Ono što Wikipedia ne kaže o Francuskoj

1: Poletanje/striptizOvom prilikom upućujem mržnju svim proizvodjačima metalnih kaiševa. Crko’ striptizirajući po detektorima metala. Neslavno je putovati sa pantalonama oko članka, o, industrijo kože Milan Kitanović!Utisak br. 2: Lj’ubav à la tetkàRekla mi tetka Stajka kad sam krenula da se ne zaljubim tamo u neke strance k’o što umem, nezgodacija je. Mada, po njenom glasu skontam ja da bi ona upravo suprotno želela. Spazim ja nekog lepog stjuarta pa udri trepći. Džaba. Nije me vid’o od maske za grip.Utisak br. 3: Moli se gost ispo’šatre……da odveze avijon pored šatre sa piste. Drugi gosti ne mogu d’isteraju avijone pa su se stisli. To smo smislili novostečeni prijatelj i ja čekajući avion PET sati. Ispostavilo se tačnim. Pilot presp’o u Amsterdamu kod kuma na svadbi.Utisak br. 4: ‘otel.Rezervišem ‘otel u Ženevi (jer mi je voz za Lion otišo). Kad ja tamo, a ono recepcionar ima kovrdžavu kosu kakvu bi još samo Travolta mogao zalizati. Delov’o mi bliskoistočno, pa sam lepo naoružana predrasudama potrpala pasoše pod jastuk. Ja u kupatilo, u kupatilu baterija od tuša tri sa tri. Ja odvrni, pa u ruku. Nikad se ne zna kad može Milka da se povampiri.Utisak br. 5: Rooooogzeeen!Jedan sat noću, suvi centar Ženeve, ja gladna kao VUK. Izadjem u potrazi za plenom. Preko ulice neki Francuz viče: "Ž-ž, e ž-ž-ž???" Ja prodjem. On prelazi ulicu. Opet nešto: "E ž-v j-ž-ž?" Ja kao mlatim glavom ništa francuski. On engleski: "Ar ju vrrrking?" "Šta bre vrking, gladna!" Pobegnem ja. Jedan sendvič i jedan blok kasnije imam šta da vidim: red light district. Bila sam eksluzivna roba-jedina belkinja.Utisak br. 6: ‘ollywoodTako se zove kafić pri hotelu di popih čaj da se okrepim od "Roxanne iskustva". Sve bi odlično prošlo: i uramljene Elvisove ploče i džuboks i svetleće reklame i kič, da se Travolta flertujući sa konobaricom nije spotakao o statuu Oskara u prirodnoj veličini koja zamal’ da mi padne na glavu. Bonne nuit, Ollywood!Utisci iz Liona, dan prviUtisak br. 1: Ja, dosadnog li grada……Ženeve, sad kad nema prostitutki. Mi ih u Srbiji bar tutnemo pod most da ne gledaju turisti. Nešto mrtvnjikavo jutro. Možda su previše vredni?Utisak br. 2: Ni kriva ni dužna.U vozu od Ženeve do Liona (preudobnom i prelepom) se nije pojavio kondukter, pa sam se zapravo prošvercovala. Ni kriva ni dužna ispadoh Srpkinja. Bre.Utisak br. 3: FraaanceStigla u Lion. Francuzi brbljaju. Baš su onakvi kakvim sam ih zamišljala. Čupavi i u ženskim čizmama. Centar Liona prava stereotipna romantična Francuska. Lepa, to jest. Sve miriše na kukuruzno brašno nekako.Utisak br. 4: La promenade

Krenule u šetnju kroz Kotorkasto prolazče. Divno veče, za bez kape. Zgrade pod konac, divnih fasada i još bitnije, divno osvetljene. Grad je živ, ali prijatan i nimalo bučan. Jelena i ja se slažemo u mišljenju da su Francuski momci sitni i previše, kako kaže: "izfazonirani." Srbi su Srbi, Balkane moj!Utisak br. 5: Les amisJelenine drugare upoznasmo u baru Cosmo New York gde svi džuskaju, kou spotu Vlade Georgijeva, da prostite. Svi su Francuzi. Toliko lepo pričaju engleski da sam odlučila da ovih par dana iz solidarnosti ukinem slovo "h" iz upotrebe u svim jezicima.Utisak br. 6: GučaVeče se završilo u Jeleninom stanu na kućnoj žurci. Jedan momak je bio u Guči, u narodu francuskom poznatijoj kao: "Trlrl-rlrl-rrr!" Par limenki piva kasnije (ili u mom slučaju-par limenki mleka) ogladnesmo. Pali su pasta i palačinke. Oni palačinke jedu nešto drukče-sas’ limun. Protivno limunskim nesuglasicama potvrdjuje se moja dugogodišnja teorija da mljackanje spaja ljude. Postaje sve zabavnije, maternji jezici se mešaju ko jaja u kajgani, i ja na spavanje odlazim sa utiskom da sam kod kuće ko uValjevu.Utisci iz Liona, dan drugiUtisak br. 1: Grešna nam dušaOdem ja po cipele, kad tamo-ono medjutim, tri ogromna prodavca da  prostite. Jelena, grešna nam duša, ispljuvasmo ljude džaba. U trenutku kupovine pojavljuje se čika, vidno menadžer, obučen k’o avijon, a izgleda, bome, i da ga servisiraju češće no avijon. Upitah se tada, ima li ko u ovoj zemlji da ne izgleda lepo?Utisak br. 2: Grešna, grešna, grešna duša.U turističkoj organizaciji su mi, naaaravno, dali pogrešnu adresu za praline. Nisam se mnogo potresla jer je lep kraj. Ufatim ja pa pitam jednog batu i jednu seku da mi pomognu. Bili su vidno u žurbi, da prostite, ali ih to nije sprečilo d’idu šest (i slovima: šest!!!) blokova sa mnom. Možda jesu ružni, ali su uslužni!Utisak br. 3: Šokola’Lokal veliki pa se ponosno prodrekenjam: "Bon žuuur!" Morala sam pričati francuski iz razloga poštovanja šarenih francuskije’ pločica, ženskastije’ zavesa i mirisa čokolade. Iznaručivah, a utom ulaze dve bakice. Ja naravno slaba na bakice, i okrećem se da nepristojno buljim. Imale su bele vunene beretkice sa cvetićima i sve ostalo po francuskom PS-u. Ako nisu rekle sedamsto puta "Bonžur madam," ubijte me. Mislile da ih prodavaljka ignoriše jer nisu čule otpozdrav. Pritom sve to zvuči ko raspevavanje francuskog Krsmanca, kolko im je melodičan jezik, mater im romansku! Rastopila sam se, al sam se odma smrzla kad sam čula cenu od dotične šokolat.Utisak br. 4: Wi-fi, bye, bye!Ušla u kafe. Izgleda ko dvorovi Lenjingrada iznutra. Wirelessa nije bilo, naravno. Zato je lavabo u toaletu bio wireless. Pitate se kako? Kako je u staklu i kako voda ide negde, ne zna se gde, pitate se gde? Ja naravno nisam videla prokleti providni nevidljivi moderni lavabo pa sam drmnula nogom i posle se nisam ništa pitala.Utisak br. 5: RasizamDragi moji crnci, ja kapiram da ste besni što su vam mame i tate do prekjuče brale pamuk bljuzgavim Amerikancima, ali bre! Dakle, u mom fotografisanju se zaneh i postade kasno. Prilazi neki crnac i kao nešto: "Ž, ž, e-u, o-a-ž: Buba," zove se on, kaže. Mislim se ja: "Eh, da mi je Raid." "Ju vont vok? Ju buuutiful." "Fala," kažem ja, "Al neću da šetam." E sad, sreća da je Buba zaista bio buba-po zlatnom francuskom običaju za tri glave manji od mene, i da je bilo ljudi. U protivnom, da je bio krupniji, ja bih krenula pomahnitalo škljocati blicem u nadi da me spazi neki sitniji silovatelj. Bacim se na kaubojski self defense: potežem suzavac, onaj damski, sa čipkom. Tutljajući po džepu za suzavac, osetim prsten i kažem sebi: "Moj si!" Ispreturam ga na domali prs’ i izvadim pobedonosno: "Ah, ali ja sam uuuuudata!" E, sad pitate se što bi to Bubi koji djavo bilo relevantno? Buba oće belu, belcatu ženu da malo sad ona njemu bude rob. Kako znam, pitate se? Statistika, dragi moji, statistika: London, 2006, Senegalac, ponuda braka. Oxford, 2007, Zanzibarac ponuda braka i miraza. Montreal, 2009, Egipćanin, ponuda braka i kamile. Njujork, 2009, Obaloslonovačac, ponuda braka i da mi peva hip-hop (taj je bio asimilovan). Buba je otišao na pretnju zvanja policije i muža iako se silno potrudio da dobije beli poljubac. Dobro veče, ja sam Bojana, i ja sam rasista. Hvala.Utisci iz Liona, dan trećiUtisak br. 1: Hari Mata PoterStari grad. Udjosmo u neku ulicu apstoštrumfno filmičnu. Kao one u Hari Poteru ‘de je pijaca.

Em je pet stepeni manja temperatura no izvan ulice, em je veeelika, a ipak Sunce nikako ne upada nikuda. Visok plafon, zavese od 100 kila, pritom sve mirise na, blago rečeno, srednji vek. Vau bre.Utisak br. 2: Stepenice, *beeep* sliku svoju!Izvinte me što psujem, al sa’ će da vam bude jasno. Na brdu iznad Liona ima neka bitna crkva. Jeca i ja napravimo grešku i uputimo se pjeke. Joj! Prvo su izolovali stepenice pa da ne mo’š da se predomisliš. Bilo ih je tol’ko da sam mogla i teoriju relativiteta usput pobiti. Kad je naišla još jedna krivina iza koje nema kraja, nas dve smo tada, sa svo ono malo daha što nam je ostalo, počele psovati sve francuske urbanističke majke od Amelije do Žizel.  Kućikad smo došle, Wikipedija nas je srdačno obavestila da smo za manje od sata prešle uspon od 160 metara nadmorske visine, oće reći-barem pedesetospratnicu. Sliku svoju!Utisak br. 3: Aaaaaleluja!Odlučimo mi d’udjemo u crkvu. Ha, bilo badnje veče! Crkva je lepa,

nakindjurena po propisu, ali bi po mom ukusu centralni deo mog’o bit’ visočiji, zarad amplifikacije, da prostite, božijeg prisustva. Hor zvuči sjajno, mada mi nešto smrdi. Aha! Pevaju na majkrofon. Bljak, zapad. Utukoše mi utisak.0.Utisak br. 4: O, ne!!!Uputimo se ka gradu niz neku "à la koze" nizbrdicu, kad samo mi u jednom trenutku tresne na pamet: "Bogtemazo!!! Francuzi ne umeju da se smeju jer ne umeju da izgovore ‘h!’" Srce mi se slomilo.Utisak br. 5: Možda je mnogo.Sad smo zvanično u starom gradu i sve je bolno bajkovito. Pala je i kiša pa sav kamen neurotično sija.

Nije da mi smeta, ali nije ni da je originalno. Onda je naišo neki trgić, pa radnje suvenira. Onda, jedna palačinkarnica sa crvenim zavesama u paketu sa radnikom koji čisti metlom proizvedenom 1471. god, sve u cvetnoj kecelji. OK, sad se već folirate.Utisak br. 6: Nazad u novi, prljavi gradDošlo vreme da se ogladni i podjemo put prodavnice hrane. Prodavnica je nova, i zove se Kerfur, što mi začudjujuće para uši, predugo milovane i razmažene francuskim vokalima. U šoping centru prljavštine toliko da hodate slalom, i neke skoro pa američke face. Radnja nije radila, srećom, a ja sam jedva dočekala gradski da me odveze u neki stariji vek.Utisak br. 7: LukacDošlo je vreme da se kuva. Uprkos mojoj kuhinjskoj nepismenosti, prženi luk je divno mirisao. Valjda što je francuski, pa ima komplekse od Diora i Šanela, šta ja znam. Eto, samo to sam ‘tela da vam kažem.Utisci iz Liona, dan četvrtiUtisak br. 1: Lokalne bandeUzbrdo do nekog vidikovca Wikipedia kaže da je bio neki radnički krojački geto od 1400. god. i da stanovnici ne vole turiste i separatistički su nastrojeni.

Možda i jesu, jer su sada tu sve crnci i neka sorta Muslimana. Iako me gledaju popreko jer sam turista, i ne izgledaju baš opasno dok sede na klupici u nekim (paz’te sad) SUKNJAMA.Utisak br. 2: Svetlos’Svuda je prijatan hlad jer je ulica uska, a zgrade visoke. Medjutim, iz jedne čudne zgrade pljušti svetlost. Skrenem, kad tamo, iznad male osnovne škole prolaz i pogled na onu veliku crkvu, a iza nje Sunce. Grad takodje sija raspoloženo. Ugušila sam se od divnog prizora. Ne mož’ čovek da se nagleda tog mira.

Utisak br. 3: BeskućniciU Lionu ima puno muškaraca u ofucanim kaputima koji deluju ko da bi mogli dobro pevati šansone (znate ono-setan pogled, kilava cigareta). Nažalost, svi su beskućni. Oni koji su kućni, već sviraju na diskovima po kućama.Utisak br. 4: Šta zna Francuz šta je salata!?U mom selu salata treba da je nešto zdravo i nemasno. Kod Francuza, salata

je sa jajetom na oko i slaninom. Pa bre da l’ su normalni? U svakom slučaju je bila divna. Pojedoh svo meso. Ako potraje ova kriza, ješću i ljudovinu.Utisak br. 5: In euro veritasTreba da je in vino. Ali kad vidite kol’ko košta vino, bude vam jasno sve.Utisak br. 6: Bara, a u bari?Žaba. I njeni bataci. I u mom tanjiru. Umrljana je u stotinu začina da joj ne biste prepoznali duge noge za igranje. Tanjir je visok ko Vlade Divac, a u njemu sve ukupno dva’es grama mesa. Posle tročasovnog trebljenja kostiju, bila sam do laktova u sosu i celeru, a i ustanovila sam da je tanjir sa kostima puniji od početnog. Plus, bila sam gladna, plus ima isti ukus ko rečna riba. Bezvez. Ima i golub. To ću sutra. Uopšte me ne bi čudilo da u sezoni svinjskog gripa upecam ptičiji.Utisci iz Ženeve, dan prvi, povratakUtisak br. 1: DooooosadnoDopustićete mi, nadam se, da budem subjektivna prema ovom gradu, jer su mislili da sam prostitutka. Mnogo je, bre, dosadno. Prvo, nema ljudi, drugo, pada kiša non-stop, treće prodavnice idu sledeće: noževi, sir, nakit, čokolada, satovi, noževi, nakit, čokolada, nakit, sir, satovi, noževi, noževi. Odma sam pokupila prnje i otišla bioskop, da ne gledam, pogadjajte, noževe.Utisak br. 2: U redu, snegTa oni stvarno nisu normalni. Toliko im je sneg omiljen da su uhvatili i posuli po SVIM ulicama nešto što svetluca identično kao sneg kad padne. Samo ovo svetluca i danju. Posle epi-napada u najavi, sručih se u krevet.Utisci iz Ženeve, dan drugiUtisak br. 1: More, marš u Smederevo!Budim se u kupusu sintetičkog jorgana i kapiram da sam se smrzla. Radijator k’o led. U Berlinu nema tople vode, a u Švajcarsckoj nema grejanja. Smederevac je, dakle, zakon.Utisak br. 2: Scheize! Merde! Shit!Opet me izvinte što psujem, ali zakasnila sam na avion.Utisak br. 3: KebaDa kupim kartu za voz (Ženeva-Cirih-Budimpešta-Beograd) pomože mi jedan čika. Bože sačuvaj, isti Keba. Crkoh od smeha. Ovaj sablasni grad je u stvari  kopija Las Vegasa. Kladim se da će posle hotelskog Travolte kondukter biti niko drugi do Elvis.