Monako i Monte Karlo

Hm, izgleda da je on imao neka posla…

Kada smo ugledale velelepne građevine, jahte i automobile, jedna koleginica je prokomentarisala da će stanovnici ove kneževine kad ugledaju autobus Autočačka pomisliti da je to pokretna kanta…A mi smo uzbuđeno šetale ulicama Monaka idući ka palati Grimaldijevih. Palata se nalazi u delu koji se naziva Monako Vij ( Monaco Ville ). Palata je okružena brojnim građevinama koje ne možete kupiti ukoliko ne pripadate lozi Grimaldijevih, bez obzira koliko da ste bogati. Kada prođete sa druge strane palate, pored stražara, imate priliku da bacite pogled na Pont la Vij ( Pont la Ville ), deo koji je otet od mora i na kom se nalaze stadioni, sportski tereni…Potom nas je vodič odveo do katedrale Svetog Nikole ili Svete Device u kojoj se krštavaju, venčavaju i sahranjuju svi iz loze Grimaldi. U ovoj katedrali sahranjena je i princeza Grejs Keli. Na njen grob i dan danas se stavlja po jedna sveža ruža. To je želja njenog pokojnog muža Renijea III koji ju je jako voleo.

Postoji legenda da je osnivač današnje vladajuće dinastije bio gusar. Monako je nekada bila samo tvrđava, i gusar prerušen u monaha ušao je u tvrđavu, ubio jednog stražara, dok je drugog ranio, pozvao svoje ljude i tako osvojio tvrđavu. Po legendi, ranjeni stražar je prokleo njega i njegove potomke na 700 godine nesreće i to prokletsvo je trajalo od 1297. godine do 1997. godine. Pak, po drugoj legendi, osnivača dinastije je proklela jedna kaluđerica koju je silovao. I ako malo razmislite o ljubavnom životu Grimaldijevih, uvidećete da zaista nisu imali sreće u ljubavi. I sam princ Albert je još uvek neoženjen, iako po nekim pričama ima sina sa jednom stjuardesom, ali taj sin ne može biti naslednik prestola.

U Monaku smo imali priliku da vidimo i čuveni Okeanografski muzej. Muzej je napravljen od milion tona belog kamena. Nalazi se na 85 metara nadmorske visine i glavni tvorci ovog projekta su Žak Ives Kusto i Artur Klark. Unutar muzeja se nalazi stalna postavka darova okeana i veliki akvarijumi. Konfiguracija sprata i donjeg dela je ista samo su postavke različite. Po rečima našeg vodiča, ono što ne biste mogli ni da zamislite da postoji u jednom muzeju ili institutu naćićete i videćete ovde. Isti projekat ovakvog jednog muzeja njih dvojica su napravili na Šri Lanki koji je 2005. godine nestao u cunamiju koji je odneo sve pred sobom…A onda prolazeći lukom i posmatrajući ljude koji su uživali na svojim jahtama, prošetali smo stazom formule 1, videli čuveni tunel gde se pri izlazku iz njega razvijaju najveće brzine, malo se slikali pored statue Fanđa i došli u Monte Karlo. I to sve laganim hodom… Inače, dodala bih da je trka formule 1 u Monaku ulična trka, staza je duga oko 3.4 kilometra i vozi se 78 krugova. Kako su nam objasnili, prilikom jednog kruga vozač promeni stepen prenosa preko 50 puta, dakle oko 4100 puta se u toku trke promeni brzina. Zanimljiv podatak, zar ne?

Međutim, ono po čemu ću pamtiti Monako, pored sjaja i glamura, je tišina. Kada nije trka formule 1, posle osam sati u Monaku vlada neverovatna tišina. Ali kada smo stigli ispred Kazina atmosfera je bila drugačija. Ako se dobro sećam, preko puta Velikog Kazina, nalazi se Hotel de Paris. To je još jedno prelepo zdanje i veoma luksuzan hotel u čijem toaletu se nalazi crnac koji Vam pridrži peškir, doda peškir..U tom hotelu je nekada odsedao i Tito. U Veliki Kazino nismo mogli da uđemo.

Zato smo se razišli ispred kafea koji nosi naziv Le cafe de Paris i svako je krenuo da okuša sreću u Kazinu koji se nalazi na kružnom toku gde je smešten i Veliki Kazino. Neki su ulagali po 5 evra i dobijali 200 evra, neki su samo imali « sreću » da ulože 5 evra a dobiju 20 centi, a neki nisu ni tih dvadeset centi dobili…Oni koji nisu dobili novac tešili su se rečima da ko nema sreće u kocki ima u ljubavi. Sa uzdasima i mirisom zemlje u raju, kako reče moj rođak Aleksandar, krenusmo put Španije. Ljoret de Mar je uskoro bio pred nama…