Čarolija pivskih mehurića Čekamo…poput psa,nekoga, nešto…neku novu nadu,slučajni osmeh u prolazu, poneku lepu reč… Na samom jugu Nemačke nalazi se pokrajna Bavarska.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

O ne, nije ona oduvek bila deo Nemačke države. Šetala se iz ruku Francuza i Austrijanaca, dok spletom kojekavih političkih manipulacija nije pripojena Pruskoj. Za vreme dok je bila nezavisna država, Bavarska je bila kraljevina. Najpoznatiji njen vladar je kontraverzni kralj Ludvig II. Godine 1864. Ludvig II, sa svega osamnaest godina stupa na presto na kojem će ostati sve do prerane i misteriozne smrti (udavio se-udavljen? đavo će ga znati?! u dubinama jezera Štarnberg) 1886. godine. Oko njegovog lika koji više dolikuje današnjim zvezdama šou biznisa, isprepletane su raznorazne priče, legende i mitovi. No o tome ćemo kasnije…

 

 

Minhen, prestonica Bavarske od 1503. godine, poznata je po pivu, berecama i belim kobasicama pravljenim od iznutrica. Naravno i po zgodnim Nemicama, koje su nam ulepšavale letovanja na Jadranu. Po tehničkoj robi (kad ga Nemac napravi….) Kada predahnete, bacite pogled na impresivne građevine i doživećete prosvetljenje. Monumentalne građevine, zagonetne crkve, negovani vrtovi i raskošni muzeji čekaju da ih otkrijete. Prvo malo o istoriji ovog grada…

 

 

Krajem X monasi osnivaju manastir koji nazivaju Apud Munihen, a 1158. godine Henri the Lion, moćni saksonski vojvoda osniva naselje Minhen, na reci Išar, pritoci Dunava. Kraljevska porodica Vitelsbah 1180. proglašava Minhen za rezidenciju. Godine 1390. Minhen već broji oko 10.000 stanovnika. Napoleon mu je dodelio ulogu kraljevske prestonice i u skladu sa tim formirao je grad širokih bulevara i prostranih trgova. Najznačajniji vladar, kome Minhen duguje današnji izgled, je kralj Ludvig I (vladao od 1825.-1848.). On je Minhen uzdigao do kulturne i duhovne prestonice Evrope, sprečivši, u tom trenutku industijalizaciju, zahvaljujući čemu danas Minhen predstavlja izuzetak od ostalih gradova u Nemačkoj, pošto mu je industrijska zona nalazi van gradskog jezgra. Nakon I svetskog rata dolazi do velikih promena u Minhenu, nastupa glad i siromaštvo, opisani u delima Eriha Marije Remarka. Zato ne čudi velika popularnost Nacional-Socijalističkog pokreta, pa Mihen postaje njegovo središte. Adolf Hitler 1923. godine maršira sa pristalicama na Minhen. Na svu sreću, ali zakratko, vlasti brutalno guše ovaj poduhvat. Deset godina kasnije, Minhen je već u gvozdenim rukama "Firera". Hitler je ambiciozno započeo program izgradnje, u skladu sa specijalnom ulogom grada, ustanovljenog kao "Prestonica nacističkog pokreta". Tokom II svetskog rata Minhen doživljava ogromna razaranja, tako da su pojedini delovi grada potpuno uništeni, a čak 70% zgrada je razrušteno. Početkom 1950. godine dolazi do naglog razvoja grada i već 1962. godine Minhen ima preko milion žitelja. Ovde su održane Letnje olimpiske igre 1972. godine i Svetsko prevenstvo u fudbalu 1974. godine. Olimpijske igre iz 1972. godine ostaće zabeležene i po krvavom terorističkom napadu na izraelske sportiste, a o čemu je Spilberg nedavno snimio vrlo uspešan film.

 

 

Iako kosmopolitiski (stranci danas čine više od petine ukupne populacije grada, u čemu I mi, Srbi, značajno učestvujemo), Minhen je dovoljno kompaktan, tako da možete da ga obiđete tokom jedne posete. Počev od glavnog gradskog trga Marienplatza ređaju se monumetalna zdanja Stare i Nove Većnice i sat Glokenšpil, sledi Nacionalna opera i pozorište, Nimfenburg palata (Schloss Nymphenburg) sa sjajnom galerijom porculana, palata porodice Vitelban, Kraljevska rezidencija (Residenz) sa izuzetnim muzejem u kojem su pohranjeni eksponate iz kolekcije nakita koji su pripadali kraljevskoj porodici. Posetite glavnu gradsku crkvu Frauenkirhe i crkva Svetog Petra. U crkvi Frauenkirhe pronađite otisak noge u podu crkve. Stanite na to mesto i osmotrite crkvu. Sa tog mesta nećete videti ni jedan od prozora. To je, po legendi, trag samog Đavola. Katedrala je zidana od 1468.-1488. godine. Iskoristite posetu Minhenu da obiđete njegove raskošne muzeje i galerije: Staru Pinakoteku, Novu Pinakoteku (gde se nalaze Van Gogovi "Suncokreti") i Pinakothek der Moderne sa delima iz oblasti primenjene umetnosti. Ako ste više orjentisani ka tehnici ne propustute sjajni Muzej Nemačke, najveći tehnološki muzej na svetu. Osnovao ga je 1903. inženjer Oskar fon Miler. I posle, a i pre svega svetsko čudo Pivski vrtovi i Hale, nezaboravni kvart grada, posvećen pivu i ovoj industrijskoj grani koja je proslavila grad. Ako je vreme lepo prošetajte jednim od najvećih gradskih parkova u Evropi, Engleskim vrtom (Englischer Garten) i razgledajte Kinesku pagodu. U letnjem preiodu, neka vas ne začudi, ako pored vas protrči go (gola) džoger(-ka). Nije ovo Švajcarska, pa da se guše ljudska prava i slobode u ime licemernog morala.

Na slavnu bavarsku istoriju vešto je nakalemljen plod neverovatnog posleratnog ekonomskog buma (impozantna zdanja hi-tech giganata, kao što su "BMW"(posetite njihov muzej!), vazdušna kompanija "MBB" i koncern elektronike "Siemens"). Minhen je vrlo značajan bankarski centar Nemačke, najveći posle Frankfurta. Ulice mirišu na kolače sa cimetom i pečeno kestenje. Umorni od pešačenja i puni utisaka posetili smo čuvenu pivnicu "Hofbräuhaus". Pivnicu je osnovao Vilijam V 1589. godine. Ovde je vatrene govore držao propali umetnik, osrednji moler, iskompleksirani kaplar i suludi kancelar, a pivnica ima mali muzej, u kome o tome nećete saznati ništa. Spremao sam dugo govor (naravno ne kao gorepomenuti čikica), kada dođe stamena konobarica obučena u Volkstracht, da naručim:

"Fräulein, Geben Sie mir bitte eine Portion Weißeswürste und für trinken helles Bie fom fasr, Bittesehr!"

kad ja tamo a ono nasmejani zemljak iz Banjaluke nas upita: "Šta ćete ljudi?" Setih se preporuke da se kada gradski sat otkuca 11 sati i oglase s njegovih 43 zvona, više se ne naručuju bele kobasice. Takođe i podatka da stanovnik Minhena godišnje ispije 190 litara hmeljnog napitka. Minhenski propis o pivu iz 1487. godine je najstariji pisani propis iz oblasti hrane. Svoje mesto zauzima i mali orkestar. Nekada, kada su Nemci pevali, svet je strepeo. Na svu sreću ta vremena su prošla, pa svi veselo pevušimo:

 

"In München steht ein Hofbräuhaus,

eins, zwei, drei, g’soffa’…"

Brišem brkove od pivske pene i za svoju dušu i na užas okoline smelo pevušim varijaciju na pesmu iz osamdesetih "99 word for boobs". Sledi Suzana koja izmiče uspaljenom zavodniku, pa, logičnan vrhunac "Life is Life!". Kad smo već kod muzike, u Minhenu je živeo od 1864. godine Rihard Vagner, a baš iste godine rodio se njegov imenjak sa takođe čuvenim prezimenom Štraus. Oni koji se ne mogu odreći duvana, izabraće zimske bašte koje se greju, a ako povedu kućne ljubimce, mogu ih "zagrnuti" ćebićima koji su uredno složeni. Par naših saputnika, psovali su mihenske kafedžije, pošto su se, nesmotreno, ogrnuli ovim ćebićima, pa posle nikako nisu mogli da se "reše" životinjskih dlaka koje su "pokupili" usput. I još jedna dobra vest za ljubitelje pasa; u Minhenu je njihov ulazak u prodavnice sasvim normalna stvar. Sada, kako reaguje pas, kada mora da čeka svoju vlasnicu dok bira, bira….. bira, bira….razmišlja…dvoumi se…hoće……………….neće……………hoće…………..mogu samo da zamislim!

 

 

I vreme je da osetimo malo predprazničko nemačko ludilo, pa krećemo u jurnjavu po prodavnicama. Isti brendoviu prodavnicama kao u Beogradu, manje kvalitetna roba jeftinija nego kod nas, a za kvalitet treba posegnuti dublje u novčanik. Kao posledica pretprazničke euforije dugi redovi pred kasama i razbacan veš po podu radnje. Izgleda da smo, ipak, bar u nečemu, pristojniji od raspomamljenih Nemica. Ili je u pitanju strast. Ali pobogu govorimo o Nemcima! Za one sklone teorijama zavera (postoji "Milka" sa lošijim sastavom, koja se pravi u Bugarskoj i ona "prava" za zapadnoevropsko tržište) informacija da "ta čokolada" košta u Minhenu 3,50 €. Koliko para, toliko muzike! Uspeo sam da u toj opštoj euforiji "pokupim" meke poluduboke cipele "Thimberland" nekih pola sata pred polazak autobusa. U nastupu iznenade domišljatosti (s obzirom na cenu istih) upitah prodavca imam li pravo na povraćaj PDV-a. "Natürlich!" odgovori mi on uzbuđeno. Priupitah ga i koliko bi to iznosilo, da l’ vredi da se zezam zarad toga, a on krajnje ozbiljnog lica reče 17 €. "Pa to nije malo!" uzviknuh. "Nikako" odgovori on saučesnički. Preostalo vreme proveo sam na železničkoj stanici pokušavajući da nađem "tax free office". Ljubazni činovik u banci, reče mi da od 1. januara 2008. godine ovi biroi postoje samo na aerodromima i izlaznim carinarnicima Evropske Unije, pa da dobijeni dokument overim na mađarskoj granici, a novac će mi biti uplaćen na račun. Još čekam…

Bajkovita Bavarska sagledana iz ptičije perspektive

* ( u zagradi su orginalni nazivi dvoraca i period u kojem su sagrađeni)

No vratimo se našem junaku sa početka priče. Ludvig II je bio izuzetno napredan i moderan mladić. Svi njegovi dvorci imali su tekuću vodu, a poneki čak i toplu. Komfor je takođe bio zagarantovan, moderni toaleti, kuhinje i posluga za pripremanje raskošnih (kraljevskih) obeda, a meso se okretalo na automatskom roštilju po nacrtima Leonarda da Vinčija. Sa duhovne strane, Ludvig je bio mecena umetnika. Pod njegovim pokroviteljstvom nastale su najpoznatija Vagnerova dela. Sa njime je delio strast prema starim germanskim legendama i misterijama, a neki tvrde da je postojala i medjusobna strast, koje je realizovana i u burnoj telesnoj ljubavi. Prvi put su se sreli 5. maja 1864. godine, a 51-godišnji Vagner o tome beleži:

"Avaj, on je tako zgodan i razborit, dobrodušan i ljubak, tako da mi se čini da će se njegov život izgubiti u ovom grubom svetu, poput kratkotrajnog, božanstvenog sna…"

Ludvig II je dugo pokušao da prikrije svoju homoseksualnost, ali je na kraju raskinuo veridbu sa Sofijom Habsburškom. Vagner je, pak, od njega tajio svoj brak sa ćerkom Franca Lista. Kao odjek takve ljubavi i tih zanosa svoreni su veličansveni dvorci. Spomenimo najpoznatije: Nojšvanštajn i Linderhof. No raskošan život imao je svoju cenu. Bavarski konstitucioni monarh upao je u dužničku krizu u iznosu od 15 miliona tadašnjih maraka. Oto fon Bizmark mu savetuje da se obrati narodu i iznese mu svoje probleme. On to kategorički odbija a, bavarski parlament ga proglašava neuračunjivim i zatvara u dvorac Štanberg. Dan posle utamničenja, 13. juna 1886. godine, tela Ludviga II i lekara koji mu je postavio dijagnozu, pronađena su na obali jezera, u podnožju dvorca. Poput svog vlasnika, Ludvigov intimni dnevnik zaturen je u vrtlogu II svetskog rata.

Hoenšvangau , (Hohenschwangau, 1832.)

Na pošumljenom brdašcu koje se smestilo između dva jezera, u idiličnom alpskom pejzažu, nalazi se dvorac Hoenšvangau. U XII veku bio je sedište lordova Švangau. Ludvigov otac, Maksimilian II, kupio ga je 1832. godine i preuredio u romantični dvorac. Ovde je odrastao mali Ludvig II i prvi puta se susreo s pričom o Labuđem vitezu, Lohengrinu (Knights of Schwangau, Schwan na nemačkom labud).

Kada se popnete na prvi sprat, pronaći ćete odaje Labuđeg viteza. Ista prostorija je služila kao soba za obedovanje. Prvo što ćete primetiti su predivni murali, koji ilustruju legendu o vitezu Lohengrinu. Na drugom spratu su sobe kralja i prinčeva. Kraljevska spavaća soba je spiralnim stepenicama povezana sa kraljičinom sobom, koja se nalazi sprat niže. Soba mladog Ludviga II oslikana je motivima prirode, a plafon slikom zvezdanog neba. Zvezde su noću sijale, jer su se na tim mestima nalazile male uljane lampe. Takvo romantično okruženje odredili su prinčevu kasniju sudbinu.

Nojšvanštajn (Neuschwanstein,1869.-1886.)

Jedan od najlepših dvoraca ikad napravljenih, bajkoviti zamak koji je poslužio kao inspiracija za Diznijev, bio je ostvarenje sna kralja Ludviga II, ali nikad nije bio potpuno dovršen. Od ukupno 65 soba, 14 je završeno i stavljeno na uvid posetiocima. Dosad je dvorac posetilo 50 miliona posetilaca. Neli tvrde da je ova "promašena investicija" kao i život odvojen od stvarnosti, kralja koštao i prestola i života. Igrom sudbine, danas ovaj dvorac donosi izuzetni profit bavarskoj državi. Pod uticajem drevnih legendi, 13. maja 1868. godine bavarski suveren piše Vagneru:

"Nameravam ponovo da izgradim dvorac u stilu starih nemačkih tvrđava, mesto je najlepše koje se može pronaći…."

I zaista, mesto je predivno, visoko iznad Alpskog jezera, na Labuđem brdu, u blizini huka vodopada visokog 45 metara. Kamen temeljac je postavljen 5 septembra 1860. godine, a prvo je podignuta kula. Romantični dvorac je sagrađen po uzoru na Vartburški dvorac iz Vagnerovog dela. Prisutne su primese vizantrijskog i gotskog stila. Građen je po projektima minhenskog arhitekte Eduarda Ridela, a planovi su često korigovani u skladu sa željama mladog suverena. Unutrašnjost krase zidne ilustracije saga o Nibelunzima i Parsifalov Gral za koje je zaslužan Kristijan Janko. I mnogi drugi heroji iz Nemačkog srednjeg veka našli su svoje mesto na njegovim zidovima. Iako zidan iz mašte i satkan od bajki i mitova, ovaj dvorac je bio tehnološki vrlo moderan za to vreme. Iskoristivši snagu potoka, koji se obrušava niz brdo, dvorac je osigurao tekuću vodu na svih svojih pet spratova. Dvorac je imao centralno grejanje vrelim vazduhom, liftovi i primitivni interfon, pomoću kojeg je Ludvig II komunicirao sa poslugom. U kuhinji dvorca iznad roštilja se nalazi dimnjak za odvod dima, u koji su ugrađene lopatice, koje bi se okretale, kako je dim prolazio. Lopatice pokreću mehanizam koji okreće meso na tom istom roštilju. Kako genijalno, morate priznati! Dvorska kuhinja je izvedena u svodovima I mermernim stubovima, a prostorijom dominira štednjak na drva. Obložena je keramičkim pločicama. Sudopera je izrađena od klesanog komada mermera. Kuhinja je imala i toplu vodu. Putem mobilne ploče hrana je iz kuhinje dostavljana u trpezariju. Trpezarija je dekorisana scenama iz Vagnerovih opera. Na stolu je prikaz Zogfirda koji ubija zmiju. Ako ogladnite , pribor za jelo nalazi se u komodi.

Prestona dvoran je dekorisana u vizantijskom stilu, a do nje se stiže spiralnim stepenicama. Dugačka je dvadeset, a visoka 15 metara. Planirano je mesto I za tron, koji nikada nije postavljen. Kandelaberi su od mesinga, pozlaćeni. Luster, težak 1800 kilograma ima 96 svetlećih mesta I predstavlja vernu kopiju vizantijske krune. Pod je urađen u tehnici mozaika sa preko dva miliona kamičaka različitog porekla. Mozaik predstavlja primerke flore I faune do tada poznate.

Tavanica spavaće sobe je u intraziji, izrađene od hrastovine bez čvorova. Prikazane su scene iz opera "Tristan i Izolda". Sobom dominira krevet sa baldahinom. Garderobna soba jedina nema plafon u duborezu, već je freskopisana. Tema je lipa. Pogledajte stočić sa škrinjom za nakit, na kojem je prikazano kako kralj koristi pravo prve bračne noći. Vrata prema sobi za prijeme ima čipkaste okove. Soba za prijeme je stubovima podeljena na salonski deo I deo za prijeme sa kanabetom. Obratite pažnu na tešku svilu sa ručnim vezom. Luster ima 48 svelećih mesta, sa ukrasima od plavog kamena.

Do radne sobe se dolazi prolazeći kroz "jamu". "Jama", je prostorija u kojoj jer veštačkim putem do savršenstva stvoren utisak prave pećine, sve sa stalagmitima I stalaktitima, osvetljenim plavim I crvenim svetlom. Ovde ćete čuti taktove Vagnerovih opera. Muzičku dvoranu, njen frontalni deo krasi prikaz začaranog vrha Klintosa. Iznad vrata je grb Ludviga II ijedino na ovom mestu u dvorcu direkno se spominje Ludvig II. Od 1935-1939. godine u mesecu septembru, ovde su izvođeni koncerti u Vagnerovu slavu. Tradicija je obnovljena 1969. godine. Dvorska kapela ima prozore u vitražima, koji prikazuju život Luja IX. sa kojim je Ludvig, po majci, bio u rodbionskim vezama. Posebnu pražnju treba posvetiti raspeću.

Do dvorca se može doći peške, minibusom, taksime ili kočijama. Od Minhena je udaljen 120 kilometara. Sav je sreća da nije ispunjen testament uvrnutog vladara, koji je zahtevao da se dvorac uništi posle njegove smrti.

U blizini vodopada, a na dvesta metara od dvorca nalazi se Marijin most (Marien Brücke) odakle možete posmatrati dvorac i Alpsko jezero ili se otisnuti u prijatnu šetnju. Zbog toga je i postavljen baš na tom mestu, kako bi majka Ludviga II mogla da uživa u prirodi. Po konstrukciji most je samonoseći.

Linderhof (Linderhof,1870.-1878.)

Posle posete Versaju 1867. Ludvig II je na zemljištu Linderfhofa (u pokrajni Verdenfelser) na mestu malog dvoraca, sagrađenog prvenstveno za lov, podigao novo zdanje. Dvorac je zidan u slavu Savršenoj Monarhiji (Apsolutizmu) koju su uživali francuski kraljevi. Njegov rokoko stil, asocira na vremena Burbonske dinastije.

Linderhof je jedini projekt Ludviga II čije je dovršenje doživio. U njemu se povlačio da bi se odmorio i uživao u usamljenosti. Ispred ulaza u dvorac nalazi se terasa s jezerom. U sredini jezera je pozlaćena skuptura nimfi a iz njihove sredine izlazi vodoskok visine oko 30 metara. I u ovom slučaju, za snabdevanje dvorca pitkom vodom, iskorišćen je prirodni pad potoka. U blizini dvorca nalazi se Venerina pećina, inspirisana Vagnerovom operom. Ulazak u pećinu je blokiran velikim kamenom, koji se otvara pomoću tajnog mehanizma. U njoj je nekad Ludvig II slušao Vagnerovu muziku vozeći se čamcem u obliku labuda.

Herenkimze (Herrenchiemsee, 1878-)

Ovaj dvorac nikada nije dovršen. U nizu raskošnih palata ekstravagantnog kralja, ovaj dvorac je podignut poslednji, na ostrvu Herreninsel (muško ostrvo) koje se nalazi na najvećem bavarskom jezera, Kimze. Kralj je u njemu boravio samo devet dana. Zamišljen je kao identična kopija Versaja, u slavu Luja XIV. Kamen temeljac postavljen je 21.marta 1878. godine. Dvorac i park oko njega noću su bili osvetljeni električnim svetlom od 1884. godine. Sagrađen je od mermera, unutrašnjost je prepuna porculana i zlata, prava je oda kiču, jer je nastao kao metastaza rokokoa i baroka. Najpoznatija soba ima 17 ogledala, koja su postavljena nasuprot 17 prozora istih dimenzija, sa pogledom na vrt. Dok prolazite kroz sobu, imate utisak da je soba nasred parka. Celu sobu uveče osvetli čak 2 hiljade sveća.

Kraljevsku spavaću sobu, optočenu sa 22-karatnim zlatom, u mermeru i parketu rađenom u intarziji, Ludvig II nije koristio nikad. Spavao je na drugom mestu u dvorcu. I ovde se ne završava spisak bizarnosti. S jedne strane njegove stvarne spavaće sobe nalazio se mali toalet, a sa druge kupatilo i garderober. Nakon što bi kralj obavio potrebe "gde i kralj ide peške", toalet bi se liftom spušta sprat niže, gde bi bio očišćen i vraćen kralju na uslugu. Što se kupatila tiče, spiralne stepenice vodile su do okruglog, mermernog bazena, zapremine od 60 hiljada litara vode, kojeg okružuju zidovi i tavanice oslikani figurama Venere, rimske boginje ljubavi i njenih sluškinja.

Virzburg (Würzburg, 1720.-1744.)

Ova građevina je najlepši primer južnonemačkog baroka. Dvorac je 1981. godine svstan na UNESCO-vu listu zaštićenih kulturnih dobara.

Johanisburg (Johannisburg,1605.-1614.)

Ova dvorac nalazi se u Ašafenburgu. Najbolji je predstavnik dometa nemačke renesanse. Na mestu sadašnjeg dvorca, nekada se nalazio srednjovekovni zamak, koji je 1552, godine izgoreo u požaru.

Nenad M. Perić

Putopis napisao Nenad Peric