet, u čast velikih praznika, načičkali privremeno sagradjeni mini restorani, prodavnice suvenira, slatkiša, liciderskih srca, dečijih igračaka, novogodišnjih ukrasa… Za svakog ponešto, a kiča, možda, i najviše. Dok je decu najviše privlačio ringišpil i slični sadržaji, odraslima je nos prosto "štipao" neodoljiv miris vrućih kobasica u lepinji i raznih jela krčkanih u ogromnim posudama. Po želji sleduju i kuvano vino ili pivo na točenje.

Brandenburška kapija i Rajhstag

Na Pariskom trgu je smeštena Brandenburška kapija – simbol Berlina.

Plato ispred ovog monumentalnog zdanja, izgrađenog krajem osamnaestog veka u znak mira, često je poprište raznih dešavanja. Interesantno je da sam na tom mestu, u više navrata, zatekao razne političke demonstracije.

Od kapije se, s jedne strane, ka severu, nalazi Rajhstag, a s druge, prema jugu, memorijalni centar Evrope posvećen ubijenim Jevrejima. Rajhstag je impozantno zdanje nemačkog Parlamenta sagrađeno 1884. i nacistički simbol za vreme Drugog svetskog rata. 

U zgradu obično nije lako ući pred najezdama turista iz celog sveta. Posebno je zanimljiva nova staklena kupola, odakle mogu da se posmatraju sednice Bundestaga (skupštine).

Unter den Linden

Brandenburška kapija je, takodje, spojena s monumentalnim bulevarom Unter den Linden (pod lipama).  I dok sam leta 91. tražio slobodnu klupu u hladovini i nervirao se što kod sebe nemam nijednu kap nekog pića, lanjske zime situacija je bila sasvim drugačija. "Debeli" minus terao je prolaznike da što pre, skoro bez zastajkivanja, stignu na odredište. Šteta, jer bilo je razloga za uživanje, a  najveći su drvoredi. Naime, svaka lipa bila je, u čast novogodišnjih praznika, oivičena nizom sićušnih sijalica, tako da su iz daljine ili na fotografijama snimljenim po mraku izgledale kao zanimljiva grafika.

Ovaj popularni bulevar, inače, krase i mnoga značajna zdanja. Neka od njih su Nemački istorijski muzej, zgrada Državne opere, katedrala Svetog Heviga, stara biblioteka, spomenik Fridrihu Velikom, nekadašnja palata princa Hajnriha, a danas Univerzitet Hambolt… Na mestu gde su svojevremeno nacisti spalili "nepodobne" knjige je nesvakidašnje spomen obeležje nazvano "Potonula biblioteka".

Palata Charlottenburg

To je jedina preostala građevina dinastije Hoencolern u Berlinu, koja je  naziv dobila po Sofiji Šarloti, supruzi Fridriha III.

Izgradjena je na kraju sedamnaestog, a vek kasnije znatno proširena, naročito u doba Fridriha Velikog. U dvorcu preovlađuju barok i rokoko, a obiluje balskim dvoranama i skupocenim nameštajem, dok su u centralnom delu dva ovalna hola sa pogledom na park. Pored je ogroman park sa jezerom pored koga se Berlinci rado okupljaju leti. Naravno, i ja sam s prijateljima uživao na tom mestu pre skoro dve decenije…

Nikolajevska četvrt

Posetu Berlinu sigurno treba iskoristiti i za za razgledanje najstarijeg dela grada – Nikolajevske četvrti, u kojem je crkva posvećena svetom Nikoli. Podignuta je u trinaestom veku, ali je do danas nekoliko puta obnavljana.

Krajem osamdesetih  obavljena je i detaljna rekonstrukcija ovog kvarta čime je vraćen izvorni izgled uskim ulicama prepunih kafeima, restoranima i prodavnicama suvenira.

Naročito je zanimljiv noćni obilazak kada imate neodoljiv utisak da ste se vratili u neka stara vremena…

Berliner Dom

Jedna od glavnih turističkih atrakcija je i Berliner dom, odnosno Berlinska katedrala.

Reč je o evangeslističkoj, ali i najvećoj berlinskoj crkvi u kojoj se često održavaj koncerti duhovne muzike. Svake godine bez daha ostavi na hiljade posetilaca. Nalazi se na velikom Muzejskom ostrvu, koje je od 1999. na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine. Pet muzeja na ovom ostrvu čuvaju veliko blago svetske istorije umetnosti.

Grad Potsdam

Bez obzira koliko vremena boravite u Berlinu, nemojte propustiti jedinstvenu priliku za posetu Potsdamu.

Reč je o glavnom gradu savezne države Branderburg, koji se nalazi oko 25 kilometara jugozapadno od Berlina. Do Potsdama se lako i brzo stiže takozvanim S-banom, odnosno brzim prigradskim vozom.

Ovaj grad ima veoma zanimljivu i burnu istoriju.

Istoričari smatraju da su ga najverovatnije osnovali Sloveni u desetom veku. Ključna godina za istoriju grada bila je 1660. kada je izabran za lovačku rezidenciju Fridriha Vilhelma I, princa elektora Branderburga. Kasnije je postao rezidencija pruske kraljevske porodice, a značajne građevine nastale su uglavnom za vreme vladavine Fridriha Velikog.

Novija istorija kaže i da je vlada DDR-a nastojala da izbriše simbole pruskog militarizma, tako da su srušene mnoge istorijske građevine teško oštećene tokom Drugog svetskog rata.

Zanimljivo je da se u gradu nalazi i holandska četvrt. Zaista, zahvaljujući prepoznatljivom građevinskom stilu, imate utisak da ste u nekom gradiću zemlje lala. Potsdam obiluje i restoranima u kojima se služe nacionalni nemački specijaliteti, ali i neizbežnim turskim "Doner kebabima".

Palata Sanssouci

Naravno da poseta ovom gradu podrazumeva i obilazak nekoliko palata od kojih je najpoznatija Sanssouci.

Građena je po ugledu na Versaj, polovinom osamnaestog veka, prema naređenju Fridriha Velikog, kralja Pruske.

Služila mu je kao letnja rezidencija, a čest gost bio je i filozof Volter. Unutrašnjost je u rokoko stilu, dok su okolo terasasti vrtovi, staklenici i male građevine, poput fontane, kineske kule, hrama prijateljstva…    

Fridrih Veliki je, po sopstvenoj želji, sahranjen je u parku dvorca. Poslovično štedljivi Nemci ističu da je pokopan u istoj uniformi koju je nosio čak nekoliko decenija. Radi štednje, naravno. U prvi mah me zbunilo to što sam na njegovom grobu umesto cveća zatekao krompir. Domaćini su mi objasnili da je ovaj vladar prvi na ondašnjim prostorima gajio tu biljku. Njive su samo danju čuvali stražari, tako da su meštani dolazili noću i krišom sekli stabljike, nosili ih kući i jeli. I, to ne bez posledica. Zbog toga im je kralj priredio gozbu na kojoj su poslužene krtole uz objašnjenje da se su samo one jestive nakon odgovarajuće pripreme…

Tekst i fotografije: Zdravko Graovac