Putopis: Belgija

godine i tom prilikom obišla Brisel, koji je ujedno i glavni grad ove zemlje, i Antverpen. Putovanje je bilo u organizaciji jedne omladinske organizacije a smeštaj tokom boravka nam je bio obezbeđen u porodicama, tako da sam sa nekoliko prijatelja bila gost jedne veoma fine belgijske porodice. Dobra strana ovakvog anražmana jeste u tome što u neposrednom kontaktu sa domaćinima može bolje da se upozna jedan narod i kultura, običaji i način života. I odmah moram istaći da su Belgijanci veoma gostoljubiv narod. U Belgiji postoje dva zvanična jezika: flamanski (koji je neka varijanta holandskog jezika) i francuski jezik, ali većina građana zna i engleski jezik tako da komunikacija ne predstavlja problem, za razliku od Francuske gde problem iskrsava u tom smislu što Francuzi znaju ali neće da pričaju engleski, ili za razliku od Italije gde ako ne znate italijanski jezik ili nemate pri sebi neki priručnik italijanskog jednostavno vam nema pomoći jer tamo retko ko zna engleski jezik.

Porodicu kod koje smo bili smešteni sačinjavali su muž, žena i njihova ćerka Natali, studentkinja antropologije i etnologije, koja je pokazala veliko interesovanje za Srbiju i običaje naše zemlje tako da je svake večeri za stolom bilo priče i na pretek. Oni su takođe bili prijatno iznenađeni našim interesovanjem o Belgiji i podrobno su nas uputili šta sve treba da obiđemo, vidimo i probamo, a vala su nas i malko podgojili čokoladom jer je u toj kući čokolade bilo u izobilju. Kad sam već kod čokolade, to je ono po čemu je Belgija, pored piva, vafli i čipke, najpoznatija. Ooo, da, i stripovi (naročito Tintin, štrumfovi…); njihova strip škola je u svetu veoma poznata i cenjena, na šta su oni naročito ponosni. Čokolaterija kao i pivnica ima na svakom koraku u Briselu, pa kad čovek stigne tamo ispadne kao onaj magarac u priči koji nije znao da li prvo da jede ili da pije i na kraju crko i gladan i žedan ne mogavši da se odluči šta pre da radi. Samo malo morgen, snašlo se ovo magare u Briselu. Moja preporuka je da u pohodu na čokoladu zađete u Galeries Royales Saint-Hubert koja se nalazi se u samom centru Brisela, pored Grand Place (Grote Markt). Galerija je sastavljena od galerije Kralja, galerije Kraljice, i glareije Prinčeva, i to su zapravo ulice zasvođene vitražom. Galerija Sent Iber je izgrađena 1847. godine i predstavlja prvi šoping centar u Evropi. Tek 30 godina kasnije u Milanu je izgrađena Galleria Vittorio Emanuele II. Duž Galerije se sa jedna strane nižu čokolaterije, a sa druge strane prodavnice čipke i predmeta od čipke (miljevčići, šustikle, stolnjaci…) kao i antikvarnice; sve lepši do lepšeg izloga. Sto grama čokolade je tada (krajem 2008.) koštalo od 4-5 evra, pri čemu sam možeš da iskombinuješ koje ćeš praline, truffle, bombone i čokoladice uzeti, a takođe može i da se pre kupovine malo degustira. Asortiman je ogroman, ima ih sa raznim ukusima, aromama i dodacima da će i najprobirljiviji tu naći nešto za svoj ukus. Moja preporuka su praline sa ukusom pistaća, i Baileys-om (Bejlis liker). I tako, jedeš, jedeš, izlaziti čokolada već na nos, i sve je sito samo oči gladne. Što se tiče piva, u Belgiji postoji preko 500 vrsta istog, ali pošto ja nisam ljubitelj ovog alkoholnog pića ne bih mogla dati neku naročitu preporuku. Možda eto, pivo Duvel, koje sam na insistiranje našeg domaćina probala za večerom i dopalo mi se jer ima malo slatkast ukus. Duvel je inače flamanska reč koja u prevodu znači đavo, pa mislim, šta reći više 😉

Kad ste već u Belgiji onda se moraju probati i njihovi čuveni Galeti tj. vafli (Galait de Liege). To su u stvari kolači koji su kod nas poznati kao "Bakin kolač", samo se kod njih prave veći i deblji, i na njih se stavlja šlag od slatke pavlake i voće ili preliv po izboru: karamela, čokolada, jagoda… Taj jedan kolač sa sve šlagom i dodacima košta oko 7 evra, i vredi svaku paru. Takođe kad već pričam o hrani, onda ne mogu da izostavim i njihovo nacionalno jelo: mussels with fries (školjke sa pomfritom), i šrimpe sa pomfrtom. Ako se nekad nađete u Belgiji nipošto nemojte reći french fries, jer će se Belgijanci uvrediti. Naime pomfrit je belgijski izum, a ovo french ne znači francuski, već način seckanja krompira na tanke štapiće. Belgijanci su mnogo ojeđeni što ostatak sveta pomfrit svojata Francuzima u zaslugu.

Pošto smo u Brisel stigli tek u kasnim popodnevnim satima i sve drugo osim čokolaterija i restorana je bilo već zatvoreno taj prvi dan je bio namenjen za degustacije i gurmanluk.

 

Drugi dan boravka ranom zorom obreli smo se na Grand Place; počinje turneja, a prva stanica u obilasku znamenitosti je, pa šta bi drugo bilo nego muzej čokolade. Čekajući 9h da se isti otvori, iskoristili smo za slikanje i poziranje na prelepom trgu Grote Markt okruženom velelepnim zdanjima kao što su Maison du Roi (House of the King), Hotell de Ville (Town Hall).

 

 

Hotell de Ville je zgrada u gotskom stilu, izgrađena u prvoj polovini XV veka, i predstavljala je sedište uprave i administracije. Fasada zdanja je ukrašena sa 203 statue vojvoda i vojvotkinja koji su upravljali državom Brabant od VI do XVI veka. Danas se u toj zgradi održavaju građanska venčanja, i moguć je obilazak iste sa vodičem a ulaz je 2,5 evra. Za ovu zgradu vezana je i legenda da je arhitekta koji je bio zadužen za igradnju želeo da napravi savršenu i najlepšu zgradu u Belgiji i da je u toj nemeri čak i dušu đavolu prodao samo da bi uspeo. Međutim po završetku zgrade iako su joj se svi divili arhitekta je uvideo da ga je đavo prevario i pokvario mu planove jer se toranj ne nalazi na sredini iste te se u očajanju bacio sa tog tornja. U blizini Hotell de Ville nalazi se statua Everard ‘t Serclaes. Kažu da će sreća vas pratiti ako joj pomilujete ruku.

 

 

 

Maison du Roi (House of the King) nalazi se preko puta Hotell de Ville. Ovo zdanje izgrađeno je početkom XV veka i u njemu je u prošlosti bila pijaca hleba i peciva. Danas je to muzej grada Brisela. Ulaz je 3 evra. U postavci muzeja može te videti od raznih povelja i dokumenata, preko portreta istakutih istorijskih ličnosti, ogromnih tapiserija koje oslikavaju značajne istorijske trenutke, pa do predmeta upotrebne ili ukrasne vrednosti (nameštaj, nakit, ordenje, stari novac) do maketa brodova i jedrenjaka, maketa grada Brisela kroz istoriju. Jedan odeljak muzeja predstavlja svojevrsni garederober. Naime u jednom delu su izložena odelca koja nosi mali Manken Pis.

 

 

 

Mannken Pis je čuveno obeležje Brisela. To je bronzana fontana – statua dečaka koji vrši nuždu na javnom mestu. Nalazi se na uglu ulica Rue de l’Étuve (Stoofstraat) i Rue du Chêne (Eikstraat). U muzeju grada Brisela nalazi se takođe i jedna knjiga sa svim legendama o nastanku ove duhovite fontana. Tako prema jednoj legendi bogati trgovac je za vreme festivala u masi izgubio svog sina jedinca i pronašao ga tek posle 5 dana kako vrši nuždu baš na tom mestu, pa je zbog radosti što je našao sina postavio fontanu na tom mestu. Prema drugoj legendi: na tom ćošku je živela zla veštica i jednom prilikom je uhvatila dečaka kako tu vrši nuždu te ga proklela da tu doveka i otstane u toj pozi, ali ga je jedan dobri deka koji je to sve video spasao tako što je izlio figuru od bronze i zamenio je sa dečakom da veštica ne primeti razliku. Prema trećoj legendi: izbio je požar i jedan dečak koji se tu zatekao spasao je grad tako što je vršeći nuždu ugasio požar. Legendi ima mnogo, nisam ih sve ni pročitala, ali ono što jeste istina je to da je statua od bronze postavljena na to mesto 1619.godine i da ona simbolizuje i oličava duhovitost Belgijanaca, kao i koegzistenciju Valonaca i Flamanaca u Briselu. Svake godine se uz veliku paradu i festivalsku atmosferu Manken Pis oblači u drugačije odelce. Ta odela su izložena u muzeju grada Brisela, i ima ih zaista mnogo i raznoraznih: od uniformi, nošnji mnogih naroda, sportkih dresova, haljina, lonžerea…

Nakon obilaska ovih znamenitosti uputili smo se ulicom Rue au Beurre (ulicom maslaca) do crkve Sv. Nikole ( Eglise Saint-Nikolas) i zgrade berze – Bourse. U laganoj šetnji i razgledanju grada već je palo i veče te smo se obreli nekoj pivnici i tu natenane sređivali utiske i nad mapom pravili plan za sutradan.

Treći dan boravka u briselu obišli smo: Parc du Cinqunantenaire u kojem se nalazi Trijumfalna kapija ,muzej umetnosti i vojni muzej, Parc de Bruxelles Warande koji se nalazi između Palas des Nations (Parlament) i Palas Royal (kraljevsku palatu) u koje doduše nismo mogli da uđemo, i na kraju Catedrale Saint Michel et Gudule.

 

 

 

Četvrti dan smo se metroom uputili na sam kraj grada (stanica Heysel). Odmah po izlasku sa stanice metroa, pored fudbalskog stadiona nalazi se Kinepolis (kompleks bioskopa) i Mini Europe park. Ulaz u Mini Europe je 12 evra, i u njemu je svaka zemlja članica EU predstavljena minijaturama svojih najpoznatijih znamenitosti.

 

Atomium konstrukcija izgrađena 1958 u čast održavanja svetskog sajma u Briselu i osnivanja Evropske zajednice za ugalj i čelik. Predstavlja hemijski elemenat gvožđe sa njegovih 9 atoma. Atomium je visok 102 metra, i može se ući u njega i liftom popeti gore.

 

ANTVERPEN

Obilasku Antverpa smo nažalost posvetili samo jedan dan, i to su nam naši domaćini bili vodiči. Antverp se nalazi na reci Šeldi i po veličini je drugi grad u Belgiji, a posle Roterdama najveća luka u Evropi. Predstavlja centar svetske trgovine dijamantima i čuven je po svojim juvelirnicama. Poznat je i kao modni centar, zahvaljujući Kraljevskoj akademiji finih umetnosti i Antverpskoj šestorki – grupi modnih dizajnera. U Antverpu se takođe nalaze jedne od prvih pokretnih stepenica u svetu koje spuštaju do tunela za prolaz ispod reke. Antverp je isto tako poznat i kao rodni grad P.P.Rubensa – čuvenog slikara, čija dela krase katedrale ovog grada.

 

Uz obalu reke nalazi se tvrđava, tj. zamak "The Steen"- što bi u prevodu značilo kamen. Ova tvrđava je u periodu od XVI do prve polovine XIX veka služila kao zatvor i mesto na kome su se održavale javne egzekucije. Verujte mi da nije prijatno stajati na balkonu na kojem su ljudima odsecane glave; tu smo se bili malo naježili. Danas se tu nalazi muzej nautike i navigacije. Ispred samog zamka je figura ogromnog džina koji prepada dva pijanca. Taj džin je po predanju živeo u tom zamku, kontrolisao saobraćaj rekom, naplaćivao brodarima velike takse za pristajanje u luku i terorisao stanovništvo sve dok jednom nije došao jedan rimski vojnik i odsekao mu ruku i bacio je u reku. Otuda i naziv Antverpen, od reči ant-ruka i reči vorpen-baciti.

 

U Antverpu smo još obišli: St.James’s Church u kojoj je i Rubensonova grobnica, Rubensovu kuću, Our Lady’s Cathedral i Muzej dijamanata. Oko 17 h našli smo se ponovo na glavnom trgu (Grote Markt) gde je bilo postavljeno klizalište i prodavalo se kuvano vino pa smo tu napravili pauzu za okrepljenje i kupovinu suvenira. Na glavnom trgu nalazi se i bunar ljubavi, u koji se šapuću ljubavne želje, kako su nam objasnili. Postoji i legenda vezana za njega ali nisam sad sigurna da sam je dobro upamtila, nešto kao: devojka iz bogate kuće, mladić siromah, pa otac nije hteo da da kćer dok dok mladić ne stekne bogatstvo, te ovaj izuči kovački zanat (ili tako nešto) napravi taj bunar i iskuje prelepu ogradu i ukrase ne bunaru te se tako dokaže, i u svakom slučaju ljubav je pobedila. Nažalos bunar je bio zatvoren (poklopljen) u to doba godine pa nisam mogla da zamislim želju; vreujem da pošto je u priči ljubav pobedila možda bi onda i taj bunar zaista ispunjavao želje za razliku od one statue nesretne Julije u Veroni koja mi nije donela baš nešto sreće.

Sa glavnog trga laganom šetnjom uputili smo se ka autobuskoj stanici i usput prošli pored Butcher’s hall, zdanja koje se još zove i krvava kuća zbog toga što je tu u XVI i XVII veku bila klanica stoke pa se krv slivala niz zidove. Na uglovima ulica Antverpa, u fasadama, i danas se nalaze fenjeri koji su se nekada ručno palili bakljom pre elektrifikacije; ukrašeni su motivima iz Biblije, uglavnom statuama Bogorodice.

To je ujedno bio i naš poslednji dan boravka u Belgiji i već sutradan smo krenuli pod krcatim prtljagom kući, prazna novčanika ali pune duše svih i svakakvih lepota, priča i utisaka.