Stara prestonica Španije - Toledo

A, zašto sam izabral ovaj grad?

Toledo – grad tri kulture

Sedamdesetak kilometara južno od Madrida, ispred nas se ukazao jedan od najlepših gradova Španije i njena stara prestonica -Toledo. Kada mu priđete i ugledate ga ispred sebe shvatićete šta znači grad sa odličnim položajem. Čitav omanji grad svojevremeno sagrađen na brdu, u čijem podnožju ukrug teče reka Taho. Pre nego što u grad uđete, morate doživeti fantastičan pogled na Toledo – sa puta oko oboda susednog brda, inače vaša poseta gradu neće biti kompletna. Sve panoramske razglednice slikane su odatle, a pre njih i mnogi slikari, pogotovo čuveni El Greko, odavde su ovekovečili ovaj prelepi pejzaž. Zato me i ne čudi, kako ovaj gradić ima tako bogatu kulturološku i istorijsku baštinu.

 

 

 

 

 

Toledo važi za jedan od najtipičnijih, starih gradića Španije. Opasan je srednjovekovnim zidinama, sa prelepim ulaznim kapijama u grad, koje se otvaraju ka glavnom trgu Plaza de Zokodover. Posle vizuelnog osvajanja panoramom, čulo mirisa prepoznalo je badem.    Toledo odiše tradicijom i starinom. Ono po čemu je poznat i danas,  Toledo duguje Mavarima, koji su zasadili stabljike badema i čiji su plod mleli i dodavanjem šećera pravili marcipan. Doći u Toledo i ne probati marcipan, koji se ovde pravi u svim mogućim oblicima i bojama, puni žumancetom, medom, bundevom i šećerom, ili se (na mavarski način) pre modelovanja pomeša sa ceđenim sokom od pomorandže ili ružinom vodicom… zaista bi bio propust. Toplo preporučujem sladokuscima radnju" Santo Tome" za ručnu proizvodnju i oblikovanje marcipana, gde ćete čuti zanimljive priče o istoriji marcipana. Neki u Španiji tvrde da su za izum marcipana zaslužne španske kaluđerice, a ne Mavari. Iako, sam našla domaće kolačiće koje prave monahinje i kupila u samostanu, koje ćete pronaći ako zalutate toledanskim uličicama, mogućnost da su ga one i izmislile – manje je verovatna.

Nakon čulnih bombardovanja, krenuli smo u obilazak grada. Od glavnog trga, račvaju se brojne uske ulice sa po par kuća. Niti više ulica, niti manjeg grada za toliko ulica. Ali te ulice mogu da se podičiti arapskim kućama, sinagogama, palatama (Alkasar), gotskim crkvama, a zatim i manastirima (Konvento de Santo Domingo Antigo), te kućama u mudehar stilu – mešavini arapskog stila i gotike (kombinacija kamena i cigle). To je ono što Toledo čini jedinstvenim, on je zadrzao tradiciju i ambijent srednjovekovnog grada. Urbanistički je tako rešen da i današnja gradnja mora biti samo od opeke i kamena. Posle Rimljana i Vizigota, u Toledu su od 8. veka živeli Mavari, a tokom srednjeg veka i pre dolaska hrišćana, u gradu je postojala veoma značajna jevrejska zajednica. Zbog toga i danas u gradu možete videti dve sinagoge De Santa Marija la Blanka i Del Transito, gde možete videti muzejsku postavku istorije Jevreja na Iberijskom poluostrvu. Osim jevrejskih sinagoga, u Toledu postoje malobrojni ostaci mavarskog nasleđa, kao što su Meskita del Kristo de la Luz iz 10. veka – jedina preostala džamija kojoj su hrišćani promenili ime i palata Taljer del Moro. U ovom delu Starog grada, nalaze se mnoge prodavnice suvenira, specifičnih za grad. S obzirom na to da se ovde kuju i prave mačevi, možete ih kupiti po ceni od 25 do 600 eura. U radnjama koje ih prodaju naći ćete ih iz svih perioda: od templarskih, krstaških, viteških pa sve do kopija onih koji su korišćeni u holivudskim filmovima sa srednjovekovnom ili borilačkom tematikom. Možete kupiti i kompletan viteški oklop, srednjovekovne štitove sa grbovima, buzdovane koji kao da su izašli iz nekog muzeja.

 

 

 

 

Najčuvenija crkva Toleda svakako je gotska Katedrala, gradjena od 13. do 15. veka, u kojoj osim grandiozne unutrašnjosti i riznice sa crkvenim predmetima od zlata, platine i dragog kamenja, obavezno trba posetiti muzejski deo. Tu sam se i najviše zadržala. U muzeju se nalaze neke od najlepših slika El Greka, Ticijana, Rubensa, Karavađa i drugih. Osim nje, još jedna crkva koju obavezno treba obići je Iglesia de Santo Tome, u kojoj se nalazi najčuvenija slika El Greka "Sahrana grofa Orgaza".

Inspiracija mnogih umetnika, u Toledu je našao mir i slikar Dominikos Teotokopulos. Rođen na Kritu, studirao u Italiji, u Toledo dolazi kao dvorski slikar španskog kralja Filipa II, da bi radio ikonostas na čuvenom projektu za Sant Lorenso del Eskorijal, gde dobija nadimak El Greko, na špansko znači "Grk". U Toledu postoji kuća za koju se tvrdi da je mesto gde je živeo – Muzeo del Greko, pa se na tom mestu nalaze i njegovi radovi.

 

 

Najveće otkrovenje grada predstavljaju piktoresne obale reke Taho, tako blizu, a tako daleko od gužve u centralnom istorijskom delu grada, na vrhu brda. U samom podnožju, ispod srednjovekovnih mostova Puente de San Martin i Puente del Alkantara, koji spajaju Toledo sa susednim brdom, duž čitave obale oko Starog grada, postoji šetalište, to jest zemljani putić, za koji izgleda znaju samo lokalci, jer turista uopšte nema. Dok vam pogled iz podnožja, sa jedne strane dopire do toledanskih kuća čije fasade vise na litici oko 150 metara iznad vas, sa druge strane reke, u visokim stenama gnezde se ptice, a rečicom plove patke i guske. Na nekoliko mesta duž reke, a da bi je usporile (radi snadbevanja grada vodom), još u staro vreme napravljene su kaskade pored kojih se sa druge strane obale nalaze ostaci arapskih mlinova. U kasno letnje popodne, seli smo kraj jedne od njih i uživali u huku reke hladeći stopala u plitkoj zelenoj vodi. Na obodima reke, van gradske gužve, postoji nekoliko kuća u kojima ljudi žive na potpuno drugačiji način od svojih sugrađana u centru, samo 100 metara iznad. Zalivaju se bašte, hrane guske i sedi na klupama pored reke, u gotovo idiličnoj atmosferi. Sa ovom slikom odlazim iz Toleda u Madrid.