"Zemlja na kojoj sam prvi put ugledala svetlo jeste zemlja bogohuljenja, protesta, neobuzdanih ljubavi i mržnje. Rođena sam u zemlji nade, smeha i radosti koji su jači nego bilo gde drugde.

"

Rođena sam u putu do porodilšta, tvrdoglavo pokazujući svoj bunt protiv administrativnih zavrzlama,a na mestu mog rođenja danas je državna granica. Istorija kaže da granice su prolazne a Drina je večna. Pamti mnogo štošta i šapuće mi da će ponovo doći vremena bez podela i granica, u kojima se neće ispravljati kriva Drina. U meni je uvek prisutna čežnja za daljinama. Za putovanjima.Moja želja za istraživanjima,za novim ljudima i kulturama, za novim saznanjima i iskustvima, odvela me u jugoistočni deo Austrije, u pokrajinu Štajersku, u Grac.

Gledam kroz prozor romantičnog baroknog dvorca Schloss Neu Schielleiten, zanimljive istorije (počev od prvog vlasnika grofa Max Rudolfa Wurmbrand-Stuppach do sportske akademije Austrije kojoj sada pripada) ušuškanog u jednoj dolini na "putu zamkova". Preda mnom se pruža bajkovit pejzaž suncem okupanog zelene srca Austrije, Štajerske. Prizor sa nestvarno lepim seoskim kućama i pansionima, sa uređenim voćnjacima i vinogradima koji vode ka ostacima starog zamka na brdu (Altschielleiten iz 13.veka). Netaknuta priroda prepuna cveća i zelenila poziva u šetnju dok se sunčevi zraci poigravaju sa prelepim, skrivenim jezerom kao sa razglednice, praveći smaragdno-srebrnkasti odsjaj na njegovoj površini. Da umem da slikam izrazila bih se kistom, pošto neznam, umivam se vodom iz jezera tako čistom da može da se pije i pomišljam želju: da se ponovo vratim u Štajersku!

Možda sam baš zato tu. Ovog puta je drugačije. 14.januar 2006, Pravoslavna Nova godina , Grac. Zima je, hladno, napolju -20 C. Izazov je upoznati se sa duhom i atmosferom grada otvorenog uma i srca. Dakle, vodim Vas u šetnju Gracem, a onda idemo na Europe party!(koji se ,by the way, organizuje pod dirigentskom palicom jedne Brazilke).

Grac duguje ime nekadašnjem slovenskom stanovništvu, koje mu je dalo ime Gradac(nem.Graz) po maloj tvrđavi na gustom pošumljenom brdu. Kasnije je ovaj naziv ponemčen u Grac. Grad je smešten između doline reke Mure i Alpi, gde se dalje širi u "zelenu"štajersku ravnicu, koja je svake zime pokrivena belim snežnim prekrivačem. Ni ovog puta nije bilo izuzetka. Da li je ima i kakva je to tajna veza između slovenskog imena Graca – Gradac sa istoimenom rekom Gradac iz Valjeva (jednom od najčistijih reka u Evropi), ostaje mi da otkrijem.

Multikulturalnost, kreativan duh, poštovanje ideja, različitost i inventivnost prisutni su na svakom koraku. Kontrasti kao što su futuristička arhitektura kraj srednjevekovnih zgrada, sokaka i trgova a eksluzivni butici pored šarenih seoskih pijaca čine Grac još privlačnijim. (U toku su neverovatne rasprodaje, a Grac je poznata šoping destinacija za naše susede iz Hrvatske i Slovenije). Gotika, barok i renesansa, očuvanje tradicije i identiteta, avangardna arhitektura, novi trendovi, inovacije sve će to videti u ovom gradu. U harmoničnoj igri starog i novog, ovde su prošlost i budućnost pomireni u sadašnjosti.

Grac je poznat po lepom starom centru grada , koji je uređen sa puno stila i ljubavi, jedan je od najočuvanijih u srednjoj Evropi(osvojio je mnoge nagrade Saveta Evrope kao najbolji primer očuvanja urbanog nasledstva) a 1999. godine stavljen je na listu kulturne baštine UNESKO-a. Osim Gradske kuće glavnim gradskim trgom dominira fontana sa spomenikom nadvojvodi Ivanu, štajerskom princu. Okružen je sa četiri žene koje simbolizuju četiri reke:Muru, Dravu, Enns i Sann.

Grac je poznat i kao grad studenata. Ima oko 50 000 studenata, od čega 80% stranaca (iz različitih krajeva sveta). Naš Nikola Tesla, Johan Kepler kao i nekoliko dobitnika Nobelove nagrade studiralo je ili radilo odnosno istraživalo na jednom od fakulteta Univerziteta u Gracu.

Ovde se završava ulica Herrengasse (mesto Đerdap sa fontanom i statutom sa likom Device Marije). Na jugu se nalazi prostrana Jakominiplatz, gde počinje noviji deo grada. Šarenolika i uzbudljiva kulturna scena nudi događaje za svačiji ukus – od klasične do savremene umetnosti. Ako želite da pogledate najnovija umetnička dostignuća, onda je Grac pravo mesto za Vas. Zanimljivost je, da karta za predstavu obično važi i za zabavu na kojoj se gledaoci mogu družiti sa glumcima, pevačima i drugim umetnicima. Mnogo je kulturnih sadržaja koji su besplatni. Najpoznatija kulturna manifestacija je Štajerska jesen, festival iz područja muzike, književnosti, slikarstva, filma itd. a ako Vas put nanese tokom jula ili avgusta obavezno posetite letnji džez festival i festival uličnih pozorišta.Ovde su i vanzemaljci dobrodošli. Posebna atrakcija je Kunsthaus, novi kulturni centar-muzej u kome su izloženi različiti eksponati. Otvoren je svakodnevno 10-18 časova sem ponedeljkom, a izrastao je iz "Gvozdene kuće", građevine koja je bila senzacija kao jedna od prvih građevina od livenog gvožđa na kontinentu. 2003. godine Grac je bio Kulturna prestonica Evrope.

 

U gradu ljudskih prava, ljudi u su srdačni, otvoreni, tolerantni, u harmoniji sa prirodom, puni poštovanja prema drugim narodima i kulturama. Interesantna je saobraćajna kultura, gde vozači staju ne samo kada zakoračite na pešački prelaz već i kada se nađete u blizini istog. Za mene je bilo iznenađenje, da je vozač tramvaja ( dok je stajao u stanici da primi putnike)sačekao nekoliko trenutaka da napravimo fotografije pa onda krenuo.

Bogatstvo različitosti zastupljeno je i u ishrani: uz kulinarske specijalitete Štajerske preko makrobiotičkih, vegetarijanskih jela , do mešavine italijanske i austrijske kuhinje uz dašak nekadašnje Austrougarske Monarhije(u Štajerskoj sam čak imala priliku da vidim kako peku vola na ražnju). Možete probati (ne preporučujem da sve probate odjednom): karpaćo od lososa ili dimljenu pastrmku u društvu sočiva sa đumbirom, kavijar, svinjske filete preliveni rokforom sirom uz kriške paradajza, razne vrste peciva, slatke i slane palačinke(npr. punjene vrgnjima i lisičarkama pa zapečene), slane ili slatke knedle(austrijske su nešto veće od čeških), supu od kobasica, supu od domaćih rezanaca(fritati)ili supu od bundeve sa uljem od bundeve, ragu od telećih iznutrica, teleću kolenicu u slano-slatkom sosu, štajerske puževe, lazanje, različite vrste zelenih salata u prelivu od meda, vinskog sirćeta i limuna, cili kugle-punjene krofne, Šluc krofne, Mocart kugle ili štrudlu od jabuka i svežeg sira…

 

Centralni događaj ili ti povod mog putovanja u Grac jeste Safe Invest Gala 2006. Da li je slučajnost što se Gala veče – Europe party održava na Pravoslavnu novu godinu, prosudite sami. Gradska hala u Gracu – Stadthalle(u kojoj se organizuju različite sportske i kulturne manifestacije) pravi je ambijent za 1000 gostiju iz 11 evropskih zemalja. Uz obavezan dres kod, crveni tepih, hostese, cveće, sveće, i mnogo pozitivne energije preko 100 umetnika iz Evrope gostima su prikazali fantastičan šou!Možete li na jednom mestu da zamislite Sebastian Grimus orkestar, plesače, irski step, Moniku Ballwein, hodače na štulama, Gipsy Kingse pa čak i srpsko kolo? Ili još manje da Pravoslavnu ili ti Srpsku novu godinu slavite sa Austrijancima, Slovencima, Hrvatima, Mađarima, Bosancima, Crnogorcima i to u rodnom gradu Franca Ferdinanda? Ja mogu. U Gracu je sve moguće. Pa i to da u crvenoj haljini u stilu flamenko igračice sa brojanicom na ruci igram kolo uz muziku austrijskog orkestra.Te glamurozne januarske večeri bila sam izuzetno ponosna što dolazim iz Srbije. Udahnula sam i osetila duh Evrope, ono što predstavlja njene vrednosti, pripadnost, toleranciju, zajedništvo, kulturni identitet različitosti. Ovo je Evropa koju sam priželjkivala, kojoj sam se nadala. Deo sam toga , svi smo deo toga, deo Evrope. Zato kada kažem Evropa, ja mislim Grac. Štajerska. Da skratim priču i pustim slike da govore…

 

Postoje imena koja inspirišu, muzika koja pokreće ljude, koja ne poznaje granice. Iznenađenje večeri -Gipsy Kings Legends.Majstori na akustičnoj gitari su neverovatnim umećem oduševili sve prisutne i podigli raspoloženje u neslućene visine.

Možda sam u spletkarenju sa sopstvenom dušom zaboravila da pomenem neki značajan detalj ili možda nisam na pravi način ni pravim rečima dočarala Grac. No, ostao je neponovljiv osećaj koji čuvam u sebi. "Ljudi će zaboraviti šta si rekao, ljudi će zaboraviti šta si uradio, ali nikada neće zaboraviti kakve si osećaja u njima probudio". Upravo tako. I bez obzira na upozorenje iz turističkog informatora, posle malog, bezazlenog flerta sa Gracom ja razvih strasnu dugoročnu vezu sa njim i zaljubih se u ovaj magični grad.

Da sve zasladim dezertom, nezaobilaznom saher tortom, nazdravim uz šampanjac i da poželim da se ponovo vratim u Štajersku, u Grac !Poželeću i da putopisci iz Evrope pored predivne prirode, kulture, manastira, dobre hrane i provoda, moj grad Valjevo (i druge gradove po Srbiji)prepoznaju kao grad održivog razvoja, grad ljudskih prava, grad održive životne sredine i grad širenja evropskih ideala.

Jer Srbija jeste Evropa!

Autor: Rada Sević

 

 

 

 

 

Ovde se završava ulica Herrengasse (mesto Đerdap sa fontanom i statutom sa likom Device Marije). Na jugu se nalazi prostrana Jakominiplatz, gde počinje noviji deo grada.

U gradu ljudskih prava, ljudi u su srdačni, otvoreni, tolerantni, u harmoniji sa prirodom, puni poštovanja prema drugim narodima i kulturama. Interesantna je saobraćajna kultura, gde vozači staju ne samo kada zakoračite na pešački prelaz već i kada se nađete u blizini istog. Za mene je bilo iznenađenje, da je vozač tramvaja ( dok je stajao u stanici da primi putnike)sačekao nekoliko trenutaka da napravimo fotografije pa onda krenuo.

Bogatstvo različitosti zastupljeno je i u ishrani: uz kulinarske specijalitete Štajerske preko makrobiotičkih, vegetarijanskih jela , do mešavine italijanske i austrijske kuhinje uz dašak nekadašnje Austrougarske Monarhije(u Štajerskoj sam čak imala priliku da vidim kako peku vola na ražnju). Možete probati (ne preporučujem da sve probate odjednom): karpaćo od lososa ili dimljenu pastrmku u društvu sočiva sa đumbirom, kavijar, svinjske filete preliveni rokforom sirom uz kriške paradajza, razne vrste peciva, slatke i slane palačinke(npr. punjene vrgnjima i lisičarkama pa zapečene), slane ili slatke knedle(austrijske su nešto veće od čeških), supu od kobasica, supu od domaćih rezanaca(fritati)ili supu od bundeve sa uljem od bundeve, ragu od telećih iznutrica, teleću kolenicu u slano-slatkom sosu, štajerske puževe, lazanje, različite vrste zelenih salata u prelivu od meda, vinskog sirćeta i limuna, cili kugle-punjene krofne, Šluc krofne, Mocart kugle ili štrudlu od jabuka i svežeg sira…

Putopis napisao jobclub