Izgubljeni u bajci

Ali ovaj dan je bio poseban. Na ulici je bilo milion ljudi, prodavale su se knjige, ruže sa klasom pšenice i lokalne tv stanice su prenosile događaje iz centra grada. Katalonci su slavili svoj dan zaljubljenih poznat kao Sant Georgie. Španci su bili jako prijatni i raspoloženi za priču o posebnosti tog dana i kako bi i mi mogli da učestvujemo, jer smo tada postali deo istorije momenta pretočenog u sećanje. Dobila sam ružu. Njemu sam poklonila turističku knjižicu, koja ukazuje na sve znamenitosti Barselone koje nikako ne treba propustiti.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Zagledani u prve stranice knjige jedva smo čekali da vidimo Sagradu Familiju, fascinantno delo španskog arhitekte modernizma Antonija Gaudija. A onda se ona pomolila u svoj toj svojoj grandioznosti i neobičnosti, moram reći, iznad nas. Da, ostala sam bez daha, bez reči, bez misli. Sećam se jeze, koja mi je milila telom i postepeno paralisala ekstremitete i jezik. To treba doživeti, verujte mi.

 

 

Kada smo se sabrali posetili smo Park Guelj, gde prašnjavim drumom dolazite do najduže klupe na svetu za koju je  Gaudi razbio milione porcelanskih tanjira i utisnuo staklice u mozaike koji krase terasu. Čaroliju ovog mesta dočaravaju akusticne gitare i neafirmisani muzičari iz raznih delova sveta. Njihova muzika spustila nas je do dvorane koja je takoge bila ukrašena mozaicima. Na izlazu iz  "hrama" naišli smo na fontanu u obliku guštera i na dve prelepe Case (kuća) sa neobičnim dimnjacima. Bili smo izgubljeni u bajci.

 

 

Krenuli smo dalje. Mrak je lagano padao na metropolu, a mi smo se još jednom prošetali  La Ramblom i udahnuli malo čarolije, kojom odišu jos dve velelepne gradjevine  genija i čarobnjaka Gaudija. Bile su to Cassa Mila I Casa Batllo, na kojima se vidi Gaudijeva posvađanost sa pravom linijom. Terase na Casa Batllo podsećaju na kosturske glave i kosti, a dimnjaci na Casa Mili na vojnike iz Ratova zvezda.A onda se bajka nastavila jedim neobičnim i nesvakidašnjim dešavanjem. Naime,  na  trgu Espanya, koji se nalazi u podnožju brda Monjuic,  nalazi se fontana. Remek delo koje fascinira gledaoce svakog petka u 19 časova svojom igrom u ritmu muzike. Umetnost koja osvaja srce. Posle jednog sata stanja blizu nirvane, napunili smo baterije za još jedan kraći obilazak grada. Provozali smo se gradskim prevozom, gde nam je jedan prijatni gospodin analizirao delove grada kroz koje smo prolazili i pokazao nam Trijumfalnu kapiju, koja je sagrađena za potrebe Svetske izložbe karajem 19. veka i služila je kao glavni ulaz.

Naposletku, ponovo smo stigli do Kolumbovog spomenika, ukrcali se u autobus i polako se rastali sa Barselonom.Predlažem vam da bojite vaše doživljaje bojama Barselone, isprljajte se kulturoloskim i arhitektonsko nenadmašivim građevinama, jednostavno se prepustite čarima Katalonije.