Tri palme, tri tajne, tri sjene...tri ostrva- Kolocep, Lopud i Sipan

..godine ce se same pobrinuti za njih.

 

Godine jesu mnogo ucinile , nazalost, velikom pauzom neodlaska na to isto jadransko more.I mislila sam, sta reci sto jos nije receno, a ne biti jugonostalgicar, ne velicati jedinstveno plavetnilo samo jednog takvog neponovljivog mora?

A onda, po povratku sa krstarenja Elafitskim osrtvima, ili otocima, pomislila sam kako bi mi bilo zao da sa vama ne podelim svoju impresiju, i mozda nekog, ko vec nije, ili nekog ko mnogo puta vec jeste posetio ta ostrva , podstaknem na avanturu zvanu krstarenje ili podsetim neke na zaboravljene divlje plaze lipog plavog Jadrana!

Skup Elafitskih ili Jelenskih ostrva , cini osam ostrva i pet manjih -Daksa, Kolocep, Sv.Andrija, Lopud, Ruda, Sipan,Misjak,Jakljan,Kosmec,Golec,Crkvine, Tajan i Olipa.

I dobise ime jelenska, jer su, kao raskosno razgranati rogovi jelena, rasuli svoje hridi i uvale po dubrovackoj rivijeri.

Interesantno je, da su od trinaest, kao trinaest apostola, samo tri naseljena, kao sveto bozje trojstvo -Kolocep, Lopud i Sipan.

Pomisli covek, pa to je tu, samo sat, dva, brodom od Dubrovnika.Ocekujete da je preplavljeno turistima, fast food hranom, suncobranima i internet kafeima…a onda vas prijatno iznenadi netaknuta priroda.

Zelenilo sa gustom sumom stogodisnjih borova, ono ccccc iz dubokog hlada, male porodicne konobe sa kockastim stolovima, mreze rasute po rivi, tek pridoslih ribara sa pucine mora…Iznenadi vas sporost koju ste zaboravili, pomorandze i limunovi koji se zute u bastama starih , kamenih kuca, neki mirisi koji vas vracaju u detinjstvo…

Dok je Kolocep podeljen na dva naseljena mestasca, Donje i Gornje Celo, Lopud je poput potkovice smesten na peskovitim plazama okruzenim bujnom mediteranskom vegetacijom, dotle je Sipan , takozvano zlatno ostrvo, najveci , i najbrojniji crkvicama,manstirima, letnikovcima, ima dva veca mestasca Sipansku luku i Sudjuradj.

Kako se samo priroda lepo poigrala pa je najlepse boje prirode bas ovde kanula, plavo , nestvarno plavo more, te zeleni , onako sveze zeleni borovi i masline, ona divlje crvena boja prkosa i strasti na ogromnim lijaderima i neka cudno vatrena ciklama ili intenzivno roze, precvalih bugevilija….A vino je boje rubina, nekako mirise na ruzmarin i svez nar, sa ukusom…ljubavi.

Ne moram vam preporucivati imena konoba , jer cete ih sami naci, dala sam vam putokaz u opisu. Ne moram vam reci ni da , nakon posete ovih ostrva, imate utisak kao da niste na par sati bili budni, vec da ste sanjali. Ne moram vam reci, ali cu vam ipak reci, da cu se sigurno , ponovo vratiti, jednom.

I po odlasku, ponesite samo uspomene i puuuno fotografija, jer od suvenira na ovim ostrvima mozete kupiti samo rucnu radinost zena u crnom ili buteljku domaceg vina ili flasicu maslinovog ulja.

Samo jedno ne zaboravite, ni vino ni maslinovo ulje, tamo gde ga ponesete nece imati onaj isti ukus, kao onda kada ste ih probali .

Masem sa palube, onako u prazno sto bi rekli, a onda primetim da mi sa rive, svi otpozdravljaju ……i setih se one pesme…

"tri palme na otoku srece

gde oblaci kruze svu noc,

gde ladja za ladjom se krece

i skoro u luku ce doc`.

Tri tajne, tri palme, tri sjene

nas raj nase nebo nas dom

i caroban lik mlade zene

u srcu sacuvo sam svom…»