Posetiti Amsterdam 30. aprila na KRALJIČIN DAN ili kako ga Holandjani zovu KONINGINEDAG, posebno je zadovoljstvo, ali i privilegija. Tada se na ulicama ovog grada okupi i do milion ljudi kako bi proslavili holandski nacionalni praznik, koji je, u stvari, rodjendan preminule kraljičine majke.
Cela država živi za ovaj dan. Ako želite da se, bar na tren, osećate kao "domaći", sve što treba da uradite je da obučete nešto narandžasto (nacionalna boja zbog prezimena vladajuće dinastije -Oranž) i da se pridružite jednoj od mnogobrojnih žurki na ulicama, trgovima, u kafićima…
Ulice i parkovi postaju prave buvlje pijace, dok koncert na Museum pleinu počinje još prethodne večeri. Dobar provod, bar prema reakcijama prisutnih, zagarantovan je i na vodi. Prepuni čamci i brodići neprestano kruže amsterdamskim kanalima, a uz muziku sa razglasa ceo dan se djuska i luduje.
Zakrčene ulice
Kroz zakrčene ulice teško se prolazi. Na svakom koraku možete sresti dobro raspoložene, uglavnom, mladje i ljude srednjih godina, svih rasa i nacionalnosti, što dokazuje da je Amsterdam pravi kosmopolitski grad. Dominantna boja odevnih predmeta je, naravno, narandžasta, a naročito se rado nose šeširi, perike i perjani šalovi. To važi za sve prisutne, od ponosnih potomaka starih holandskih porodica, preko doseljenika svih boja kože, do turista iz celog sveta. Kontrasti su veliki i, nadasve, jako uočljivi.
U roku od nekoliko minuta prvo nabasate na dobrodržeću gospodju, za koju niste sigurni da li je u poznim tridesetim ili ranim pedesetim (izvinjavam se na ovom nepristojnom zapažanju), obučenom u garderobu iz sedamdesetih godina prošlog veka. Da li je prerušena specijalno za ovu priliku ili joj je to, možda, svakodnevni imidž? Naravno, zuriti nije pristojno, iako će vam, sigurno, izmamiti osmeh.
Već na sledećem koraku, sudarićete se s ne toliko simaptičnom gromadom od čoveka, čije tetovaže po celom telu i mindjuše po licu mogu da uplaše i upozore, pogotovo ako vas pogleda popreko, jer ste neoprezno naleteteli na njegovo išarano i okovano "veličanstvo". Kada se diplomatski izvučete iz ove neprijatne situacije, ubrzo će vam raspoloženje popraviti dobacivanje i otpozdravljanje grupe pripitih i, pod dejstvom legalnih opijata, veselih tinejdžerki.
Čak su i policajci nasmejani, spremi za ćaskanje i ne uzvraćaju na, doduše, retku provokaciju vesele omladine. Jer, toga dana skoro da je sve dozvoljeno. U to se, naravno, ne računaju razna krivična dela, kao što je džeparenje. A, manifestacije ovakvog tipa su idealane za ovu "delatnost". To potvrdjuje i scena koja se odigrala nedaleko od mene, moje supruge i nekoliko turista iz Srbije. Mlada policajka je hitro, na povike "drž’te lopova" pojurila za džeparošem, a u stopu su je pratila i dvojica robustnih kolega. Pošto smo se uverili da se ne snima akcioni film i da nije u pitanju skrivena kamera, uglas smo povikali: "Ovaj je sigurno naš". Na žalost, nismo videli da li su ga uhvatili i da li je, zaista, "naš".
Nezaobilazni dekor Amsterdama, kao i u svake metropole, su ulični svirači, žongleri, pantomimičari… "Kraljičin dan" je, kako smo primetili, bio odlična prilika za dobru zaradu jednog pantomimičara, odnosno "statue", čiji je performans veoma "jednostavan"- u stanju je da satima stoji nepomičan. Lutka ili čovek?
Možda su, ipak, medju plejadom različitih likova, najsimpatičniji turisti s dalekog istoka, koji ushićeno i s oduševljenjem u narandžastim perikama i drvenim klompama otpozdravljaju prolaznicima. U početku vas to malo zbuni, pa se zapitate: Ko je ovde domaći?
Prepuni kafići i restorani
Još je teže naći slobodno mesto u prepunim kafićima, picerijama, restoranima i drugim ugostiteljskim objektima. Svuda gužva, glasna muzika i hektolitri popijenog pića, a najtraženije je pivo. Statistika, inače, kaže da su Holandjani veliki potrošači piva. Osim dobro poznatih "Heinekena" i "Amstela", rado konzumiraju još stotinak drugih nacionalnih i belgijskih brandova, koji su u svetu manje poznati, ali se odlikuju prvoklasnim kvalitetom i ukusom. Poznato piće je i jenever, a mnogi ga porede s džinom. U neograničenim količinama kuvaju se i piju razne vrste kafe.
Posebna atrakcija su kofi šopovi, koji nemaju nikakve veze s kafom, već se u njima legalno, "na meru", uživaju hašiš i marihuana. Mnogi su napravljeni na odredjenu "temu", a posebno je, prema mišljenju turista, zanimljiv kofi šop provokativno uradjen kao policijska stanica.
Amsterdam obiluje i picerijama, dok se u mnogobrojnim restoranima služe specijaliteti iz svih krajeva sveta. Supruga i ja smo, za dvadesetak evra, ručali i popili piće u jednom skromnom argentinskom restoranu, u centru grada, ali su poznati i oni s indonežanskom, tajlandskom, indijskom, japanskom i kineskom kuhinjom. Tako je, prvenstveno zahvaljujući kolonijalnoj prošlosti, jednolična holandska kuhinja obogaćena i raznim egzotičnim specijalitetima.
Na veliku gužvu naišli smo i u Kineskoj četvrti, koja obiluje jednostavnim, malim restoranima brze hrane. Slično je bilo i u kafićima poznatim kao eetcafes, gde se, po pristupačnim cenama, služi jednostavan i neformalan obrok, ali i u grand kafeima, prepoznatljivim po tihoj muzici i cool atmosferi.
Takozvani braon kafići dobili su ime po boji enterijera, a najviše ih je u Jordanskoj četvrti. Poznati su, izmedju ostalog, i po reprodukcijama slika na zidovima potamnelim od duvanskog dima. Na prozorima i u vitrinama nalaze se kolekcije starih poredmeta i gomila "džidža-bidža". Suprotno tome, u proef ili lokalima za degustaciju preovladjuje antički enterijer, a mogu se probati različite vrste likera, vina ili piva. U njima se neretko nude i napici napravljeni po gazdinom receptu, o kojima se ne vredi raspitivati, jer su strogo čuvana tajna.
Toga dana su i ulične roštiljdžije imale pune ruke posla. Specifičan miris roštilj kobasica i atmosfera donekle su nas podsetili na zavičaj, a zlobnici bi rekli da je isto kao na našem seoskom vašaru. Ovo mišljenje važi i kada je u pitanju veliki luna park postavljen na trgu Dam.
Neobični muzeji i javni toaleti
Ipak, tokom šetnje gradom posebnu pažnju privukli su nam nesvakidašnji javni toaleti postavljeni za ovaj veliki dogadjaj. Reč je, u stvari, o kružnim, otvorenim plastičnim "objektima" s četiri pisoara. Pogodni su za muškarce koji nisu stidljivi ili gadljivi, jer već u rano posle podne…
U centru grada, blizu željezničke stanice, na staroj srednjovekovnoj zgradi, iznenadio nas je natpis Sexmuseum (Muzej seksa). Lokacija, verovatno, nije slučajno odabrana. Radio je i za vreme velikog praznika, ali na ulazi nije bilo gužve. Inače, to je samo jedan od pedesetak amsterdamskih muzeja, a najneobičniji su Muzej mučenja, Muzej hašiša i marihuane, Muzej muštikli i lula, Muzej naočara…
I na parkingu za bicikle, omiljenim prevoznim sredstvom meštana, teško je pronaći slobodno mesto. To i ne čudi, jer ih u Amsterdamu ima čak oko 600 hiljada, a stanovnika nešto preko 735 hiljada. Svi koji su posetili ovaj grad znaju koliko se, zbog velikog broja dvotočkaša, treba oprezno kretati ulicama. Toga ste, na sreću, bar donekle poštedjeni za vreme velikog praznika.
Celodnevnu šetnju završili smo, oko devet sati uveče, u čuvenoj u Crvenoj četvrti. Reč je o najstarijem delu grada, koji je dugo bio na lošem glasu zbog prostitucije, droge i kriminala, tako da ni policija nije mogla da garantuje bezbednost. Medjutim, danas je situacija sasvim drugačija, a Crvena četvrt je dobro poznata turistička atrakcija zbog takozvane prozorske prostitucije s devojkama u izlozima. Fotografisnje nije poželjno, a često je i opasno. Ako se toga ne pridržavate, može se, izmedu ostalog, desiti da vaš fotoaparat završi u obliženjem kanalu.
Bliži se ponoć, grad još uvek živi, a mi, premoreni od celodnevnog "špartanja", odlazimo u hotel. Usput smo, od naše sunarodnice, koja već decenijama živi i radi u ovom gradu čuli jednu zanimljivu holandsku izreku: "Ono što je zabranjeno u Amsterdamu ne može biti dozvoljeno nigde na svetu, a obrnuto je sasvim normalno".
Welcome in Amsterdam!
Zdravko Graovac
Putopis napisao siz
