Poseta ovom veličanstvenom gradu je nešto što ni vi ne bi trebali propustiti! Istina, preskup je da bi smo u njemu letovali ali poseta u izletničkom smislu je uglavnom svima dostupna.
Pre neku godinu, letovali smo u Boki Kotorskoj a jednodnevnu turu do Dubrovnika smo isplanirali već unapred. Ukoliko dolazite nekom od mnogobrojnih agencijskih tura obilazak grada uvek počinje sa zapadne strane gde se nalazi krajnje stajalište autobusa koji u kolonama dovoze turiste koji hrle videti ovaj grad dragulj.
Prvo što pada u oči nakon izlaska iz autobusa je veličanstveni hotel "Hilton Imperial" koji dominira predelom izvan zidina starog grada. Smešten je u neobičnoj građevini koja se uklapa u ambijent i pored toga što je neobično velika u odnosu na svoje okruženje.
U stari grad se ulazi preko pokretnog mosta na kojem nepomično stoje naoružani stražari, snažni momci obučeni u tradicionalne dubrovačke nošnje. Ovakvi prizori u gradu nisu ništa neobično. Na Stradunu smo kasnije sreli "dubrovačku gospodu" koji kostimirani šetaju i predstavljaju se turistima. Po prolasku kroz unutrašnju gradsku kapiju ulazite pravo u srednji vek maskiran u moderno ruho, ulazite u nestvarni svet Dunda Maroja…
Taj "čudnovati osjećaj" koji vas nekontrolisano obuzima kada kročite na trg "kod Velike Onofrijeve česme" sve više će rasti kako se budete kretali dalje… a dalje vas put vodi na Stradun ili, kako dubrovčani kažu, Placu – glavnu gradsku ulicu. Naime, "Sradun" je posprdan i uvredljiv ali opšteprihvaćen naziv koji u doslovnom prevodu znači "uličetina" Naziv mu potiče iz vremena Mletačke okupacije grada.
No, vratimo se priči o "čudnovatom osjećaju" koji oscilira u zavisnosti od momenta i objekta na koji vodič fokusira vašu pažnju bilo da je to kakva znamenita građevina, legenda ili nešto treće. "Čudnovati osjećaj" trebalo bi da kulminira u momentu kada prepešačite Stradun i nađete se na glavnom gradskom trgu koji se jednostavno zove "prid dvorom" i tada shvatite da znate gde ste. Sudeći po reakcijama, ovo mesto su negde videli i oni koji su po prvi put kročili u Dubrovnik! Sredinom trga dominira Orlandov stub koji je nekada služio kao govornica sa koje su čitani proglasi u stilu "Daje se na znanje…" a služio je i kao "stub srama", za njega su bili vezivani izgrednici koji su osuđivani na sramotu (tada bi im se građani rugali i gađali ih paradajzom). Tu je i čuvena Crkva svetog Vlaha u čijoj porti možete videti skulpturu ovog sveca – zaštitnika grada i republike koji u rukama drži maketu grada iz vremena pre velikog potresa koji je uništio grad. Odmah se uočava da je grad nekada sasvim drugačije izgledao. Tu je i čuveni Knežev dvor po kojem trg i nosi ime, palata Sponza, Mala Onofrijeva česma, gradski zvonik i još neke znamenitosti.
"Čudnovati osećaj" možda jeste kulminirao ali vas neće napustiti niti će splasnuti sve vreme dok budete razgledali i uživali uz pratnju vodiča ili samostalno. Sa trga "Prid dvorom" put se račva ka Gundulićevoj poljani i Poljani Marina Držića (poljana ovde znači trg). Trgovi ovih čuvenih književnika su znameniti i reprezentativni svaki na svoj način: Gundulićev je čuven po golubovima koji su ovde toliko pitomi da će vam bukvalno sleteti na dlan. Ima ih ovde celo jato (možda će te se i uplašiti koliko ih je). Držićevim trgom dominira gradska katedrala, građevina ništa manje reprezentativna od crkve sv. Vlaha. Trg je veoma slikovit i inspirativan, Odavde smo otišli do velikog akvarijuma koji se nalazi u bastionu sv. Ivana – polukružnoj kuli koja čuva ulaz u staru gradsku luku.
Možda vam vodič ili ljubazni službenik u turističkom info centru ovo neće posebno naglasiti ali, sa Gundulićeve poljane skrenite u živopisnu ulicu "Od puča" (naroda) gde ćete iza trećeg ćoška ugledati nešto u šta nećete poverovati – Srpska pravoslavna crkva i muzej ikona! I sve to još piše na ćirilici!
Nakon što vam se odledi krv koja se načas sledila u vašim venama primetićete da je otvorena, restaurirana, prelepa… Turisti ulaze ne baš najsigurniji kako bi se unutra ponašali, fotografišu, dive se… a vi ćete se, kada izađete odavde, osećati drugačije, možda lepše i slobodnije, "Čudnovati osjećaj" s početka priče će se izmeniti i postati još čudnovatiji.
Ovde je vreme za kratku pauzu koju takođe treba pametno iskoristiti. Čuvena ulica "Prijeko", paralelna sa Stradunom krije niz prelepih restorana i predstavlja jedinstvenu ambijentalnu celinu. Stolovi su bukvalno postavljeni na sred ulice ali to ne remeti mir jer ovde nema mnogo prolaznika koji bi vas ometali.
Nakon kraće pauze sledi najiscrpnija tura – obilazak gradskih zidina. Zidine su u potpunosti očuvane i konzervisane a sa njih se pruža nebrojeno puno prizora od kojih zastaje dah. Sa nekih tačaka, npr. sa visoke kule Minčete puca fantastičan panoramski pogled na ceo grad i more. Sa zidina možete otkriti neka mesta skrivena u zapetljanoj mreži skala i ulica na koja nikada ne biste natrefili šetajući gradom. Meni je najveću impresiju ostavila izuzetno mala i skrivena plaža na koju se ulazi direktno kroz zidine kroz jedna jako mala i uska vrata. Ovo mesto ne postoji ucrtano u turističkoj karti.
Nakon obilaska zidina, ako još uvek imate snage, treba iskoristiti za odlazak izvan grada odnosno na ostrvo Lokrum koje se nalazi nadomak starog grada ili do plaže "Banje" koja je te godine bila proglašena za najlepšu u celoj Hrvatskoj. Brodovi za Lokrum polaze iz stare gradske luke na svakih 15 minuta. Sa broda možete sagledati grad iz neke neobične perspektive.
Ipak, najveća impresija su ogromni i veličanstveni brodovi kruzeri koji su ukotvljeni na potezu između obale i Lokruma. Mi smo imali sreću da vidimo i najveći koji je baš tada trubeći uplovljavao u grad. Toliko je nestvarno velik da nismo bili sigurni da li sa njegove palube mašu oduševljeni turisti ili nam se nešto manta pred očima… jeziva buka spuštanja sidra nas je vratila u stvarnost. U pitanju je veliki brod "Westerdam" koji je, kasnije sam pronašao podatak na internetu, tek nešto malo veći od čuvenog Titanika! Da ne kažem "čudnovat osjećaj"
Da se vratim Lokrumu: Lokrum je po legendi začarano prokleto ostrvo koje su Benediktinci prokleli nakon što su morali da predaju tamošnji samostan Franjevcima i to tako što su ga tri puta oplovili sa svećama okrenutim naopako… Po istoj legendi, svakog ko pohodi ovo ostrvo strefiće zla sudbina baš kao što je strefila i austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda koji je odavde krenuo put Sarajeva, Gavrilu Principu pod noge… Ima li u ovome istine, ne znam da vam kažem, osim da nam se na povratku s ostrva pokvarila kamera i da smo srećom prošli sa stotinak eura koliko je koštala popravka displeja
Ukoliko ne biste da testirate sudbinu, krenite na Banje, relativno malu plažu nadomak starog grada. Ovde možete iznajmiti čak i krevet sa baldahinom na sred plaže i da vas masira egzotična Tajlanđanka
Ovde se priča o Dubrovniku tj. "čudnovatom osjećaju" ne završava ali teško da ćete više imati snage i vremena za bilo šta drugo.
Tekst i fotografije: Miroslav Bronzić
Putopis napisao miroslav bronzic
