Zima nije "moje " godišnje doba.Ne volim hladnoću , sneg, sivilo i zamagljene prozore, juriš iz kola u toplu prostoriju, pratiš vremensku prognozu, pa da li su dobre zimske gume, pa dal imaš antifriz, pa da li je klizavo.
.pa još džemperi, šalovi, kape, rukavice, kad kreneš da se oblačiš , a i , skidaš nikad kraja!Samim tim, ni ne putuje mi se.Ipak, predlog društva da se Nova godina proslavi u Budimpešti , nije tako loše zvučalo.
Prvo, blizu je Beogradu. Stigne se za čas, naravno ako ne računaš neko čekanje na granici.Zapravo, kao što naslov kaže blizu a daleko, jer nam trebaju vize..I pazite , oni još imaju forinte!Drugo, povoljno, da ne kažem jeftino , recimo četiri noćenja , 5 dana sa doručkom u hotelu sa 4 evropske zvezdice, odličan , topao, čist i relativno blizu centra oko 200 eura. Hotel "Leons garden" ima bazen, jaccussi, dve saune, fitness centar, odličan doručak i oko 100 ak soba.Koliko bi potrošila da sam ostala u Beogradu tih 5 dana?Treće, od silnih evropskih gradova i već dugogodišnje odlaske u Beč za novogodišnje praznike, ja nisam nikada boravila u Budimpešti! Prolazila da, više puta .I to neznanje, ubi me, živiš u nekom sasvim drugom saznanju o nekom narodu i nekoj zemlji dok je ne upoznaš.Kao što sam za Rumune mislila da su svi prljavi, cigani, nekulturni..i slično, ništa bolje nisam mislila ni o Mađarskoj.Kad ono: čiste ulice, kulturni i obrazovani Mađari / čak i zgodni! znam da ćete se smejati ali ozbiljno!/, govore engleski, navikli na turiste, pokazuju, organizovani…
Na nekom 335 km severno od Beograda, / mada sam je uvrstila u Istočnu Evropu!/ leži grad na lepom plavom Dunavu, zapravo sastavljen iz tri grada Obuda, Budima i Pešte.
Njenu jedinstvenu lepotu zapravo i čini Dunav koji je deli na pola i veliki broj mostova.Čini je prelepom i jedinstvene gradjevina kao Kraljeva Palata, Vaci ulica, ulica Franca Lista, brojni Fakulteti/ da li ste znali da su dobitnici nobelovih nagrada iz tehničkih nauka svi iz Budimpešte?/.Zatim, prelepi mali-veliki, autentični restorani, čarde, toplina veselih ljudi, miris kuvanog vina i pereca na ulicama i te fenomenalne novogodišnje atmosfere koja godinama privlači ljude iz svih krajeva da baš tu dočekaju novu godinu, TOLIKO da je ove godine premašila i Prag, i Veneciju, i Pariz.. i popela se na prvo mesto po posećenosti!
Najviše ima Italijana, ali i naših iz svih krajeva, i Nemaca, manje Austrijanaca/ Mađar nikada neće nazdraviti sa pivom jer su Austrijanci nazdravljali njihov pokolj i to im nikada neće oprostiti/. U parku , kod Trga Heroja, gde se na najlepšem mestu nalazi i naša ambasada, nalazi se jedan od najboljih restorana na svetu- Gumbet -, čini mi se da se zove. "Malo" je skuplji za obed, ali je interesantno da su u njemu nastale palačinke , sa čokoladom , što se i smatra njihovim specijalitetom. Vredi probati..Tu je u gradu i čuvena "Žarbo"/ Žerbo/ poslastičarnica iz 18 veka gde nastaše čuvene žarbo/žerbo kocke.
Interesantna je priča kako je Srbija dobila zgradu ambasade u Budimpešti. Naime, naš Jovan Dučić beše zaljubljen u jednu mađaricu i posvetio joj dva stiha, a ona se tooooliko zaljubi u njega da mu pokloni čitavu zgradu! I tako , ostade naša ambasada.
Meni je najlepša zgrada Parlamenta na Peštanskoj strani. Inače mi se više sviđa ta strana.Interesantno je da su ovu palatu gradili isključivo Mađari i u želji da sve bude iz Mađarske koristili su i njiohov kamen, tj. mermer. Međutim, u tom podneblju nema baš kvalitetnog, tako da po uzoru na onu " ništa nije savršeno" i ova prelepa gradjevina ma koliko bila divna ima manu da tamni. Kako joj očiste jednu stranu ona već na drugoj postaje crna ili žuta..i tako u krug..
Osim što postoji Srpska ulica, ai Beogradska, Pravoslavna crkva, ili više, ima i Srpska kuća, dve zadužbine, i naravno nekoliko srpskih restorana koje drže naši ljudi..ko se uželi sareme zna gde da ide!
Obilazak Budimpešte dozvoljava vam i poseta Sent Andreje. Tog malog gradića nadomak Budimpešte koji posebno važan za Srbe. Nekada je bio centar Srpske kulture, čak sedam pravoslavnih crkvi/ pet sačuvano/, jedno vreme i Vuk Stefanović Karadžić boravio.
Međutim, Sent Andreja podseća na Gardoš, i da li zbog zime, vremena ili mojom opčinjenošću Budimpeštom, nije ostavila neki utisak na mene. Lepa, mala slatka i to je to.Opet ću se vratiti u Budimpeštu.Ali, na proleće. Hoću da Andraši Bulevarom prođem kad olista, da obiđem Margheritino ostrvo/ zovu ga Pluće Budimpešte zbog zelenila/ jer tamo postoji preko hiljadu vrsti ruža!!! Zamislite u proleće kad te ruže procvetaju!?
Ma, ima puno toga što nisam videla i što bih ponovo videla!Opet bih se provozala NAJSTARIJIM metroom u Evropi/ a imaju ih tri sada grade četvrti..e, moj Beograde!!??/, da plovim Dunavom na otvorenom brodu, da šetam od Trga Heroja do Dunava , da popijem kafu na nekom splavu ..Vratiću se, a onda , obećavam , bićete prvi kome ću ispričati!
Putopis napisao mala plava