Dugo sam razmišljala da li je umesno da napišem nešto o mom putovanju u Đavolju varoš, pored ovoliko divnih putopisa iz inostranstva, ali sam shvatila da nije bitno gde si bio, nego kako si se proveo :).

I evo, bliži se još jedan Prvi maj, pa me je to podsetilo na prošlogodišnji doživljaj. Elem, naše društvo se svake godine okuplja na ovaj dan, a 2008. smo rešili da odemo negde na dva dana (okupljanje povodom godišnjice mature – svi smo otprilike ista generacija). Pošto imamo druga iz Kuršumlije, on je preporučio da se smestimo u Prolom Banji i da obiđemo Đavolju varoš. Bila sam malo skeptična (mislim, banja!),  ali nas je on uveravao da je OK, i mi pođosmo. Došli smo 30.04. i smestili se – spolja banja izgleda divno, uređena, sva u cveću. Sobe su malo "tanje" što se smeštaja tiče, ali su besprekorno čiste, svaka sa TV, frižiderom, telefonom. A da, prolom voda je u svim kupatilima, bazenima i sl. Restoran: sve čestitke, sređen, švedski sto za sva tri obroka, osoblje profesionalno, ljubazno. Bazen radi do kasno uveče (sa prolom vodom, naravno), imaju i welnes centar – sauna, đakuzi, tople klupe, masaže. Uveče u restoranu muzika – e sad, klasika – narodnjaci, ali izgleda da narod to voli.

Ja sam izbegavala i sedela u kafe-baru, ima lepu terasu i fenomenalne tulumbe i baklave. Cene pića, kolača i sl. su sasvim pristojne, pre svega za nas iz Bgd-a :).

E sad, ujutru je bio popriličan problem probuditi mene – komira me taj čisti planinski vazduh, a i ne vidim šta dišem – ali dogovor je bio da stvarno upriličimo uranak u Đavoljoj varoši. Posle 20-tak km asfalta, dočeka nas makadam, ostaci nekog prastarog puta, užas (čitala sam u novinama da su jesenas asfaltirali i taj deo). A automobili, autobusi, motori – kolone! Stigosmo do ulaza u lokalitet: priroda božanstvena, sa obe strane staze se nadvijaju grane drveća, hladovina i po najvećoj žezi. Na ulazu suvenirnica, čovek naplaćuje ulaznice i prodaje džidžabodže: šolje, čaše, majice, kačkete i sl. Nudi vodiča (pošto nas ima dvadesetak), samo moramo da sačekamo, ima ih nekoliko, ali vode grupe! OK, kad smo već tu, hoćemo da nam neko i ispriča nešto o tom fenomenu. Sedosmo na drvene klupe restorančića, popismo po piće, a tamo cvrči roštilj i jagnjetina, a o lepinjama ispod sača sa kajmakom da ne pričam! Stiže i vodič, ljubazan dečko od svojih 20 i kusur, i pođosmo. Prva stanica: ostaci saskog rudnika.

Zatim Crveno vrelo: voda izbija i razliva se formirajući crvenkaste naslage.Onda Prvi vidikovac i pogled na figure odozdo:

Drugi vidikovac: pogled odozgo na obe jaruge: Djavolju i Paklenu (kako kreativni nazivi!).

Zatim ostaci crkve sv. Petke sa čudno iskićenim granama drveća – ljudi vezuju maramice kojima su prethodno protrljali bolno mesto i ostavljaju svoj problem u Djavoljoj varosi – još jedna od legendi vezana za ovo mesto, a postoji ih mali milion. Neki čak dođu i da prenoće kod ovih ostataka crkve!Vraćamo se lagano niz stazu, pored Žutog potoka. Gužva je sve veća, narod u grupama nailazi i dobro je da smo pošli rano, jer se to pretvara kasnije niz put u reku automobila, autobusi mile…Vraćamo se u Prolom banju i bacamo u bazene i bazenčiće – uživancija. U banji vri kao u kotlu, hotel pun, a i restorani i barovi, narod obilazi Đavolju varoš i svi svrate i do banje.

Posle ručka obilazimo crkvu Lazaricu u samoj banji- brvnara na temeljima crkve iz 13. veka. Opet legende: knez Lazar je ovde pričestio deo vojske na putu za Kosovo, okretali su se oko crkve i drveće se okretalo za njima. I stvarno, u porti crkve postoji 6 stabala neobjašnjivo uvijenih šljiva.Pri povratku svraćamo u Etno kuću – ima finu postavku predmeta iz seoskih domaćinstava, većinu sam prvi put videla. Pored reke drvene klupe i stolovi, konobari u narodnoj nošnji i naravno: projice, kajmak, pogača pod sačem, jagnjetina i teletina, pasulj prebranac i sitni slavski kolači!  I svuda ambari, volujska kola ili kako se već to zove, crvene šerpe sa belim tufnama i muškatle u njima!E pa, ja se nadam da sam nekom dala ideju kako da na nekoliko sati vožnje dođe i doživi nešto interesantno! Nama je svuda lepo, jer smo veliko društvo, pa i u nedođiji znamo da napravimo zabavu, ali ovo je jedno od najlepših putovanja koje smo imali. Ove godine ne menjamo destinaciju, a za sledeću videćemo! BTW, i ovi iz Prolom banje su se opametili, pa su napravili i aranžman Prvomajski uranak u Đavoljoj varoši sa doručkom na samom lokalitetu!

Putopis napisao Street spirit