Moj put na Istok!

Ne znam ni gde idem, ali znam gde treba da stignem! Peskovita plaza sa palmama na obali Indijskog okeana. Da bi stigao do tamo treba prevaliti ogoman put, proci kroz celu Bugarsku I Tursku, obici Siriju I preleteti jos nekoliko zemalja. I sve to sam samcijat! A zasto sam? Necu ni da se potrudim da odgovorim na ovo pitanje. Oni koji me poznaju razumece, oni koji me ne znaju a imaju I malo bunta u sebi ce takodje razumeti. Ostali me ne zanimaju I ne zelim da im objasnjavam. Mozda nisam potrefio trenutak jer sam se tek vratio iz Amsterdama gde su se desile neke mnogo lepe stvari I gde mi je bilo predivno ( a imao sam million problema). Covek ne bira kad ce nesto lepo da mu se desi. Takodje, situacija na Sri Lanki nije bas sjajna zbog problema sa "Tamilskim tigrovima" a Bliski Istok je uvek kao bure baruta I jedna varnica je dovoljna da sve ode u p. m.!

 

Kako god, posle par dana odlaganja, krenuo sam u avanturu. Da li sam ispravno postupio, videcemo… Naravno, krenuo sam bez mape, bez korisnih knjiga I bez nekih bitnih informacija. Ne znam da li tako pokazujem svoju glupost ili testiram svoje sposobnosti, verovatno oba!

U vozu za Sofiju sam putovao sa matorim finim Bugarinom I jednom gospodjom koja je svercovala cigarete tako da sam na granici imao priliku da gledam nju kako cetiri boska cigareta stavlja u gace I carape! A ja sam mislio da toga vise nema. Grejanje u vozu cas radi, cas ne radi, smrzavam se a I ovako sam bolestan krenuo na put. U vozu za Istanbul je bila druga prica, imao sam spavaca kola, sa mnom je bio neki profesor iz Engleske pa sam sa njim malo caskao, malo spavao. Dva sata blejanja na autobuskoj stanici u bivsem Carigradu I onda bus za Antakiju. U busu sam upoznao Sonju, mnogo zanimljivu I slatku devojku iz Nemacke. Studira u Istanbulu, zivela je u Jordanu, bila je u Siriji vise puta, zatim u Libanu itd. Sada je krenula bas gde I ja, u Alepo. Super mi je bilo u putu sa njom, dala mi je mnogo korisnih informacija I brzo je prosao put od 15 sati, koliko smo putovali busom kroz Tursku. A usluga u busu je na nivou I svako bi se prijatno iznenadio. Bus je nov, u svakom sedistu postoje slusalice sa nekoliko radio stanica, zatim satelit TV, sluze ti besplatno sok, vodu, caj, kafu, kolac… Tih 1200 km I nije tako strasno. J

Dok smo pravili pauzu na pumpi, na Tv-u sam video da se situacija u Jordanu pogorsava, da je na ulicama haos I da su sve veci sukobi demostranata I policije. (Meni je Jordan bio bitan zbog Petre). To me je bacilo u razmisljanje. Nastavili smo dalje busom prema Antakiji a u mojoj glavi pocinju da sevaju flesevi! U glavi mi je moja porodica, moji prijatelji I jedna nasmejana devojka, tj. svi oni koje sam ostavio zarad ove avanture. Da li je Petra vrednija od njih? NIJE! Da li je Liban I Bejrut za koga svi tvrde da je bio malte ne najlepsi grad na Svetu dok ga gradjanski rat I Izraelci nisu unistili vredniji od mog zivota? NARAVNO DA NIJE! I tu sam poceo da se lomim oko mog plana I programa za Bliski Istok. Imao sam 7 dana da prodjem sve ovo uz konstantnu napetost I zurbu ili da obidjem skoro Siriju bez izazivanja sudbine. Jednu stvar takodje ne mogu da zaboravim: Zabrinuta lica moje sestre I mog caleta I kevino uplakano lice kad sam odlazio.Nisam zeleo da im povrh svega zadajem jos brige I stresa. Odlucio sam da ostanem u Siriji, samo jos da stignem tamo J.

Cim smo stigli u Antakiju, odmah smo uzeli kartu za Alepo. Imali smo 2 sata pauzu pa smo blejali u kafeu na stanici. U Alepo je isao mini bus a nas je ukupno bilo cetvoro u njemu. Dolazimo na granicu koja je cuvana kao neka najbitnija institucija. Nista ovde ne moze da promakne, ni sa turske ni sa sirijske strane. Posto je Sirija stroga policijska zemlja ( Tito je bio mala beba za njihovog predsednika ) na granici svakoga cimaju I propituju glupa pitanja: Zasto si tu? Gde ides? Sa kim? Kod koga? Zasto si sam? Da li podrzavas Izrael? Da li ces posle u Izrael I jos milion gluposti. Tek kad ih ubedis u sve sto zele da cuju, mozes da udjes u zemlju. Prva stvar koja me je obradovala u Siriji je crvena boje zemlje preko koje je posadjena zelena trava I drvece pa tako sa nabacanim stenama I kamenjem daju prelep slikovit pejzaz. Mi putujemo I priblizavamo se Alepu, najstarijem u kontinuitetu naseljenom gradu na Svetu (mada se za tu titulu bori I Damask I jos par gradova Bliskog Istoka ali je to zvanicno Alepo). Nemicu je cekao prijatelj na stanici tako da se ubrzo zavrsilo nase druzenje.

Stigao sam u Alepo. Haos u saobracaju, olupani I izgrebani automobili I prasina koja leti na sve strane I nije neka dobrodoslica. Krenuo sam u potragu za smestajem a Sonja I njen prijatelj su mi pomogli. Usli smo u jedan hotel gde matori Arapin nudi cenu od 8 $. Soba je OK ali nigde nema struje. Na nase pitanje zasto nema struje on daje prost odgovor: "Zato sto mu treba za nesto drugo!". Neverovatno, mislim da cu ipak potraziti I ja nesto drugo. Smestio sam se u jedan hotel u centru grada, Ok soba, ima tople vode, nema grejanja pa je nocu bilo hladno ali me je mrzelo da trazim dalje. Istusirao sam se, spremio I krenuo u setnju ulicama Alepa (Arapi I Turci ga zovu Halep).

Toliko svacega I toliko nicega. Sve je tamo tako staro, tako oronulo… Sve je izgradjeno kamenom belo sive boje, sve je isto. Nema cigle, nema stakla, aluminijuma I drugih metala. Cak su se I neke nove zgrade toliko utopile da se I ne primecuje da su skoro sazidane. Grad je toliko tajanstven, toliko misteriozan, prepun malih uskih starih ulicica, prolaza sa polukruznim vratima, kao da ste izgubljeni u prici iz hiljadu I jedne noci! Setao sam bez ikakvog plana I cilja. Kako me sta privuce, tako sam skretao I menjao putanju. Usput zamolim nekog prolaznika da me slika ali vecina njih ne zna da koristi digitalne fotoaparate. Zato sam uglavnom davao deci jer ona uvek sve znaju (kao). Stigao sam do Citadele, prelepog ogromnog utvrdjenja koje je simbol grada. Zaista izgleda impresivno. Sa vrha se naravno moze videti panorama celog grada. Sve deluje isto, oronule sive zgrade I kuce samo se poneka dzamija dize izmedju njih. U Alepu pretezno zive Suniti, konzervativniji I zatvoreniji islamski vernici. Muskarci se setaju sa maramama na glavi a zene I devojke su odevene u crne odore I cela glava im je prekrivena osim ociju. U Siriji nikako ne smete zaboraviti na pravila ponasanja a izmedju ostalih, to su: religija je najbitnija stvar na Svetu, zene se ne smeju gledati u oci, alkohol je misaona imenica I nigde se ne sme piti (nemate nigde ni da ga kupite osim u nekim turistickim mestima na obali Sredozemnog mora), Izrael tj. okupirana Palestina se ne sme pominjati ni u kom kontekstu. (Izraelci su I ovako seronje I klosari jer su zbog par raketa Hamasa I Hezbolaha unistili Bejrut, sravnili sa zemljom pojas Gaze I pobili toliko neduznih civala u Libanu).

Posle Citadele, krenuo sam nazad ali sam se izgubio u lavirintu Alepa. Orjentisao sam se pomocu Sunca ali nikako nisam mogao da nadjem put kojim sam dosao. Tri sata sam lutao po malim I uskim ulicicama. Toliko hodnika, tunela I uskih prolaza. Na razglasu dzamija ide neka molitva I uteruje ti nemir u kosti. Pomalo Jezivo. Toliko sam bio tvrdoglav I uporan da nikog nisam hteo da pitam za pomoc. Odjedanput sam dosao u kvart gde su uglavnom zanatlije sa jedne strane a sa druge deponija. Sta sve moze da se vidi, ne mogu da ispricam. Inace, u celom gradu se svi pretezno bave nekim zanatskim radnjama ili voze taksi, nema trece. Dolazim do table gde pise"Old town of Aleppo" I sledi mala setnja kroz istorijski deo grada koji se nalazi pod zastitom UNESCO-a. Lutanje se nastavlja I odjedanput sam se nasao na velikom bazaru koji se nalazi u tunelima starog grada. Do tada sam bio izgubljen a od tada nacisto sludjen! Pa sta ima veze, malo se prosetas bazarom pa cemo videti posle. Izbor za kupovinu je ogroman, od hrane I slatkisa do suvenira, alata, odece itd. Nisam se bas nesto nakupovao I krenuo sam dalje ka hotelu. Samo je trebalo da nadjem put. Dve tri ulice mi se ucinise poznate I na kraju sam stigao do hotela ali sa skroz suprotne strane. Kako? Ne znam J

Bio sam mrtav gladan pa sam otisao na jedan kebap. UUU, to morate da probate. Zacinjen, ljut, ukusan… Toliko je dobar da sam samo to jeo u Alepu. Uvece mi je bilo malo dosadno. U tim nekim trenutcima shvatis koliko ti znace prijatelji I porodica. Mozes da budes na najboljem mestu na Zemlji (da se razumemo, to sigurno nije Sirija I Alepo) ali ce kad tad zatrebati drustvo. Medjutim, znao sam to I pre nego sto sam krenuo na put tako da nisam dozvolio da me nesto slomi I ubije. Brzo prodju te krize, bar kod mene. Ujutru sam isao da setam nekim drugim delovima grada. Ulice su dosta bucne, svi voze ko manijaci I svi samo trube. Policija I vojska su na svakom koraku. Semafori se slabo postuju I ulicu prelazite kako I gde hocete, samo gledate da vas nesto ne zgazi.

Vreme je bilo da promenim lokaciju. Kupio sam par suvenira I poklone za neke bitne osobe I u 6 ujutru sam imao voz za Latakiju, grad na obali Sredozemnog mora. Setnja do zeleznicke stanice u Halepu je bio poseban dozivljaj. Bilo je 5 ujutru, nigde nije bilo zive duse, grad je bio u polu mraku a odnekud se opet culo zavijanje na arapskom. Snasao sam se, kupio kartu I usao u voz koji je prevazisao sva ocekivanja. Kao da ste u Japanu a ne u Siriji. Nov, cist, udoban, sedis u fotelji I gledas filmove. U vozu besplatno dele sok ( ja sam bio odusevljen, sta god da su delili J ). Uzivanje u predelima Sirije. A cena karte je bila 2 eura.

Stigao sam bio u Latakiju koja je totalna suprotnost od Alepa. U gradu pretezno zive Siiti koji su dosta otvoreniji. Fasade su dosta stare ali su obojene I u poredjenju sa Alepom izgledaju odlicno. Ima dosta palmi, drveca narandze I ostalih mediteranskih biljaka. Bulevari su veliki I ukraseni palmama. Leti u Latakiji boravi dosta turista iz Arabije, Katara I Kuvajta I tada su nesnosne guzve po celom gradu. Ja sam na stanici uhvatio taksi I platio mu 30 dolara da me pola dana vozi po celom gradu I okolini kako bi video sve sto sam hteo. Prvo ogroman krstaski zamak, poznatiji kao Saladin Castle, jer ga je on osvojio I u njemu podigao dzamiju I skolu. Dobra stvar da se vratite u vreme krstaskih ratova. Zatim sam obisao Ugarit, anticki grad iz XII veka pre Hrista. A ona plaza I Sredozemno more. AAA, kao mi odmah skoci moral. Ne mogu da zivim bez mora. Veoma je blizu Turska, vide se planine u daljini a u letnjem periodu postoje feriji koji voze do Turske I Kipra. Taksista je stvarno bio car, dao mi je mnogo korisnih informacija, provozao me I vise nego sto je trebalo I ostavio na stanici gde sam trebao da uhvatim voz za Tartus.

Sedeo sam na stanici 3 sata, pa sam uzeo da pisem da mi vreme brze prodje. Onda me je pred ulazak u voz iscimala vojska! Prevrtanje stvari I ispitivanje. Cimali su sve putnike ali sam im ja kao stranac sa punim bek-pekom bio posebno interesantan. Tu me je iznervirao glupi sirijski vojnik (bilo ih je ukupno trojca) koji je (dok su me pretresali) stalno ponavljao WELCOME, kao neki retardirani idiot. Iskulirao sam ih, nasmejao se I brzo su me pustili. Ukrcao sam se u voz za Tartus. Posle pola sata voznje, dolazi sluzbenik I kaze mi da podjem sa njim. Ostali su me cudno pogledali. To se ne desava. Pomislio sam da ce opet da me nesto ispituju, medjutim, covek je bio menadzer voza, video je da sam stranac I ljubazno me je pozvao u restoran jer mu je bilo drago sto sam tu. Ja sam se bas kul osecao, tako reci bio sam pocastvovan. J Pitao me je odakle sam, gde idem I dao mi je neke korisne informacije. Nije proslo mnogo vremena a vec sam stigao u Tartus, prvu luku u Siriji. Tamo su vec stvari izgledale potpuno drugacije. Zgrade su uglavnom nove, bulevari siroki I ukraseni palmama, pored mora se nalazi ogromno setaliste, restorani, kafici, ljudi su moderno obuceni, ima nekolicina Grka koji zive u gradu a u prodavnicama ima cak I alkohol da se kupi. Sve je dosta jeftinije nego u Alepu. Ja sam se smestio u hotel "Daniel" koji su mi preporucili menadzer voza I taksista u Latakiji. Hotel se nalazi u centru, blizu mora I setalista ali tesko da se moze uporediti sa nekim hotelom. Sve je dosta staro u hotelu, zidovi su ispucali I oronuli a namestaj je bio kao iz muzeja. Ali, imao je krevet I toplu vodu, jedino sto je meni bilo potrebno. Dvokrevetna soba kosta 9 $, pa vi vidite. Btw, mislim da sam ja bio jedini gost u hotelu.

Malo sam se prosetao, vecerao I otisao na spavanje. Svako vece sam dosta rano isao u krevet I to mi je bas prijalo. Odmorio sam se, izgubila se napetost I pritisak koji sam u BG-u osecao zbog svega I svacega. Vise mi nije ni bilo dosadno. Razmisljao sam neprestano o svemu I svacemu (I nekome J). Malo sam se I nervirao jer mi je ponestajalo vremena. Toliko toga ovde ima da se vidi I nauci a ja sam imao jos cetiri dana fore, jer sam 19-tog ujutru imao bukiran let za Kolombo.

Drugi dan u Tartusu je bio skroz zanimljiv. Ustao sam rano, obisao muzej (gde ima pravo bogatstvo da se vidi), stari grad Tartus (koji sada I ne moze lepo da se obidje jer je naseljen lokalnim stanovnistvom) I otisao na ostrvo Arvad. To je malo ribarsko naselje, jedino ostrvo koje Sirija ima. Tamo se moze videti prastar Fenicanski zid I stara Arwad tvrdjava. U Tartusu su nekada postojale pravoslavne crkve koje su bile dosta stare ali su one vremenom unistene. Po povratku sa ostrva, otisao sam malo da se iskuliram na gradskoj plazi. Sedite na pesku I gledate u more a iznad vas se dizu planinski vrhovi prekriveni snegom. Pri tom, Sunce se nalazi na suprotnoj strani I tera vas da gledate u vrhove. Slikovito! Misli vas odvedu u neki drugi Svet. Ovo moje putovanje je I bilo kao druga planeta. Drugacija kultura, obicaji, hrana, drugi sistem vrednosti a ja sam bio sam u svemu tome pa sam morao da se snalazim kako sam znao I umeo.

Vreme je bilo da krenem za Damask. Ovoga puta, nije bilo voza, pa sam morao autobusom. Krivo mi je bilo jer nisam imao vremena da obidjem Hamu I anticku Apamiu, zatim grad Homs I tvrdjavu Krak de Sevelije, jedno od najvecih krstaskih utvrdjenja u istoriji I cuvenu Palmiru, grad oazu u pustinji koja je u davnim vremenima bila nezaobilazna stanica karavana I svetskih putinika. Neki drugi put…

Autobus za Damask je bio korektan tako da mi taj put od 3 sata nije predstavljao problem. Autoput ide kroz neku polu pustinju tako da sam usput bas uzivao u predelima I prostranstvima. Na autobuskoj vas naravno saceka taksista I za dolar-dva vas odbaci do centra. Trazenje hotela je potrajalo. Lazu vas I mazu raznim pricama. Ulazio sam tako iz jednog u drugi dok nisam nasao ono sto mi je bilo potrebno. Ja sam spavao na raznim mestima (ukljucujuci I klupu na zeleznickoj stanici u Atini) ali hotel u kome sam spavao u Damasku je pobedio sve. Nalazi se na krovu stare zgrade na Marzah trgu u centru grada. Soba se sastoji iz raspalog kreveta I ventilatora a velika je citava 4 metra kvadratna. Wc je posebna prica a nalazi se naravno van sobe I za tusiranje toplom vodom mora da se doplati 2 dolara po tusiranju J ! Nije to bas tako lose kao sto izgleda. Posle kraceg odmora, krenuo sam da setam I obilazim znamenitosti Damaska. Dosta ima suprotnosti u samom gradu. Prastare zgrade I kvartovi, ogromni bazari, katolicke crkve pored dzamija, novi hoteli od po nekoliko hiljada dolara za noc, siroki bulevari, stara reka koja je gotovo isusena (ostalo je jos 3 mm vode) itd. Vidi se ogromna razlika izmedju Damaska I drugih gradova, tj primecuje se da je Damask metropola I glavni grad. Sama pomisao da je ovaj grad naseljen konstantno vec 8000 godina vam daje neki cudan osecaj ali nije bilo neke stvari koja bi me oborila sa nogu. Sve dok predvece nisam seo u taksi I zamolio taksistu da me odvede na brdo Kasiom. Ako neko ima sliku Damaska, primetice milion malih starih kuca nacickanih na brdu iznad centra Damaska. Danju brdo izgleda predivno a slika koju uvece vidite se ne moze prepricati. Dzaba vam I slike, jednostavno to morate svojim ocima da vidite. I to nije sve. Taksista me je vozio po gradu, pokazivao sve I svasta a ja sam samo zevao u brdo osvetljeno hiljadama I hiljadama svetiljki iz kucnih domova. I onda dodjete na brdo I zaboravite sve to! Slika Damaska nocu koju sam tada video ce mi ostati urezana zauvek kao jedan od najlepsih prizora koje sam video u zivotu. Pogled sa visine na grad megalopolis osvetljen svim bojama se retko gde moze doziveti. Kazu da je leti ovde jos savrsenije jer se na litici brda nalazi dosta restorana sa prelepim bastama, ima dosta prodavnica suvenira I stalno je prepuno mladima koji uzivaju na setalistu. Ja sam bio totalno impresioniran da mi posle ovoga nista u gradu nije bilo interesantno. Ako neko trazi neko posebno, romanticno mesto, mislim da je Kasiom jedno od najboljih. Taksista je bio izuzetno fin I kulturan, pricao je dobro Engleski jezik I dao mi dosta saveta. Studirao je u Bejrutu I puno je nahvalio Liban. Ja sam I ovako bio ocajan sto nisam imao vremena da posetim Liban I sto ga Izraelci unistavaju I jos me je on lozio da treba obavezno da odem tamo. Za tren oka me je ubedio I odmah sam isplanirao da odem u Bejrut ujutru I da se vratim odmah isto vece. Nije to daleko, busom treba oko 2 sata. To vece nisam mogao da zaspim. Bio sam uplasen zbog rata u Gazi ali I toliko uzbudjen jer sam toliko zeleo da vidim Bejrut.

Krenuo sam raspalim mini busom I sve je islo dobro a onda sok. Nisu hteli da me puste u Liban zbog vize. Imam nov crveni pasos I za njega viza mora unapred da se vadi u ambasadi. Za onaj stari "jugoslovenski" moglo je I na granici ali su ovaj crveni videli prvi put u zivotu I prvo nisu znali odakle sam a posle su me cimali tipa, cas moze, cas ne moze da bi mi na kraju rekli da moram nazad u Siriju. I tako se zavrsio san o Bejrutu. Da li ste nekada peske prelazili granicu? E pa ja jesam, izmedju Libana I Sirije. Posle mi je carinik nasao prevoz I u Damask su me dovezla tri Libanca I to za dzbe! Bio sam pomalo razocaran ali sam nastavio da lutam ulicama Damaska. Bice vremena za Liban, neka druga I lepsa vremena.

Bila je nedelja a dan je bio kao stvoren za obilaske. 15 stepeni, Sunce sija I probija se kroz male I retke oblake. Moj poslednji dan u Damasku. Bar sto se ove ture tice J. Taksista koji je trebao da me vozi me je ispalio I tako mi ucinio veliku uslugu, jer sam ustedeo 20 dolara I odlicno se proveo vozeci se lokalnim tzv. mikro busevima. Kod nas bi se u ovakvim kombijima vozio krompir I voce a u Siriji komotno stane 14 osoba u njega. Tako sam ja krenuo u Malulu sa mikro busom. Sonja mi je jos u Turskoj pomenula Malulu kao mesto koje ne smem nikako da zaobildjem a posle sam cuo jos od par ljudi da je to najveca atrakcija u Siriji (uz Palmiru naravno).

Malula je malo prelepo selo poznato u Svetu kao jedino mesto gde ljudi jos uvek svakodnevno govore Aramejskim jezikom. U selu se nalazi ogroman broj starih hriscanskih crkava, uglavnom pravoslavnih. Arhitektura je dosta stara a fasade su plavo-zute boje. Selo je okruzeno stenama sa svih strana u koje su uklesani hriscanski simboli I na vrhu se nalaze statue Isusa Hrista I Bogorodice. Ja sam bio ocaran ovim mestom. Ja koji uopste nisam u fazonu religija I tako to. Nisam neki vernik ali sam ovde bio konstantno najezen I zadivljen ovim selom. Posto je bila nedelja, imao sam srecu da prisustvujem liturgiji u grckom manastiru koji se jednim svojim delom nalazi u steni. Nemate pojma koji je osecaj kada na razglasu ide crkvena muzika a preko 100 hriscana peva u pozadini. Toliko energije I strahopostovanja. Bio sam opsednut pogledom na Malulu sa obliznjeg brda. Doslo mi je bilo da ceo dan samo sedim I gledam I slikam arhitekturu sela. Kada bi me neko pitao sta je najlepse sto sam video u Siriji, to je definitivno Malula! Posle sam obisao I Sajdnaju. To je kazu uz Jerusalim jedno od najsvetijih mesta za Hriscane gde gresnici cesto svracaju da okaju grehe. Ne verujem da sam bas toliko kriv ali ajde. J Sajdnaja se inace nalazi blizu Malule ali nema prevoza izmedju dva sela, nego morate iz Malule u Damask pa onda iz Damaska u Sajdnaju. Usput nam se pokvario mikro bus na autoputu I dozivljaj je bio kompletan. Sajdnaja je stvarno lepa, ima da se obidje impresivan manastir na samoj litici brda I jos par grckih crkava. Super je bilo ali nista nije tako lepo posle Malule.

Uvece sam platio 2 dolara za tusiranje, malo izblejao na netu, spakovao se I zaspao. Ujutru je trebalo krenuti dalje. U neke toplije krajeve. Poenta ove avanture je I bila Sri Lanka I zbog tog ostrva sam I krenuo na put. Avion je poleteo iz Damaska sa par sati kasnjenja. Bio je to moj prvi let avionom. Bio sam bas uzbudjen a moram priznati da sam se par puta bas uplasio. Sleteo sam u Emirate, u Sarzu I imao sam 3 sata do leta za Kolombo. Aerodrom u Sarzi je nov I lepo sredjen. Bio sam mrtav gladan I ne mogu vam opisati moju radost kada sam video zuto slovo M. Posle 8 dana specijaliteta iz Sirije, Mc Donald’s je bio pravo osvezenje za stomak. Slobodno vreme sam iskoristio jos I da apliciram za vizu da bih u povratku mogao da posetim Dubai.

Posle 4 sata leta, ja sam sleteo na ostrvo Sri Lanku. Kazu da to nije samo ostrvo, vec jedno sasvim posebno mesto na Svetu koje ne lici ni na jedno drugo. Trebalo je da se nadjem sa Marijom tako da sam odlucio da prvo idem u Nigambo, malo selo na zapadnoj obali udaljeno 10 km od aerodroma. Smestio sam se, odmorio I vec je bilo jutro. Marija je stigla I njen dolazak mi je mnogo znacio jer sam konacno bio u drustvu nekog poznatog a ne sam kao u Siriji. Kad smo izasli iz smestaja, prosetali se selom I sisli na plazu, mojoj sreci nije bilo kraja. Nigambo je malo mesto u kome zive uglavnom Hriscani, cisto je I sredjeno, ima prelepu prirodu I ogromnu pescanu plazu na nemirnom okeanu. Nema velikih posledica globalizacije, sve je autenticno. Mir, tisina I radost svuda oko nas. Ljudi su veseli, nasmejani, svi se javljaju na ulici, svi te pozdravljaju. Nije bilo turista na Sri Lanki zbog rata na Severu zemlje sa "Tamilskim tigrovima" I to je bilo jos bolje za nas jer je to dodatno sacuvalo I ulepsalo ovo mesto. U proslosti je Nigambo bio prvo Portugalska pa kasnije Holandska kolonija. U selu postoje I dalje hriscanske crkve I kroz centar protice mali "holandski kanal". Sve je predivno, kao u bajci. Izgledalo je tako nestvarno biti na jednom takvom mestu. Hrana je bila odlicna, svaki dan smo jeli za male pare razna jela. Mestani su nas cesto startovali, nudili sve I svasta, raspitivali se odakle smo… Nekada znaju da budu malo naporni ali ja se nisam ljutio I bilo mi je simpaticno sve to. Obilazili smo I radnje gde ima puno zanimljivih autenticnih stvari da se kupi mada mi I nismo bili neki potrosaci.

U Nigambu nije bilo nikakve buke, nikakve zurbe. Ceo dan smo lezali na pustoj tropskoj plazi I przili se na Suncu. Oko nas su na pesku defilovali mali rakovi I stidljivo pretrcavali iz jedne rupe u drugu. Uh, kakav je to osecaj kad imas takvu jednu plazu samo za sebe!

Sledeca destinacija je bio Kendi, grad u sredistu ostrva okruzen dzunglama I plantazama caja. Putovali smo lokalnim busom do Kolomba ( u kome smo se zadrzali par sati mada je I to mnogo jer osim guzve I prasine nema sta da se vidi) I onda opet autobusom produzili do Kendija. Voziti se lokalnim autobusom je poseban dozivljaj. Pune linije I zabrane preticanja se ne postuju cak I ako vam u susret ide drugi bus ili kamion a u jednu traku komotno stane dva vozila ( to je njihov izum)! Ljudi uglavnom iskacu kad treba da izadju a ako bas mora, vozac ce vam rado zaustaviti autobus. Usput imate priliku da vidite jos par sela I prebogatu prirodu ostrva. Sri Lanka je neverovatno bogata vodom, ima dosta reka, jezera I zadivljujucih vodopada koji su medju najlepsima na svetu. Mi smo stvarno uzivali razgledajuci usput. Devojke I zene su vrlo lepo I pristojno obucene I setale su se sa kisobranima raznih boja koji im sluze kao zastita od Sunca. Muskarci na ostrvu su znatizeljni I ljubazni mada ponekad mogu da preteruju I da budu dosadni. Po dolasku u Kendi, prvo smo morali da nadjemo sobu a to je ovde islo malo teze. Na kraju smo ipak uspeli da se snadjemo. Kucica nam je bila na brdu iznad jezera a oko kuce su nam stalno skakali majmuni. Drvece je puno malih veverica koje neprestano pretrcavaju. Jezero se nalazi u sred grada a na brdu iznad se nalazi hram sa ogromnom statuom Bude koja se vidi iz celog Kendija. I tamo je vegetacija bujna I raznovrsna kao I na celom ostrvu. Monsuni svake godine daju toliko vode ostrvu da ni jedan jedini delic zemlje ne moze da bude druge boje osim zelene. Sve je prekriveno raznim biljkama I palminim I banbusovim drvecem.

Drugi dan u Kendiju je bio jos bolji. Jahao sam slona kroz dzunglu, hranio ga da bi me na kraju "voznje" on istusirao vodom dok smo jahali kroz reku. E to je bio pravi dozivljaj. Slon je jako lepa I pametna zivotinja I bas sam je zavoleo posle ovoga. Isli smo posle I u botanicku bastu koja nas je potpuno odusevila I raspametila. Drvo kafe, cokolade, vanile, karanfilica, ananasa, bibera I jos mnogo toga sto nisam ni zamisljao da cu videti. A onda plantaze caja I fabrika caja gde smo naucili mnogo o tome kako se pravi caj I kako sve to izgleda dok mi ne stavimo kesicu u vrelu vodu. Dan je bio predivan I Marija I ja smo bas bili euforicni I dobro raspolozeni. Uvece smo se setali gradicem I bilo je vreme da se preselimo na jug. Budjenje u 4 ujutru I voz za Ikaduvu, mesto na jugozapadnoj obali ostrva. U vozu postoji samo druga I treca klasa tako da komfor mozemo odmah da zanemarimo. Higijenu takodje! Ide dosta brzo (mnogo brze nego nas voz) ali se vagoni neverovatno puno tresu I klate sve vreme. Naravno, meni je sve to bilo jako zanimljivo I interesantno. Usput sam se opet divio selima, prirodi I nestvarnim plazama na zapadnoj obali. Cunami je pre par godina dosta ostetio ovaj deo ostrva I naneo ogromnu nesrecu narodu koji zivi u priobalnim selima ali je danas sve to uglavnom sanirano I nema nekih drugih tragova velikog talasa. (osim ogromnog spomenika koji su Japanci postavili u znak secanja na zrtve na mestu gde je cunami odneo citav jedan voz). Po dolasku u Ikaduvu I iskrcavanju iz ludog voza, odmah nas je startovao lokalni cikica sa tuk-tukom. On nas je odvezao do nekog gesthausa za koji je smatrao da ce nam odgovarati.

Na pocetku ovog ludog putovanja, cilj mi je bio da nadjem prelepu plazu na obali Indijskog okeana. Mislim da sam dolaskom u Ikaduvu taj cilj ispunio. Kilometri pescanih plaza sa palmama, tirkizna boja vode, talasi, koralni grebeni, lagune, jezera, hramovi, restorani, suveniri… Tako izgleda Ikaduva. Pravi mali raj! Mi smo imali kucicu u prvom redu na samoj obali. Imali smo I terasu velicine 20 metera kvadratnih koja je gledala na zapadnu stranu. Nemam prave reci da vam opisem I docaram zalazak Sunca koji smo mi svaki dan posmatrali. Predivni plavo-zeleni okean, mali katamarani u daljini I crveno Sunce koje citav horizont boji u crveno-narandzastu boju. Savrseno! Bilo je toliko dobro… Preko dana smo se kupali I setali obalom a uvece uglavnom blejali na terasi I setali glavnom ulicom. I tako 6 dana. Kad se samo setim… Sedis na plazi, pijes svez sok od ananasa, manga, papaje itd. I ne radis nista! Uh, to je pravi odmor.

Jedan dan smo odlucili da uz pomoc lokalnog dekice obidjemo okolinu I vidimo sve sto je bilo vredno a nalazi se u neposrednoj blizini Ikaduve. E to je bila avantura mog zivota I taj dan cu pamtiti zauvek! Secam se k’o juce da je bilo. Dvadeset sedmi januar, Sv. Sava. Probudili se mi oko 7 ujutru a lokalac nas vec ceka ispred vrata. Taj dan smo promenili jedno 6 lokalnih autobusa. Prvo smo se vozili po selima, pa smo otisli da vidimo fabriku ulja od cimeta I rudnik dragog kamena MOONSTONE. Za neupucene, moonstone je dragi kamen koji se moze naci u beloj I plavoj boji a ovaj rudnik na Sri Lanki je jedini prirodni izvor kamena moonstone na Svetu! Osim "mesecevog kamena", ovde cesto iskopaju granat, rubin, safir I drugo vredno kamenje. Stvarno je super videti kako ceo taj proces izgleda. A onda prica mog zivota I najveci dozivljaj sa ovog putovanja.

Krenuli Marija, dedica I ja u potragu za prelepim vodopadom. Medjutim, stari lokalac nam jednu informaciju nije spomenuo (jer je njemu to verovatno normalno) a to je da se vodopad nalazi u sred prave dzungle I da do njega nema nikakav prilaz. I tako smo mi sisli sa autobusa, vozili se tuk-tukom I dosli do malog seoskog putica gde nas je nas vozac ostavio. Opet prelepa priroda I mnogo neobicnih zivotinja. Isli smo tim puticem nekoliko kilometara I odavno prosli par seoskih kucica sto je automatski znacilo da smo potpuno sami. J Skrenuli smo sa puta I dosli do ulaza u dzunglu. Nije to bio ulaz, nigde tu nema puta vec samo gusto granje I ogromno drvece kroz koje smo se probijali. Prava pravcata dzungla puna kobri, pitona, majmuna, otrovnih buba, reptila, ptica I ostalih prelepih I opasnih zivotinja koje zive na ovakvim mestima. Lokalcu je ovo bilo kao dobar dan, Marija je vec bila po dzunglama tako da je ovo vec videla ranije ali ja sam bio fasciniran samom pomisli da se nalazim u dzungli I bio sam pomalo uplasen cinjenicom da ovde mnogo toga moze da se desi. Probijamo se mi polako kroz dzunglu

(I cekas da ti zmija padne na glavu J). Ja sam bio mnogo "pametan" pa sam posao u papucama I sorcu! Svetlo se jedva probijalo kroz granje a suma je proizvodila neverovatne zvuke. Opet gazimo kroz vodu I prelazimo potok I odjedanput mi se tri mala stvorenja kace na nogu I pocnu da grizu I sisaju krv. Poceo sam da panicim I da ih sklanjam sa noge a lokalac mi vice: Don’t worry, It is a medicin" ! Kakav bre "medicin"?! I dalje se lupam po nozi I konacno sam uspeo da ih skinem sa sebe. Bio sam toliko uplasen da se I Marija istripovala zbog moje reakcije I njoj sam skroz preneo nervozu. Ispostavilo se da su to bile samo pijavice (ovakava terapija sa pijavicama koju sam ja slucajno imao u Evropi kosta par hiljada eura) ali u tom trenutku meni je hiljadu misli proslo kroz glavu I nisam mogao drugacije da reagujem. Nema veze, idemo mi dalje. Presli smo potok I lokalac pocinje da se okrece I da se vrti u krug jer je zaboravio put! Ako mislite da znate sta je strah, verujte mi da nemate pojma! Stvari su tada izgledale mnogo drugacije. Ipak vodopad nije najvaznija stvar na ovom Svetu I nikako nije lep osecaj iscekivati ujed neke zivotinje koja moze da ti promeni zivot! Pocinjem da se preznojavam I da pricam Mariji kako je ovo dovoljno I da se dogovorimo da li da idemo dalje ili nazad. Ja retko kad odustajem I uvek sam vrlo uporan I istrajan ali su tada cudne stvari pocele da mi se motaju po glavi. Nisam bio toliko uplasen dzungle koliko cinjenice da mozemo da se izgubimo u njoj a ukoliko bi doslo do toga, onda ne verujem da bi sad ovo pisao! Matori dekica kao nalazi put I stalno vice: "Come on, don’t be afraid!" Nije mi bas ulivao sigurnost. Prosli smo bili veliki deo I vise nije moglo nazad (iako sam ja bio za to da se vratimo) . Pocinje da odzvanja sum vode I dolazimo do vodopada visine 10-tak metara. Vodopad k’o I svaki drugi ali predeo oko njega je bio savrsen. Malo smo se odmorili tu I krenuli nazad a ja sam se u medjuvremenu smirio I opustio. U blizini je bio budisticki hram pa nikako nismo mogli da to propustimo. Krenuli smo nazad I taman kad smo izasli na seoski putic I kad sam pomislio da vise nema iznenadjenja ispred nas se pojavio prijatelj VARAN. Reptil velicine jednog I po metra (nesto izmedju iguane I krokodila). Ova vrsta sa Sri Lanke ne napada ljude (uglavnom) ali ima mnogo opasan I brz rep I ako mu se priblizis vrlo lako te isece repom. Mi smo bili tri metra od njega. cekali smo tako da on predje put da bi mogli da nastavimo dalje. Dolazimo do sela I krecemo za Ikaduvu. Uh, koja avantura. Koliko se osecanja u mojoj glavi promenilo za samo tri sata. Matorac je provalio da sam bio skroz uplasen u dzungli I kada smo se vracali u busu mi je rekao: "Zapamti da si sad preziveo kad sledeci put budes hteo da ides!"

U blizini Ikaduve se nalazi farma kornjaca pa smo tu svratili u povratku. Videli smo razne vrste ovih lepih zivotinja a u jednom akvarijumu smo videli I male ajkule. Super je bilo druzenje sa kornjacama iako smo ih I pre ovoga vidjali na plazi u Ikaduvi. Jedan dan je do nas u plicak dosla ogromna kornjaca velicine preko jednog metra. Nije bila ni malo uplasena vec je plivala pored nas dok smo je mi mazili I igrali se sa njom.

Predzadnji dan smo iskoristili da posetimo jos dva hrama I da se vozimo katamaranom po jezeru I vidimo prelepu zelenu lagunu. Orlovi koji nadlecu jezero, rode, letece ribice… Super je bio taj dan. Popodne smo proveli na plazi vodeci besmislene razgovore sa lokalcima koji ti stalno nude nesto. Nudili su cesto I marihuanu. Inace, kad sletite na aerodrom u Kolombo, na zidu vam pise jedna vrlo korisna informacija a glasi ovako: "Svaka osoba kod koje budu pronadjene ilegalne supstance ce odmah biti osudjena na smrt!" Pa vi razmislite da li cete da se drogirate ovde!

Meni je vreme tako sporo prolazilo. Vec je bilo prosao 20 I neki dan od kada sam otisao I poceli su svi da mi nedostaju. Oprostili smo se od predivne Ikaduve I od nasih mestana I krenuli za Nigambo. Marija je odmah ujutru imala let za Madras (Chennai) a ja sam izblejao u selu jos jedan dan. Malo sam setao, malo odmarao I tako. Predvece sam naravno gledao zalazak Sunca I razmisljao o mojoj porodici I prijateljima koji me cekaju kod kuce. Tuk – tuk me je odvezao na aerodrom I tamo sam prilikom cekiranja prisustvovao vrlo neobicnoj I potresnoj sceni. Svi su oko mene plakali. Oprastaju se ljudi uvek I svugde ali ovo nije bio obican oprostaj, vec nesto sto ja nisam nikad video. Majka I cerka, momak I devojka, otac I cerka, brat I sestra… Svima reka suza tece niz lice. Ja sam se toliko skenjao zbog njih da je malo falilo da I meni krenu suze. Devojka koja kleci ispred nogu svojih roditelja I moli za blagoslov mi je bila posebno zanimljiva jer tako nesto do tada nikad nisam video. Cudan narod, poseban narod I predivna zemlja Sri Lanka. Radovao sam se povratku kuci ali sam bio tuzan sto odlazim sa ostrva!

Bio sam premoren tako da sam ceo let prespavao. Ujutru sam sleteo u Sardzu, pokupio vizu I imao sam 12 sati da vidim Emirate. Naravno, Dubai je bio primaran. U Emiratima je konstantno haos u saobracaju tako da sam imao vremena da protrcim kroz Sardzu I odem da vidim cuveni "Burj Al Arab" hotel u Dubaiju. Izgleda mnogo bolje uzivo nego na slikama. Njegova arhitektura izgleda nestvarno. Sa mnom je ceo dan bila jedna Ukrainka, pa mi nije bilo dosadno. Inace, I Sardza I Dubai su potpuno novi, fensi gradovi nastali u sred pustinje. Oba grada su dosta slicna sa mnogo "cyber" oblakodera, ogromnih bulevara, predivnih palata I vrtova, luksuznih hotela, banaka I raznih lucidnih resenja poznatih arhitekata. Super su sredjeni I planski izgradjeni. Kao da ih je neko crtao lenjirom I sestarom. Bio sam bas happy sto sam imao priliku I malo vremena da vidim ove metropole I valjda cu jednog dana uzivati jos vise u njihovom glamuru I raskosi. Cim se obogatim J !

Vratio sam se na aerodrom I imao sam taman toliko vremena da veceram, pozovem meni bitne osobe I kupim par suvenira. Na redu je bio Istanbul! Mislio sam da ce mi posle svega Istanbul biti malo dosadan ali ne, naprotiv, Carigrad je sve samo ne dosadan. Ceo dan sam setao I obilazio znamenitosti. Predvece sam bio toliko izmoren da sam otisao na stanicu tri sata ranije I tu se zakucao za klupu cekajuci voz za Sofiju. Tu sam upoznao ludog Libanca, sa nemackim pasosem. Kasnije nam se u vozu pridruzio jedan Madjar, tacnije pobegao je iz svog kupea I dosao kod mene jer mu je cimer Spanac bio skoro go, pa se Madjar uplasio da mu se ne desi nesto na spavanju. I tako smo nas trojca putovali prvo do Sofije a onda se ukrcali I u voz za Beograd. Nemac se inace profesionalno bavi glumom I toliko je lud I nenormalan da smo se mi smejali ceo put. 24 sata je proslo za tren I ja sam posle 25 dana proputovanja konacno stigao kuci! E koliko su moji bili srecni kad su me videli I koliko sam ja bio srecan sto sam se posle ovo lude avanture vratio kuci. Izgledalo mi je kao da nisam bio tu 3 meseca a ne 25 dana. Ali nije to bilo u negativnom smislu vec u najpozitivnijem mogucem. Tamo na Sri Lanki I nema racunanja vremena. Kao da se sve zaustavi. Napunis se energijom I egzoticnim mirisima koji te odvedu u nepoznato!

I sta sad? Posao, faks, blejanje u kraju sa ortacima… Opet se sve vratilo na isto samo sto ja vise nisam isti I samo sto ja imam pricu za citav zivot! Kada me pitaju da im prepricam dozivljaje, cesto od uzbudjenja skacem sa jedne price na drugu jer je tamo bilo toliko toga lepog I zanimljivog da bi meni trebalo par dana da ih sve ispricam. I ovde sam mnoge stvari izostavio jer ima previse lepog a ja svoju srecu I radost ne mogu u potpunosti na papiru da docaram.

Sada slusam ljude kako oni meni zavide na svemu I kako bi sve dali da su na mom mestu. Koja glupost! Pa sta ste vi nesposobni da putujete? Da li se plasite da idete sami? Nemate sada vremena I para? Imate puno obaveza? Pa onda sedite kod kuce I uzivajte! Mislite da ja nemam obaveze, da nemam faks? Novac takodje ne pada sa neba, vec sednes, cimas se I radis po ceo dan nekoliko meseci, stekas kes (ne izlazis na idiotska mesta I ne trosis novac na gluposti, pivo pijes na ulici a ne u fensi kaficu, vozis raspali automobil, nosis stvari koje kupis na rasprodajama itd.) da bi mogao da zapalis na neko ovakvo putovanje. A ovo putovanje ne kosta mnogo, jeftinije je od necijeg letovanja u Grckoj ili Crnoj Gori (koji kretenizam). Samo treba biti informisan I snalazljiv. Tako da, molim vas, nemojte da mi zavidite vec promenite nesto ako vam smeta. Mislim da je jedina razlika izmedju mene I vas cinjenica da su meni putovanja smisao zivota I da sam ja sve zapostavio zarad toga (Izmedju ostalog fakultet I mnoge osobe koje to nisu zasluzile pa cu se ja truditi da im sve nadoknadim). Mozda se i Vi setite jednog dana I mozda nadjete vreme I novac kada budete u penziji pa tada mozete da proputujete ceo Svet! Meni nije problem da putujem po 3 dana, da spavam na stanicama I aerodromima, ja nemam strah od nepoznatog, ne plasim se da idem u zemlje u kojima je rat I o kojima se na TV-u vrte razne gluposti, nemam problem sa dosadom I upoznavanjem razlicitih ljudi I sto je najbitinje od svega, ja imam porodicu I prijatelje koji me razumeju I koji trpe sve moje gluposti I avanture. Ja sam bio na Sri Lanki koja je kao raj na zemlji I jos se nisam ni vratio a vec sam u glavi isplanirao nekoliko narednih putovanja! I tako u nedogled. Tako ce uvek biti!

Milos Jankovic