Kada smo se prošle godine odlučili da destinacija za more bude Grčka, imali smo veliku dilemu: u koji deo Grčke otići? Posle nekoliko dana potrage i pregledavanja raznih ponuda i aranžmana, što na internetu što u novinama, pao je dogovor – neko grčko ostrvo.

U tom trenutku Krf nam je pao na pamet kao odlično rešenje iz više razloga. Planirano društvo za more činilo je petoro ljudi i odlučili smo se da otputujemo kolima i da obiđemo usputna mesta. Krenuli smo u ranim popodnevnim satima autoputem Beograd-Niš i prvo stajanje nam je bilo u neodoljivoj Grdeličkoj klisuri, neizbeznim Predejanima. Nakon predaha i prelaska srpsko-makedonske granice zaputili smo se dva sata dugim autoputem uz reku Vardar. Pomisao da su ti predeli bili mesto velikih bitaka I svetskog rata dodatno nas je motivisalo da što bolje upoznamo ostvro naše istorije.

Lagani put kroz Makedoniju remetilo je nekoliko stajanja na semaforima kod deonica koje su se rekonstruisale. Predveče, uz prvi sumrak, stižemo do graničnog prelaza Gevgelija-Evzoni i ulazimo u zemlju odrednicu našeg putovanja. Na jednoj pumpi u blizini Soluna pravimo pauzu i nastavljamo dalje. Dok noć uveliko traje, uključujemo se na nepotpuno izdrađeni autoput Via Ignjacija koji zaobilazi skoro sva veća grčka naselja. Već na prvom prekidu autoputa doživeli smo pravu avanturu. Nakon grada Grevene stari put nas vodi u visoke i hladne Pinde. Krivine koje su nas dočekale bile su pravo iznenađenje. Česti dežavu pojedinih delova puta nas je stalno plašio. Narednih par izlazaka sa autoputa su bili kratki ali ih se i danas dobro sećamo. Zora je, gorivo nam je na izmaku ali mi smo pred samom lukom Igumenica. Razbudilo nas je hladno i maglovito mediteransko jutro i miris Jonskog mora. Maleni lučki grad Igumenica raintrigirao nas je živom atmosferom u 5 ujutru i veselo obojenim fasadama i modernim objektima. Od Igumenice ka Krfu mogu se izabrati dve trajektorije, jedna ka gradu Krfu a druga ka južnijem Lefkimiju. Naš izbor je bio ruta ka gradu Krfu jer smo želeli da ga doživimo u zoru, još pospanog. Najzad, trajektom putujemo ka toliko zeljenoj destinaciji.

Naše odredište na Krfu bio je Agios Georgios koji se nalazi na jugozapadnoj strani ostrva. Bilo je prilično lako pronaći ga zato što Krf ima glavnu magistralu koju je teško promašiti. Putevi, putokazi i signalizacija su odlični što nam je u mnogome olakšalo snalaženje. Geografske karte Krfa je moguće kupiti na svakom ćošku tj u svim prodavnicama i trafikama, jednu smo čak dobili u restoranu. Ostrvo Krf pripada grupi Jonskih ostrva. Smešteno je kod Otrantskih vrata, na kapiji Jonskog i Jadranskog mora, uz epirsku obalu. Ostrvo ima površinu od 595 km2, što ga čini drugim po veličini u ovoj grupi ostrva nakon Kefalonije. Izuzetno povoljna klima svrstava Krf u najviši rang talasoterapijskih letovališta. Gotovo nijedan padavinski dan u julu je dovoljan pokazatelj prednosti njegove klime. Tlo Krfa je dosta ujednaćeno i nisko ali se na krajnjem severu ističe vrh Pantokrator koji leži na 914 metara nadmorske visine.

Ostrvo karakteriše i razvijena urbana i ruralna sredina. Grad Krf je jedan od najatraktivnih gradova u Grčkoj. Zadržao je svoj tradicionalni šarm iako uspešno i harmonijski živi u modernim elementima. I dalje postoje uličice, mali prolazi i trgovi i zgrade venecijanske gradnje ali i nova moderna zdanja. Najveći uticaj ostvarili su Jelinski narodi, iako se oseća uticaj britanskih kolonista i drugih zavojevaća. To nije sprečilo Grke da brojnim narodima posvete spomen-kuće. Možete pronaći mnoštvo taksi vozila koja prevoze po celom ostrvu. Iznajmljivanje automobila, motocikala i mopeda može se naći bilo gde kao i benzinske pumpe i garaže. Najpopularnije je iznajmljivanje bicikala i skutera. Rent-a-car se isplati jer su okvirne dimenzije ostrva 60 km dužine i 30 km širine.

Celo ostrvo istorijski je vezano za Srbe i Srbiju. U I svetskom ratu ovde su utočište našli izbegli narod i vojska koja se povlačila pred austro-ugarskim okupatorom. Krf je za Srbe predstavljao ostrvo nade i spasa. Nakon prelazaka ledenih vrhova i malarične albanske obale usledio je raj… Krf. Ovde se vaspostavila srpska država, sva njena uprava i kulturni i obrazovni život. Krfljani su ustupili mnogobrojne objekte srpskom narodu: brojne crkve, zgradu krfskog teatra za skupštinu ali najveći utisak ostavlja spomen-groblje u Agios Mateusu. Starac Janis Janulis je poklonio parče svoje zemlje koje više nije obrađivao u znak poštovanja. Kao priznanje, Srbi su mu podigli smomenik u njegovom rodnom selu. Naspram grada Krfa, nalazi se ostrvo Vido, na kome se nalazi mauzolej srpskim borcima i spomen-ploča posvećena Plavoj grobnici. Do ostrva Vido se stiže desetominutnom vožnjom brodićem koji polazi sa stare luke naspram ostrva. U gradu je nalazi Srpska kuća koja predstavlja svojevrstan muzej srpske istorije iz I svetskog rata. Dvospratni objekat je otvoren svakodnevno za posetioce i tu se mogu videti razne slike, dokumentacija, oružje i uniforme, kao i lične stvari prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Posetiti Krf a nevideti ova istorijska mesta je nezamislivo.

Kao i cela Grčka tako i Krf nudi brojne kulturne objekte. Arheološka nalazišta su iz perioda klasične Grčke, Vizantije, Rimskog carstva, Venecije, Francuske i Britanje. Značajni lokaliteti su Kampielo, u samom gradu Krfu, Esplanada, Palata Svetog Mihajla. Značajni muzeji su Vizantijski i Arheološki muzej. Najveće atrakcije su Ahileon, Angelokastro i Gardiki u kome se mogu naći tragovi istorije.

Svojevrsnu atrakciju čine neodoljive krfske plaže koje su najčešće smeštene u malenim zalivima pored impozantnih klifova. Severoistočna obala ostrva je predstavljena kamenitim plažama u malim uvalama sa skrovitim mestima pogodnim za relaksaciju. More je kristalno plavo na čijim obalama se ističe okruglo belo kamenje koje sve zajedno podseća na grčke boje. Česte uvale mogu podstaći na istraživački duh i uz malo volje i napora može se doći do skoro neistraženih plaža. Odmah iza sledećeg rta često niste ni svesni da se krije neka mnogo lepša plaža od te na kojoj ste. Kasiopi, Ipsos i Dasia su tri najpopularnija turistička mesta na istočnoj obali koji u svojoj ponudi imaju i veliki broj vodenih sportova i vrstu letovališta na kakvu nas je Grčka navikla. Cela ta strana ostrva prepuna je restorana koji nude svakakve specijalitete i česte tematske noći. Severoistočne obale krasi planinski karakter i neodoljivi pogled ka grčkom kopnu.

Krfske obale zadovoljavaju svačije ukuse. Tako se na zapadnom delu ostrva prostiru nepregledni žalovi i prostranije peščane plaže koje ostavljaju bez daha. Plaža u severnom Agios Georgiosu zaista podseća na minijaturnu Kopakabanu. A od južnog Agios Georgijasa, u kome smo mi bili smešteni, udaljena je na 40 minuta vožnje. Idući južnije od mini Kopakabane stižemo u Paleokastricu u koju smo često svraćali zbog jedinstvenog kafica u steni u zalivu La Grota. U sredini zapadne obale nakon nezaobilazne plaže Glifada nailazimo na fantastičnu prirodnu plažu Agios Gordis koja je dovoljno prostrana i dovoljno mala da bi doživeli maksimalnu lepotu ostrva. Smeštena je u uvali, okružena zelenilom, i neverovatnim odsekom. Puna je kafica i restorana koji zadovoljavaju svačije ukuse. Pogodna je za porodična letovanja jer i na 50 metara od obale dubina bistrog mora ne prelazi pola metra. Na najjužnijim delovima ostrva a od grada Krfa udaljenih 20 minuta vožnje nalaze se prostrane peščane plaže koje uključuju i naše mesto. Primorsko naselje Agios Georgios se prostire duž obale, koje je na par minuta udaljeno og magistrale. Dosta je mirno i povučeno mestašce koje je stvoreno za opušteni i porodični odmor. Pored ovih značajnijih i lepših plaža postoje i mnoge druge koje mi nismo stigli da obićemo. Dodatno uzbuđenje u otkrivanju novog predstavljaju putevi od mesta do mesta koji su mahom planinski i dovoljno \"široki\" da se mimoiđu dva automobila. Ali, retko je susreti neki drugi automobil, tako da bez brige. Čarolija je predstavljena selima koja su smeštena uz put a čije uličice pamtimo po ideji sicilijanskih mesta.

Krf nudi i dobar provod. Na samom jugu ostrva nalazi se letovalište Kavos koje je najmanje poznato po njegovim plažama a najviše po noćnom životu. Sve vrvi od klubova i kafica i tamo život počinje tek uveče. U Kavosu najviše odsedaju Englezi koji i rade tu tokom letnjih pauza. Možemo ga porediti sa provodom u pojedinim delovima Beograda. Kasiopi, Ipsos, Dasia, Kontokali i grad Krf pružaju izvanrednu ponudu u stilu primorskih mesta pri čemu se ističu Ipsos i Kasiopi po celovečernjim programima za uzrast od 15 do 65 godina, klubovi za mlade a taverne za odrasle. Brojni restorani smešteni su na mestima gde se pruža panoramski pogledi i bili su nam česta stanica. Ostrvo nudi razne vrste sportova. Ima terene za golf, konjičke sportove, planinarske sportove, kamp mesta i različite vodene sportove. Sedam kilometara udaljeno od glavnog grada ostrva, ka unutrašnjosti, u blizini Agios Joanisa nalazi se jedan od boljih akva parkova površine 125 hiljada m2 i velikim parkingom. U akva parku je treći po veličini na svetu bazen sa veštačkim talasima. Nudi besplatne programe za decu do 4 godine, 6 različitih dečijih oblasti, 15 tematskih bazena, 38 različitih tobogana. U sklopu akva parka smešteni su kiosci, restorani, teniski teren.

Krf toplo preporučujemo svima pd 7 do 77 jer možete da pronađete sve i za svačiji ukus. Cene aranžmana su pristupačne i načini putovanja takođe.

Milica Knežević i Marko Ivanović

Putopis napisao mickalina