Izlet - Zlakusa, Potpećka pećina

A ja ću vam je odati!Tajna je u lepoti.Prirodnoj!Nevidljiva sa puta i za malo koga poznata Potpećka pećina!Na nezgodnom putu koji vas vodi duž pruge ( Beograd-Bar) uskom polu-asfaltiranom stazom ulazi se u selo Zlakuse. Poznato je po grnčariji.Zanat, malih VELIKIH ljudi, koji svojim rukama i maštom prave raznorazne predmete od zemlje. Pekači, ćupovi, činije, ali i figurice, lampe, bokali, ovali…pa i male kape šajkače u vidu činija(!) delo su stanovnika ovog sela u podnožiju pećine.

Kažu, običaj je da domaćica sprema hranu u zemljanom sudu, kako bi porodica bila jaka, plodna i zdrava,kao zemlja! A o ukusu, i da ne govorim..mmm

Prolaskom kroz malo selo, stiče se utisak radnog, vrednog i poštenog naroda. Vrata kuća su otvorena, bašte prepune cveća, pašnjaci pokošeni..ili je za slikanje?

Zapita se čovek , jel u Srbiji?

A onda, još jedno iznenađenje! Stare seoske kuće, pretvorene u restorane ( oko 3-4) u sasvim istom prirodnom duhu, očuvanja srpske narodne tradicije, drveta i ognjišta!Ali, ne nekako nametnuto kao na Kopaoniku, Zlatiboru, Tari…ovde sasvim prirodno.

Prirodne su i pastrmke koje plivaju rukavcima obližnjih potoka, organizovane za mrest, život, slikanje ..ali i odličan obrok!

Sveže, po pristupačnim cenama,u prelepom ambijentu mira, svetlosti prirode i čistog planinskog vazduha provedite bar jedan dan polako , umereno, ljudski.

Ne kaže se uzalud " ko sporo ide daleko stigne".

Kao da je vreme stalo..prvo na jedan pozitivan način, odmora i zadovoljstva, ali onda i na onaj drugi, koji me podseti da je ovo ipak ova Srbija, neorganizovana, divlja..Naime, najznačajniji speleološko nalazište jugozapadne Srbije, Potpečka pećina u sred avgusta meseca ( a tako je već više od godinu dana!) je zatvorena !Iako, stoji oznaka , karta, obilazak vodičem, čak i cena, ne radi.

Piše da istražena dužina iznosi 55metara, površine 3562 m2! Da se ukupna dužina ceni od oko 10 kilometara!Samo je ulazni portal visok 50 metara!

Može se popeti stepenicama do samog ulaza i napraviti par fotografija.Ohladiti se u prirodnom hladu vlažnih pećinskih stena.

Pogledati zelenilo u nijansama kakve samo priroda stvara , kao nijedna četkica slikarska, osetiti slobodu, ali i razočarenje kao ja, jer su mi i ova vrata ( pećine ) , kao i mnoga u ovoj zemlji, mojoj zemlji, zatvorena!Pitali smo meštane za razlog, kažu ne mogu opštine da se dogovore.Štogod to značilo!!!Nadam se da će ova moja priča probuditi nečije srce, i doprineti da se stvari uskoro promene.Do tada, natočite u čašu hladnu vodu sa izvora i poslužite se slatkom od malina, jer ko zna …da li će i njih biti sledeće godine!