Budimpešta..tako blizu, a tako daleko...

.pa još džemperi, šalovi, kape, rukavice, kad kreneš da se oblačiš , a i , skidaš nikad kraja!Samim tim, ni ne putuje mi se.Ipak, predlog društva da se Nova godina proslavi u Budimpešti , nije tako loše zvučalo.

Prvo, blizu je Beogradu. Stigne se za čas, naravno ako ne računaš neko čekanje na granici.Zapravo, kao što naslov kaže blizu a daleko, jer nam trebaju vize..I pazite , oni još imaju forinte!Drugo, povoljno, da ne kažem jeftino , recimo četiri noćenja , 5 dana sa doručkom u hotelu sa 4 evropske zvezdice, odličan , topao, čist i relativno blizu centra oko 200 eura. Hotel "Leons garden" ima bazen, jaccussi, dve saune, fitness centar, odličan doručak i oko 100 ak soba.Koliko bi potrošila da sam ostala u Beogradu tih 5 dana?Treće, od silnih evropskih gradova i već dugogodišnje odlaske u Beč za novogodišnje praznike, ja nisam nikada boravila u Budimpešti! Prolazila da, više puta .I to neznanje, ubi me, živiš u nekom sasvim drugom saznanju o nekom narodu i nekoj zemlji dok je ne upoznaš.Kao što sam za Rumune mislila da su svi prljavi, cigani, nekulturni..i slično, ništa bolje nisam mislila ni o Mađarskoj.Kad ono: čiste ulice, kulturni i obrazovani Mađari / čak i zgodni! znam da ćete se smejati ali ozbiljno!/, govore engleski, navikli na turiste, pokazuju, organizovani…

 Na nekom 335 km severno od Beograda, / mada sam je uvrstila u Istočnu Evropu!/ leži grad na lepom plavom Dunavu, zapravo sastavljen iz tri grada Obuda, Budima i Pešte.

Njenu jedinstvenu lepotu zapravo i čini Dunav koji je deli na pola i veliki broj mostova.Čini je prelepom i jedinstvene gradjevina kao Kraljeva Palata, Vaci ulica, ulica Franca Lista, brojni Fakulteti/ da li ste znali da su dobitnici nobelovih nagrada iz tehničkih nauka svi iz Budimpešte?/.Zatim, prelepi mali-veliki, autentični restorani, čarde, toplina veselih  ljudi, miris kuvanog vina i pereca na ulicama i te fenomenalne novogodišnje atmosfere koja godinama privlači ljude iz svih krajeva da baš tu dočekaju novu godinu, TOLIKO da je ove godine premašila i Prag, i Veneciju, i Pariz.. i popela se na prvo mesto po posećenosti!

Najviše ima Italijana, ali i naših iz svih krajeva, i Nemaca, manje Austrijanaca/ Mađar nikada neće nazdraviti sa pivom jer su Austrijanci nazdravljali njihov pokolj i to im nikada neće oprostiti/. U parku , kod Trga Heroja, gde se na najlepšem mestu nalazi i naša ambasada, nalazi se jedan od najboljih restorana na svetu- Gumbet -, čini mi se da se zove. "Malo" je skuplji za obed, ali je interesantno da su u njemu nastale palačinke , sa čokoladom , što se i smatra njihovim specijalitetom. Vredi probati..Tu je u gradu i čuvena "Žarbo"/ Žerbo/ poslastičarnica iz 18 veka gde nastaše čuvene žarbo/žerbo kocke.

Interesantna je priča kako je Srbija dobila zgradu ambasade u Budimpešti. Naime,  naš Jovan Dučić beše zaljubljen u jednu mađaricu i posvetio joj dva stiha, a ona se tooooliko zaljubi u njega da mu pokloni čitavu zgradu! I tako , ostade naša ambasada.

Meni je najlepša zgrada Parlamenta na Peštanskoj strani. Inače mi se više sviđa ta strana.Interesantno je da su ovu palatu gradili isključivo Mađari i u želji da sve bude iz Mađarske koristili su i njiohov kamen, tj. mermer. Međutim, u tom podneblju nema baš kvalitetnog, tako da po uzoru na onu " ništa nije savršeno" i ova prelepa gradjevina ma koliko bila divna ima manu da tamni. Kako joj očiste jednu stranu ona već na drugoj postaje crna ili žuta..i tako u krug..

 Osim što postoji Srpska ulica, ai Beogradska, Pravoslavna crkva, ili više, ima i Srpska kuća, dve zadužbine, i naravno nekoliko srpskih restorana koje drže naši ljudi..ko se uželi sareme zna gde da ide!

Obilazak Budimpešte dozvoljava vam i poseta Sent Andreje. Tog malog gradića nadomak Budimpešte koji posebno važan za Srbe. Nekada je bio centar Srpske kulture, čak sedam pravoslavnih crkvi/ pet sačuvano/, jedno vreme i Vuk Stefanović Karadžić boravio.

Međutim, Sent Andreja podseća na Gardoš, i da li zbog zime, vremena ili mojom opčinjenošću Budimpeštom, nije ostavila neki utisak na mene. Lepa, mala slatka i to je to.Opet ću se vratiti u Budimpeštu.Ali, na proleće. Hoću da Andraši Bulevarom prođem kad olista, da obiđem  Margheritino ostrvo/ zovu ga Pluće Budimpešte zbog zelenila/ jer tamo postoji preko hiljadu vrsti ruža!!! Zamislite u proleće kad te ruže procvetaju!? 

Ma, ima puno toga što nisam videla i što bih ponovo videla!Opet bih se provozala NAJSTARIJIM metroom u Evropi/ a imaju ih tri sada grade četvrti..e, moj Beograde!!??/, da plovim Dunavom na otvorenom brodu, da šetam od Trga Heroja do Dunava , da popijem kafu na nekom splavu ..Vratiću se, a onda , obećavam , bićete prvi kome ću ispričati!