Kipungani, Kenija

Kipungani je malo selo na Lamu ostrvu koje je deo Lama arhipelaga u Keniji. Za Lamu kažu da je najstariji grad u Keniji. Veruje se da se jedan kineski brod nasukao na ostrvo 1415., a sama luka u Lamu gradu je stara hiljadu godina. Portugalci su vladali lukom od 1506 do 1652 , kada vlast nad ostrvom preuzima Omansko carstvo. Period vladanja Omana smatra se zlatnim dobom grada Lamu, koji je bio centar pesništva, umetnosti, zanastva i trgovine. Sam grad Lamu je osnovan u 14. veku i bogat je Svahili arhitekturom. Stari deo grada je pod zaštitom UNESCO-a kao najbolje očuvana Svahili naseobina u celoj Istočnoj Africi. Kao dugogodišnji centar trgovine robljem populacija na ostrvu je jako izmešana, a Arapima je dugo Lamu bila glavna ruta trgovine pa je stanovništvo većinski muslimanske veroispovesti.Zbog jako uskih ulica na celom ostrvu postoje samo tri automobila. Jedno vozilo je vozilo hitne pomoći, drugo policije, a treće je vatrogasno.Grad Lamu sam prvi put posetila kao tinejđerka, 1991, u okviru stručne ekskurzije sa srednjom školom. Zbog jedinstvenog osečaja koje pruža ovo ostrvo poželela sam da ga ponovo osetim i to podelim sa svojim suprugom 17 godina kasnije.

Polazak …

Kada smo svoju ideju o poseti Lamu podelili sa poznanicima Kenijcima, posavetovali su nas da idemo u selo Kipungani, u hotel Explorer, gde ćemo, kako su nam rekli doživeti "medeni mesec ".Naše putovanje smo započeli iz Mombase. Pošto iz Mombase avioni nelete na ostrvo Manda, koje je deo Lamu arhipelaga, morali smo kolima do 120 km udaljenog Malindija. Malindi je čuven po svom hotelu Hamingway u kojem je odseo 1930.godine pisac Ernest Hamingway, a koji odiše božanstveno belom peskovitom plažom i tirkiznim morem.Putovanje smo započeli rentiranim autom, koji je bio vrlo star i jako se tresao. Prvo smo stali na pumpu da natočimo benzin i da provrimo ulje u autu, gde smo shvatili da u hladnjaku nema uopšte vode a i da smo bez rezervne gume. Posle dosta izgubljenog vremena na pumpi i "sređenog" auta, krenuli smo na put u nadi da ćemo na vreme stići na aerodrom. Na svu sreću put do aerodroma je bio miran i stigli smo pola sata pre poletanja aviona.

Malindu – Manda – Lamu

Na celom aerodromu je bio samo jedan kafić koji je ustvari trafika sa drvenim klupama ispod drveta gde se služe sve vrste, dobro ohlađenih soda. Posle Ginger ale koji nas je osvežio, parkirali smo kola ispod drveta, jer na aerodromu nema parkinga, u nadi da ćemo ih tu zateći posle povratka sa Lamu. Avion je bio mali komanije Fly 587, a let iznenađujuče prijatan i zanimljiv s obzirom da smo leteli jako nisko duž Kenijske obale.Ostvo Manda ima zemljanu pistu uokvirenu žičanom ogradom ispred koje su klupe gde sede putnici koji čekaju svoj let. Sa piste su nas uputili direktno na dok gde smo nas dvoje ušli u čamac za koji su nam rekli da će nas odvesti do našeg hotela. Sa nama na čamcu su bili jos čovek koji je upravljao čamcem i stariji mirniji čovek koji nam se predstavio kao Antony, a koji je dodeljen od strane hotela da brine o nama. Posle 30 minutne vožnje vodama Indijskog okeana stigli smo do našeg odredišta. Pošto je bila oseka čamac je stao podalje od hotela pa smo bosi krenuli pesćanom plažom do glavnog ulaza u hotel gde se nalazila predivna, velika školjka napunjena vodom u kojoj smo oprali stopala pre ulaska.

Kipungani Explorer Hotel

Hotel je smešten nedaleko od samog sela Kipungani i nije ni blizu hotelima na kakve smo navikli. Kipungani Explorer je ustvari hotel napravljen od 14 afričkih koliba. U 13 koliba se smeštaju gosti a 14. najveća, je koliba gde je upravna kancelarija, restoran, bar i mala radnja sa suvenirima. Ceo hotel je napravljen od trske i sav materijal utrošen za izgradnju hotela je iz Kipungani sela u čijoj izgradnju su učestvovali sami meštani.Na samoj prijavnici u susret su nam izašli svi zaposleni i počeli da nam se predstavljaju jedan po jedan.Na tom delu ostrva nema struje. Hotel ima generator koji radi ujutru od 6-8 i par sati uveče. A onda smo krenuli da se smestimo u našu afričku kolibu na samoj plaži. Izgledala je predivno, ali nije imala ni vrata ni prozore već samo otvore koje zatvorimo trskom kada poželimo intimu.

Prva noć u afričkoj kolibi

I koliko sam bila uzbuđena našom avanturom, zapitala sam se kako prebroditi noć na afričkoj plaži bez ključa u bravi, mreže protiv komaraca na prozorima, a povrh svega bez struje. Bilo je uzbudljivo, oboje nismo oka sklopili. Samo smo osluškivali zvuke prirode, na koje sa ubrazanim gradskim životom nismo navikli. U toku noći smo imali i posetioca u kolibi, kojeg smo samo čuli a od mrklog mraka nismo videli. Ujutru su nam rekli da je to najverovatnije bio slepi miš i da ne brinemo jer ko kod dodje u hotel prvu noć nespava.

Hotel danju

A onda uživanje: Predivna koliba sa ogromnim bračnim krevetom iznad kojeg je okačena mreža za komarce. Svaka koliba ima svoju verandu sa izlazom na plažu. Na verandi krevet izdignut od poda. I dok ležite i gledate u okean lagano se ljuljuškate. Antony nam je ujutru i tačno u 4h po podne, svakog dana, na verandu donosio kafu i kolačiće. I dok bi mi ispijali kafu on bi brao predivno cveće kojeg ima okolo i pravio divne bukete kojim nam je ukrašavao posteljinu.U Kipunganiju ima dosta aktivnosti. Hotel ima bazen ispunjen morskom vodom, možete da ronite u okeanu, da vozite čamac, kajak. Možete da idete na pecanje, da plivate sa delfinima, koji ih i ovom dela ima dosta. A ono što ne treba da propustite je i poseta leglu morskih kornjača. A romantični deo je plovidba brodićem dok sunce zalazi a vi ispijate penušavo vino. I Ono od čega zastaje dah je veliko, zvezdano nebo, koje izgleda tako nisko, jer je Kipungani samo dva stepena ispod ekvatora.Ono što ovaj hotel čini jedinstvenim, pored toga što je napravljen od materijala isključivo iz sela, je i to što su meštani uključeni u aktivnosti hotela. Ribari, svojim ulovom, snabdevaju hotel hranom, majstori prave nameštaj i rade popravke u hotelu.

Kipungani – selo

Celo selo, koje ima 300 stanvonika je uključeno u turizam. Izgradnjom ovog eko-hotela i posetom turista donet je benefit od turizma onima kojima je zaista i potreban. Kipungani Explorer Hotel, kao jedini hotel u tom delu ostrva, je pospešio razvoj jednog malog afričkog sela. Zahvaljujući Hotelu i turistima ovom selu je napravljena osnovna škola i obdanište. Otvorena je i prva ambulanta, u kojoj radi doktor koji je istovremeno i hotelski doktor (i zaposlena u hotelu). Turizam na ovom ostrvu je dao nadu Kipunganiju.Kako je u hotelu običaj da gosti obiđu selo tako smo i mi u pratnji barmena Odina krenuli put pod noge. Njegova vedrina, entuzijazam i gostomprimstvo su 20 minuta pešačenja do sela učinili da nam to prođe za tren. Prvi korak u selo i vriska. Kada su jako mala deca videla da suprug i ja dolazimo počeli su da vrište i plaču. Odin nam je objasnio da deca misle da smo doktori, jer Kanađani dolaze da vakcinišu stanovništvo, pa su se uplašila. Svi ljubazni i nasmejani. Posetili smo školu, obišli sve učionice. Utusak na mene ostavljaju deca, koja su vedra, nasmejana, srećna što nas vide. Pozdravljaju nas, ljubazna su i raduju se što vide nekog novog u selu. Da li smo svoj prilog školi i krenuli put ambulante, koja je vrlo skromna i oskudna u lekovima. Tu saznajemo da je u selu najveći uzrok smrtnosti od stomačnih tegoba.Povratak do hotela propratilo nas je jakom kišom. Samo pet minuta jake, tropske kiše učinili su da budemo mokri do "gole kože". Dan polako prolazi. Nema žurbe, vike, sve mirno, svo osoblje nasmejano, prijatno i počinjete da se osećate kao da su deo vaše porodice. Bliži se vreme večere. Hotel ima samo jednog, ali vrhunskog, kuvara. Brine o svakom gostu posebno. Interesuje ga šta volimo da jedemo, da li smo alergični na neku hranu. Jednom rečju ispunjava nam svaku želju. I svaki zalogaj, spremljen u Kipunganiju, je savršen. Za vreme večere smo shvatili da ipak nismo jedini gosti u hotelu.Vreme polako prolazi, dolazi povratak kući. Obišli smo i sam grad Lamu, o tome možda drugom prilikom.

Povratak

Bili smo samo tri dana u Kipunganiju i shvatili da smo se za ta tri dana okruženi samo predivnom prirodom izuzetno ljubaznim osobljem, bez televizije, kompjutera, odmorili kao da smo bili 15 dana. Shvatili smo kako je užurbani ritam života odvojio čoveka od prirode i osluškivanja samog sebe. Zadovoljni odmorom, gde smo videli novu kulturu i način života, a pritom učinili i nešto dobro za jedno afričko selo, vraćamo se nazad u Mombasu, ćeri koja nas strpljivo čeka sa bakom i dekom.Do sledećeg čitanja, pozdravljaju vasJelena i Bane