U alpskoj zemlji, sa 26 kantona, preteči demokratije, bankarstva, čokolada, satova, jedinoj koja nije učestvovala u Svetskim ratovima , vredno je pomenuti i jedan po mnogo čemu karakterističan zamak Le château de Chillon, najlepši i najbolje očuvani srednjevekovni, širom sveta najpoznatiji švajcarski istorijski spomenik.
Pretpostavljam da mnogi od Vas nisu ni čuli za njega jer nije medijski eksponiran, kod nas tek u naznakama da postoji, čak nedovoljno i u samoj Švici. Šire gledajući, mogućnost odabira aktivnosti u CH je ogromna i to može biti jedan od razloga koji ga pomalo stavlja u drugi plan; nehotice pomažući mu da sačuva identitet i liši ga velikog, svakako nezanemarljivog broja lažnih znatiželjnika. Ipak teško je u potpunosti poverovati u tu priču, imajući u vidu činjenicu da tamo ništa nije slučajno. Sve se radi planski, na duže staze. Sasvim je moguće da je ovo samo još jedna u nizu savršeno proračunatih kalkulacija tipičnih za ovo podneblje.
Pravi je raritet nešto naći i pročitati u Srbiji o njemu osim ako niste čitali engleskog poetu, Lorda Bajrona i njegovu pesmu "Zatvorenik iz Šilona" u kojem opisuje život Fransoe Bonivarda, švajcarskog patriote i istoričara koji mu je poslužio kao inspiracija. U suprotnom, svaka vaša web pretraga internetom pod srpskim domenom završiće se bez pogodaka. Mnogo toga istorijski zanimljivog dogodilo se upravo u Šilonu. Stoga,
hajde da krenemo u našu A4 vizuelnu turu.
Skriven na obodu Ženevskog jezera, predstavlja završetak prirodne tvorevine Lec Lemana sa čije suprotne strane se nalazi grad Ženeva, glavni grad Ženevskog kantona i Romandije, dela u kojem se govori francuski jezik. Jezero se dalje izliva u reke Ronu i Arve. Blizu obale, popločan uskom kamenitom stazom, smešten je neižbežni vodoskok jet d’eau čiji vodeni mlaz šiklja 137 metara u vis. Ukoliko je lepo vreme uz njega možete videti i dugu. Osobine jezera: Površina 582 km²; Zapremina 55 km³; Najveća dubina 310 m; Nadmorska visina 372 m; Najveća širina 14 km; Najveća dužina 73 km
Zamak najpreciznije simbolizuje i samu Švajcarsku:tih, miran, nenametljiv a impresivan. Njegova građa smeštena je u mestu Veytaux-Chillon, u središtu najimpozantnijih, najsenzibilnijih vazdušnih, vodenih i zemljanih percepcija, u prostoru gde čovekovo srce kuca sa puno unutrašnje i spoljašnje harmonije. U tom svom kutku sa svojih 25 zidanih delova, iznad ko zna koliko gora (čitaj vrhova; poznatih i kao zubi juga) malo izdignut iznad plićaka samouvereno se šepuri naš lepotan. Nekima na prvi pogled može delovati hladno, nezainteresovano, odbojno(kao večernja temperatura podno Alpa)ali i gordo, otresito, kuražno, stameno, respektabilno. U svakom slučaju deluje veoma mistično, primamljivo, budi istraživački nagon, tihim zamamnim glasom poziva Vas u svoje odaje da sa Vama podeli svoje tajne ali i svoj horizont. U ovom našem skučenom, surovo isparcelisanom svetu, gotovo nemoguće je slobodno, spontano otkrivati prostor. Jedna od primarnih odlika lepote je sposobnost neposrednog istraživanja, otkrivanja. Upravo na tome se temelji zamkova privlačnost. Sloboda kretanja uz raznovrstan enterijer i eksterijer čine dobitnu kombinaciju. Nemate nikakve strelice, kanape i vodiče(koje možete ali i ne morate uzeti), kolone organizovanih grupa ispred sebe, nezavisni ste, prepušteni sebi i velikom broju prostorija i staza, neopterećeni vremenom i tonalitetu raznih zvukova i senzibilitetu kojekakvih mirisa. Jednostavno osećate da je baš taj deo u kojem se trenutno nalazite nakratko Vaš , kao i spoznaja da Vam ništa više od toga u životu,u tom momentu i ne treba. Prepustite se spontanom uživanju.
Pored nesumnjivo velike istorijske vrednosti, posebno se ističe njegova nezavisnost, umerena otuđenost od svega materijalnog, kao deo slagalice koji može a i ne mora da postoji. Njegovu privlačnost možete da osetite samo ukoliko se u njega dubiozno zagledate, ukoliko mu se bezrezervno prepustite, predate i na trenutak se saživite sa njim. U suprotnom će Vas odbiti svojom "uobičajnošću" i biti samo još jedan u nizu. Nije izreklamiran kao mnogi, zato raznorazni hvalisavci, tj, puna usta sebe putnici ovde nemaju šta da traže. Ovo ipak treba da bude oaza za istinsko zadovoljstvo.
Kratka istorija
Stena na kojoj se Šilon nalazi bila je okupirana od strane ljudi bronzanog doba i kasnije Rimljana. Prvi srednjovekovni ogradni zid čiji je datum nepoznat (postavljen je oko drugog i trećeg dvorišta) , bio je znatno uvećan i delom izgrađen 11-13 veka. Prvobitno imanje sionskog episkopa, držano kao feudalno dobro grofova Savoja, s početka 12. veka. Pod Piterom II Savojskim, arhitekt Pjer Manier izgradio je zdanje sadašnje veličine i oblika, u dve faze, u periodu 1240-1265 godine. Oko prvog dvorišta nalazi ulaz i vojne četvrti, oko drugog dvorišta boravište visokih krunskih činovnika, ostave i tamnice; oko trećeg dvorišta sobe grofa, njegove pratnje i kapela. Švajcarci(Berneze) su zauzeli zamak 1536 koji su koristili mnogo godina kao stovarište, oružarnicu i prebivalište za njihove starešine. Berneze napuštaju utvrđenje 1798. Posle revolucije u Vaduzu, zamak je postao vlasništvo Vo kantona u vreme njegovog osnivanja 1803godine. Rad na restauracijama počeo je krajem 19. veka:Renoviranje je lakše urađeno sa dokumentima nađenim u arhivi; u kojima su periodi velikih dostignuća izvedeni nakon kraja 12. veka, bili razotkriveni.
Šilonovo raskršće
Pozicioniran na severnoj/južnoj osovini, vodeći od Francuske ka Italiji, Šilon je branio prolaz između planina i jezera, ulaz izmedu pokrajina Vo i Šeble. Istinska raskrsnica, ova geografska pozicija davala je prednost Lordu od Savoja. Kontrola alpskog prostora donela je Savojcima prezime Alpska kapija isto tako i vodeću poziciju u evropskoj geopolitici. Vodeći poreklo sa jezera Burže region prema Šamberiju, Savojci su proširili svoju moć na Pledmont; Chablais, Aosta dolinu, Brese regiju i Nicu. U 12-tom posebno 13. veku rapidan rast internacionalne trgovine i teritorijalna ekspanzija Savojaca pogodovala je Salonu i njegovoj regiji jos više. Zaista, Šilon je poslužio kao carinska brana. Trgovci prelazivši preko ovog puta plaćali su takse. Finansijski priliv omogućio je grofove Savoja u to vreme Pjera i Filipa Savojskog, da izvedu važno arhitektonsko delo u Šilonu i prošire njegovu moć u regionu Vo. Tokom 14 veka, Šilon gubi ekonomsku moć, ali zadržava stratešku vojnu poziciju.
Šilon, romantični mit
Bonivarda je proslavio Lord Bajron, engleski pesnik, koji je transformirao uglednu ličnost u stvaran mit. Čak je otišao toliko daleko da ugravira njegovo ime na stub za koji se verovalo da je Bonivard bio vezan. Za Bajrona kao i druge umetnike, Šilon je bio neiscrpan izvor inspiracije. Žan Žak Ruso, Alfonso Lamartin, Viktor Ugo, Aleksandar Dumaš digli su zamak, vodeći nebrojeno puno poštovalaca njihove literature posvećene kontrastnim pejzažima i antičkim kamenjima. Smešten između estetskog lepog(jezero i sunce) i živopisnog(razuđena silueta planina i zamkovih kula) i egzaltiranog(oluja, zatvorenika i pogubljenja) dekor zamka se perfektno uklapa u opseg romantične koncepcije lepote.
Fransoa Bonivard, zatvorenik vojvode Savoja
Ovaj čovek, preplavljen usamljenošću, predstavlja Fransoa Bonivarda(1493-1570), proslavljenog zatvorenika Šilona. On je proveo deo kazne u podrumu, živeći u polumraku sa njegovom imaginacijom kao jedinom njegovom pometnjom. Iguman Svetog Viktora u Ženevi, bio je pristalica iz Kalvinovog grada, tokom borbi protiv vojvode Savoja. Armija Savoja uhapsila ga je 1530 i utamničila u Šilon. Ležao je tamo dok ga Švajcarci nisu oslobodili 1536g. Stešnjen u ovoj podzemnoj sobi, uskraćen uživanja u slikama iz prirode, zatočenik je mogao samo da osluškuje zapljuskivanje talasa i refleksiju svetlosti na jezeru. U Ženevskim hronikama napisao je: "Oni su me bacili u podrum čiji pod je bio niži nego jezero iznad kog se Šilon nalazio". Ulančen na 5-ti stub podruma, bez mogućnosti da pristupi uskoj pukotini prema jezeru, zarobljenik je odražavao teror kojem je bio podvrgnut ispod nivoa jezera.
Najpoznatija strofa pesme:
Lake Leman lies by Chillon’s walls: A thousand feet in depth below Its massy waters meet and flow. . . In Chillon’s dungeons deep and old, There are seven pillars of Gothic mould, There are seven columns massy and grey, Dim with a dull imprison’d ray, A sunbeam which hath lost its way
Prostorije koje nikako ne smete propustiti
Spavaća soba grofa i vojvode Savoja "Kamera Domini" (glavna spavaonica) izgrađena je za vreme Pitera II. Potpuno je preuređena u 14 veku kada su plafon, poprečan polihromatski prozor, zidne slike i zastori namešteni. Na vratima se još može videti drveni okvir iz 13 v. i kameni ukras na zidu koji podržava strehe preko kamina. U jugoistočnom uglu nalaze se mala vrata koja vode do predivnih spiralnih stepenica kreiranih oko 1336 g. To je bio grofov privatni ulaz u ličnu kapelu. Penjući se gore mogao se domognuti stražarske galerije.
Velika sala visokih krunskih činovnika pripada periodu Savoja.Prozori i divni hrastovi okviri su iz 13 veka, tavanice i kamini iz 15-og. Njihova velika kuhinja bila je na severu. Švajcarci su podelili dvoranu na 3 odvajajuća zida koji su uklonjeni 1836.
Dvorana grbova, sadašnja dvorana vitezova, u srednjem veku znana kao gornja velika soba ili soba za odevanje. Po zidovima grbovi lordova zamka, berneskih visokih činovnika Veveja, Šilon je bio njihova rezidencija 1536-1733
Velika grofova hala sadašnja dvorana pravde. Tu je bila niža velika soba za prijeme, bankete i druge svečanosti sa crnim mermernim svodovima predivni prozori sa pogledom preko jezera, zidovi dekorisani ciglama.
Kapela grofa prepuna je dekoracija i ornamenata, s početka 14 v. , prekrivena širokim ikonografskim nizom.Vidljiv jak italijanski uticaj. Projekcije na zidnim kompjuterski generisanim slikama omogućuje posetiocu da vizualizuje kapelu onakvu kakva je zaista i bila. Sistem je dopunjen osvetljenjem iz restauriranih tavanica. Moderni sprat, sa integrisanim podnim grejanjem omogućuje bolje očuvanje slika na zidu.
Trebalo bi obratiti pažnju i na:
I dvorište koje je danas istog izgleda kao posle preuređivanja nakon zemljotresa; Bedemska staza i osmatračnica su iz druge polovine 16. veka.Na tlu i oko ulaza su tragovi prvih konstrukcija.
Podzemne prostorije predstavljale su originalno skladište i sklonište garnizona.U 17-om i 18 veku postaje oružarnica švajcarske flotile(flote malih brodova.
Odbrambeni rov prirodno oblikovan, proširen u 13. veku sa tri polukružne kule radi odbrane s boka, kao potpora starom poligonom zidu podignutom u 14 i kasnije u 15 veku
Bonivardov zatvor. Tu je Bonivard, iguman Svetog Viktora, proveo četiri godine vezan za peti stub, jer se zalagao za nezavisnost Ženeve. Lord Bajron ga je učinio besmrtnim napisavši njegovo ime na treći stub. Vraćajući se ka izlazu, otkrićete malu kosturnicu i malu kapelu podzemne crkve. Karolinski oltar se još može videti, idući stepenicama sa druge strane grobnice.
Povezivanje prvog i drugog dvorišta uradjeno 1836, tako da bi top mogao nesmetano da se kreće kada dvorac postane artiljerijsko stovarište i zatvor. Aula Nova,nekadašnja stara svečana prostorija za lordove zamka je pretvorena u muzej.
IV dvorište ,,Dvorište sa ogrnutim zidom” prilagođeno je odbrani zamka i komandovanju starim putem.
Sa bedemskog zida i stražarske galerije se kao i sa osmatračnica pruža izuzetan pogled na jezero, Vilnev i alpske brežuljke
Information box:
Iako se Šilon nalazi na obali Ženevskog jezera, geografski ne pripada tom kantonu, već kantonu Vo. Najlakše je iz Ženeve doći vozom ili autobusom do Šilona. Vozom možete doći na dva načina, presedanjem Ženeva-Lozana i Lozana-Montreux ili direktnom linijom Ženeva-Montreux ( sat vremena vožnje ). Vozna karta druge klase Ženeva-Montreux košta 28 franaka u jednom, 56fr. u oba pravca. Iz Montreuxa autobus broj jedan vas vodi do dvorca po ceni od 2,4fr. Dnevna autobuska karta iznosi 8 franaka.Autobusi saobraćaju na svakih deset minuta. Razdaljina Montreux-Chillon je 3km, ko je raspoložen za laganu šetnju ne treba mu više od 45 minuta peške. Za odrasle ulaz u zamak košta 12, studente 10, decu do 16 godina 6, a za porodične ture 28 franaka. Vodič( tura traje 50 minuta) se uzima po želji za grupu od dvoje do pedesetoro ljudi za cenu od 80fr.Ukoliko broj ljudi premaši tu cifru prave se dve manje grupe.Za organizovane grupe ( min. 20 osoba ) odraslih i dece bez vodiča cene karte su po osobi 8.50 fr. za odrasle i 5 fr. za decu.
1 evro =1, 669franaka tj. 1 franak = 0, 6 evra, tj. 57 dinara.
Radno vreme zamka:
Januar, Februar, Novembar, Decembar
10 -16h(izlaz se zatvara u 17h)
Mart i Oktobar
9.30 -17 (izlaz se zatvara u 18h)
April – Septembar
9 -18h(izlaz se zatvara u 19h)
Zatvoren je samo 2 dana u godini : 25. decembra i 1. januara
Putopis napisao zahir
