Kada se spomenu Karibi, Bahami ili Bermudi, verovatno je prva asocijacija da su to tropska egzotična ostrva, sva satkana od uživanja i provoda ljudi sa dubokim džepom.
Na ovom ostrvu, koga meštani zovu "Antigua land of sea and sun" – zemlja mora i sunca, što, uz broj, piše i na registarskim tablicama vozila, priroda se zaista poigrala u punom značenju te reči. Ostrvo bi se moglo nazvati i mnogim drugim imenima. Jedno od tih moglo bi biti i "ostrvo zaliva", jer ih ima 25 uslovno većih, ali i blizu 150 manjih. I njega, kao sva veća karipska ostrva, zapljuskuju vode Atlantskog okeana i Karipskog mora. Brojni žalovi i plaže satkani su od najfinijeg peska, koga su morski talasi hiljadama godina unazad brusili do najsitnijih komada, pod nogama se ugiba kao da hodate po nekom finom tepihu.Ali tu su i strme koralne stene, izborane kao ljuti dinarski kras, o koje se razbijaju morski talasi, želeći valjda da pokažu da je i tu prisutan gnev boga Posejdona. Koliko samo morske huke, penušanja sudarenih talasa dve morske struje na malom prostoru! Snaga talasa morskih struja i njihova večita energija stvorili su jednu od znamenitosti ostrva – most i kladenac isklesane u steni korala. Pod naletima talasa taj maleni most podrhtava, ugiba se, naprosto se ima osećaj da će se svakog trena urušiti. A on stoji, verovatno mnogo više godina, nego što su pisani zapisi o samom ostrvu koga je u morske mape i plovne puteve ucrtao Kolumbo daleke 1493. godine. Ta prirodna zanimljivost dobila je i svoje ime u obliku Devils bridge – Đavolji most. Posmatrajući talase i njihovu neiscrpnu energiju, asocijacija doseže do sanjara, naučnika i praktičara Tesle koji je u svom vremenu sigurno više od drugih shvatao koji su neslućeni izvori energije tu oko nas, samo ih treba učiniti dostupnim i ljudskoj civilizaciji korisnim.
Iznenadilo nas je koliko mladih i ne samo njih, svoja uzvišena osećanja pretočena u ljubav iskazuju na ovom parčetu ostrva. Kažu meštani da su mnoge ljubavi začete upravo ovde, pa se neki vremešni turisti pokušavaju podsetiti svojih vrućih dana na ovom mestu. Nismo ih zapitkivali da li im to polazi za rukom, uvereni da zaista i uspevaju u svojim namjerama, jer, filozof reče: "…nemoj dirati mu nameru, ako ona ne dira tebe…". Aktuelna i istinita storija vezana je za ime vremešnog 68-godišnjeg Antonia, Italijana koji se na tom delu ostrva zaljubio u jednu meštanku, ostao da živi tu i ima u tržnom delu glavnog grada svoju radnju suvenira, nostalgično nazvanu "Bella vista". Odiše krepkošću, koju posetiocu, kada se upustite u razgovor sa njim, sa zadovoljstvom ističe.
Samo nekoliko stotina metara dalje, kao svojevrsni pandam, te iste morske struje izvajale su prekrasne plaže, a talasi naprosto svojom igrom miluju kupače. A voda topla, topla. Kako i nebi kada se temperatura vazduha retko kada spušta ispod 25-tog podeoka Celzijusove skale. Leto ili zima, dan ili noć, skoro svejedno, razlike su samo oko 5 stepeni. U zvaničnim meteo biltenima i turističkim prospektima stoji da je prosečna temperatura 27,8 stepeni Celzijusa, a zbog velike vlažnosti individualni osećaj to povećava za 7-8 stepeni. Ako je to čitave godine, onda temperaturni rasponi na našem podneblju od -20 (i niže) pa do + 40 stepeni dobijaju drugu dimenziju i drugačije se poimaju. Blagi temperaturni šok, koji stranac doživljava na početku svog boravka, najbolje se oseti na aerodromu prilikom izlaska iz aviona i stupanja na tlo ostrva. Taj utisak pojačava ipak dosta spora carinska i druga procedura koja se mora proći u slabo klimatizovanim prostorijama aerodroma. To malo čudi, jer su brojni turistički objekti, maltene svaka soba u hotelima, klimatizovani. Ali bez brige, ljudski organizam to ipak relativno lako podnosi i potrebno je dan-dva da se organizam prilagodi temperaturama i vremenskoj razlici od 6 sati.Interesantno je posmatrati domaći svet i kada su ovakve temperature u pitanju. Redovna odeća su i duge pantalone, košulje dugih rukava, a neretko možete sresti u St. John’s – u, glavnom mjestu državice Antigua i Barbuda nošenje odela sa obaveznim kravatama.
Simpatična osobenost su škole kojih ima u priličnom broju s obzirom da je stanovništvo relativno mlađe. Svi đaci nose jednoobraznu odeću koja je veoma uredna, bilo da se radi o osnovcima početnicima ili srednjoškolcima. Izgleda da svaka škola ili čak pojedina godišta imaju svoju vrstu školske uniforme, što pojačava ugodan vizuelni utisak. Ali dosta je škola veoma siromašno, mada naravno ima i luksuznijih.Kuće na ostrvu daju dobru sliku o tome kako se ovde živi. Hotela, vila, hacijendi, manjih dvoraca i drugih objekata poput seoskih kuća namenjenih turistima ima napretek na čitavom ostrvu. Ima delova koji su visokog turističkog ranga i gde nikom nije dozvoljen pristup sem gostima tih objekata i zaposlenima. Zabrana se odnosi kako na lokalno stanovništvo, tako i na turiste.Kontrast sa druge strane su brojne kuće siromašnog lokalnog stanovništva koje su razbacane po ostrvu, mada koncentrisanije u blizini većih i značajnijih naselja. Dosta naselja liči na naša privremena naselja – radničke barake ili centre za kolektivni smještaj izbeglica. Kuće su im malene po površini, uz to postavljene na manjim betonskim stubovima, odvojenim od zemlje oko pola metra. Zidovi – spoljni i unutrašnji su lake drvene konstrukcije, izgleda montažnog tipa. Kada smo pokušali saznati zašto je tako, dok su veće ili udaljenije od centra, kompaktne, dobili smo zanimljiv odgovor. Ti objekti su pretežno napravljeni na zemljištu koje nije u njihovom vlasništvu, pa ukoliko ih država ili vlasnici većih poseda odatle odstrane, onda kažu da mogu svoju kuću lako premestiti na drugu, takođe divlju lokaciju.
I na ovom ostrvu sreli smo ljude i žene koji prose, nude svoje jeftine usluge ili po kontejnerima traže nešto za preživljavanje što upotpunjuje sliku kontrasta. Jedan od ljudi koji prose stalno je lociran ispred najvećeg supermarketa i odmah po parkiranju vozila prilazi, upušta se u razgovor i tek nakon nekoliko rečenica zatraži nesto novca. Mora se priznati da to uspešno radi, bar prema turistima koji su prvi put u kontaktu sa njim. Verovatno za svakog turistu i njegovu zemlju ima priču kojom želi da pridobije "mušteriju". Nama je, kada smo rekli da smo iz Srbije, odmah kazao da je čuo za Srbe i da smo se dobro borili u ratu. Naravno na tu "foru" nismo pali, ali je bilo interesantno njegovo insistiranje na toj temi kojom nas je ispratio do auta. Drugog puta tu priču je ponovio, ali je dodao i bombardovanje i gradjanski rat i što-šta drugo. Očito nije neobavešten.Flora i fauna su izuzetno bogati. Samo na jednom kvadratnom kilometru uočili smo preko 100 većih biljnih vrsta od palmi, kaktusa, kokosa, banana, ananasa do olijandera, fikusa, hortenzija i drugih biljaka. Sigurno nećemo biti prvi koji će poneti seme ili neku biljku koja je ređa na našim prostorima da bi ih posadili u vrtu. Da je poljoprivreda veoma prisutna pokazuje zelena pijaca gde se može kupiti najrazličitije voće i povrće – od, za podneblje Kariba, očekivanih – kokosa, narandži, limuna, rogača, ananasa, papaje, avokada, banana, raznih biljaka koje služe za začine itd, do onih koje uspevaju na našem podneblju kao što su krastavac, dinja, kukuruz, crni i beli luk, lubenica, blitva, spanać, kupus.
Naš boravak je bio i u periodu kada su kiše česte i obilne, što pogoduje vegetaciji koja je najbujnija na delu ostrva koji nije naseljen, a izdiže se do nekih 400 metara nadmorske visine. Sa tih mesta pogled na ostrvo i njegove zalive je zaista prekrasan. Najlepši je pred zalazak sunca kada se svetlosni zraci u duginim bojama i odbljescima rasipaju po moru, dok senke od palmi na plažama pružaju neki poseban doživljaj, skoro da se može pratiti kako se izdužuju. Vrlo brzo se smrkava, negde oko 18,00 časova i od dana do mrkle noći ne prodje više od pola sata. Nestvarno za naše pojmove deluje mrak, a napolju temperatura oko 30 stepeni.Kada smo probali jogurt i pavlaku pretpostavili smo da domaće životinje zauzimaju značajno mesto u životu seljaka na ostrvu. Imali smo prilike da vidimo sve domaće životinje kao i kod nas – konje, krave, magarad, koze, ovce, svinje, kokoši, ali smo viđali i mnogo guštera, kornjača, ptica u prelepim bojama, mungosa, a gde su oni, tu su sigurno i zmije. Na nekoliko mesta videli smo stada ovaca i koza, koje domaćini puštaju da pasu na poljima koja nisu naseljena.Ono sa čime su stanovnici najviše ponosni kada je priroda u pitanju su sigurno brojne peščane plaže, koje i jesu jedan od magneta za turiste. Ima ih za svačiji ukus. One najpoznatije koje pozivaju sa razglednica i prospekata i koje, kao motivi, lokalnim naivnim i onim drugim slikarima, služe da sačine sliku, nebi li namamili turiste da ih kao suvenir kupe za uspomenu. Ali i one do kojih treba ići pola sata i više, puste i čiste. Turistički radnici kažu da imaju plaža tačno koliko ima dana u godini. A ko ne veruje, neka ih obilazi i broji, nama to nije padalo na pamet. Ukoliko to nekome i padne na pamet, onda za orijentaciju i pripremu jedan podatak – dužina obale iznosi 153 kilometra. Dosta smo ih obišli i uverili se da one pružaju obilje sadržaja čime se udovoljava gostima kojih ima sa svih strana sveta.Pošto su ti sadržaji za naše relacije veoma skupi, onda smo se odlučili za obilazak podvodnih koralnih sprudova na pučini sa ronjenjem na manjim dubinama. Prekrasan doživljaj, mnoštvo riba u raznim veličinama i bojama, sipe, velike meduze i drugi stanovnici toplih mora. Dalibor, najspremniji i najodvažniji član naše grupe izronio je za uspomenu školjku od nekih 20-tak santimetara, što je sasvim pristojan suvenir.
Zanimljivi su sadržaji na plažama noću. Žurke i druge vrste zabava, uz odbojku i nezaobilazni kriket, te ponudu velikog broja koktela, lokalnih i drugih specijaliteta. Za goste većih hotela organizuju se povremeno i specijalne zabave u kojima su protagonisti lokalni mađioničari, iluzionisti, cirkuski ili plesni igrači. Jedne večeri prilično brojnu publiku na plaži oduševio je atletski izvajan mladić, a igre koje je izvodio do perfekcije su usavršene. Vrhunac programa bio je ples sa vatrom koju je gasio i raspaljivao svojim ustima uz temperamentnu igru i muziku lokalnih motiva.Kada je ponuda u pitanju, onda uredjene plaže opsedaju lokalni prodavci svega i svačega. Mada pokušavaju da prihvate svaki odgovor sa otegnutim O..K.. ipak su malo nasrtljivi i ometaju odmor i uživanje. Od nuđenja suvenira poput manjih ili većih metalnih melodijskih doboša, na kojima se može čak nešto i odsvirati, karakterističnih kapa koje su prave male vreće u kojima se "pakuje" duga i gusta kosa sa "dredovima" koje nose brojni stanovnici, a u vezi je sa religioznim opredeljenjem; marama, majci i druge tekstilne robe sa natpisima Antigue, perli, tašni i drugog. Stalni prodavci koji imaju svoje rejone smatraju obavezom i svojim prestižom da vas ubede da probate kokosovo mleko, otvarajući teatralno svojim mačetama kokos pred vama. Probali smo, ali to izvikano zadovoljstvo smo mogli slobodno preskočiti, mada je i to, kao uostalom i štošta drugo, stvar ukusa.Kućna radinost je prisutna i u liku frizerki koje ženskom turističkom svetu pletu pletenice. Taj frizeraj na plaži, bili smo svedoci, traje i do pet sati za kosu srednje veličine, ako se želi trajna ondulacija koja može, zamislite, trajati punih 7 dana. Može ona naravno i duže trajati, ali garancija je garancija. Frizerka koja je savijala tanke pletenice i stavljala perle dobrano se namučila, mada ni mladoj dami nije bilo mnogo lakše sedjeti punih pet sati u jednom položaju premeštajući se samo da ne ostane bez hlada. Posao je frizerka dobro i naplatila, a dama za svotu dolara olakšala svoj novčanik. Jahanje konja po noći na plaži smatra se mondenskim prestižom i takođe dosta košta. O surfovanju, ronjenju, plovidbi sa katamaranima, jedrenju, skijanju na dasci, vožnji sa skuterima, gliserima i drugim morskim zabavama nećemo govoriti jer se to samo po sebi podrazumeva.
Od ljudi koji su se trudili da nam približe život na ostrvu, saznali smo da ostrvo nije zaobišla droga, najstariji zanat na svetu i drugi poroci. Naprotiv, ima je mnogo, kao što i promiskuiteta ima takođe veoma mnogo. U nekoliko navrata nam je direktno nuđeno da kupimo travu, naprosto je to uočljivo i u gradu i na drugim mestima. Dobroćudni Majk, svojevrsna maskota plaže u Dikinson beju, jednoj od poznatijih plaža na ostrvu, neretko u pripitom, po svoj prilici i drogiranom stanju, peva na plaži dok obilazi kupače, govoreći da je on veoma happy što su turisti na ostrvu, direktno je nudio cigarete sa travom na samoj plaži.Bogatih gostiju ima od svuda, treba im onda i udovoljiti, naravno i olakšati za više dolara. Stoga ne čudi da je moguće naći hranu sa svih podneblja. Mogli smo probati japanski suši, italijanske pice i pastu, francuska vina, kineske medaljone ili rižoto, arapske svarme i tortice, grčki giros, pati sa Jamajke, naravno i čitav drugi arsenal koji se može naći u otmenijim restoranima i hotelima, ali i u malenim skromnim restoranima prilagođenim ljudima manje platežne moći. Na žalost, nismo nigde naišli na nešto naše, ili nas obilazak nije do takvog mjesta doveo.Međutim i ovde postoji druga strana medalje. Na mnogo mesta pored ceste mogu se videti ulični prodavci hrane, a veoma često i priručni roštilji na kojima se peče meso, kome su stanovnici veoma privrženi, a posebno pečenoj piletini.
Antigua se prostire na površini od oko 280 kvadratnih kilometara, nastalo je kao i brojna druga ostrva na Karibima aktivnošću vulkana. Lava je izvajala brojna uzvišenja, do najvećeg od njih, gde je bilo vulkansko grotlo, nazvano Bogie peak. I sada dominira ostrvom sa svojom visinom od 402 metra. Milionima godina priroda je svojim radom stvarala brežuljke, nizine, ravnice i štošta drugog, izvajavši tako prekrasan ambijent koji na momente podsjeća na našu Šumadiju. Razvijeni deo ostrva načičkan je brojnim kućama, a na visovima i drugim dominantnim mestima koja gledaju na more, brojna zdanja bogate klijentele izgrađena za puni konfor ili za iznajmljivanje turistima.Ali svuda mnogo cveća, sezonskog i trajnog u hiljadama nijansi, oblika i veličina. Videli smo palme sa plodovima visine i preko 30 metara ili fikuse, koji su su veliki i razvijeni kao neki hrast lužnjak. Neke naše domaćice koje gaje fikuse koji dosegnu 3-4 metra visine sigurno bi se osećale kompleksiranim, kada bi videle ove ovde. Da bismo mogli bolje upoznati i uočiti ređe vrste cveća posetili smo dve farme koje se bave njihovim uzgojem. Na jednoj od njih, kada smo kazali odakle smo, dočekali su nas sa simpatijama, tvrdeći da imaju prijatelje u našoj zemlji. To su na određen način i pokazali, kada su nam obećali dati presađene pelcere, pripremljene za put preko okeana, od svega što poželimo, izražavajući pri tom skepsu da će neke od njih moći uspeti zbog klime. Želeli su to uraditi besplatno, ali to ipak nismo dozvolili već smo platili nešto simbolično. Inače cveće je prilično skupo, naravno kao i sve drugo podređeno turistima. Na farmi ananasa, koju smo takođe posetili, videli smo pravu poljoprivrednu proizvodnju ovog voća koje raste slično repi u zemlji i čiji plodovi vlasniku donose priličnu dobit, mada ima dosta napornog posla oko njegovog uzgoja.Da ostrvo ima značaj ne samo za turiste i da to nije jedina privredna grana, pokazuje prisustvo brojnih kompanija iz svijeta, koje imaju svoje filijale ili sa lokalnim vlasnicima otvaraju zajedničke. Zanimljivo je postojanje jedne zajedničke kanadsko-antigvanske firme koja se bavi elektronskim kazinom preko interneta, a njeni klijenti su bukvalno iz čitavog svijeta. Ipak usluge u nacionalnom dohotku učestvuju čak sa 77%, industrija sa 19%, a ostalo otpada na poljoprivredu. Izvoz je devet puta manji od uvoza i na godišnjem nivou učestvuje sa oko 40 miliona dolara.Na ostrvu postoje dve vojne baze, jedna sa lokalnom vojskom, a druga američka. Simboličan je broj vojnika, ali postoje verovatno samo kao reprezent drzave, jer kakva je to država ako nema vojske, makar za protokolarne i paradne namene.Ustrojstvo države je takvo da postoji nekoliko ministarstava u Vladi, čiji je predsednik Lester Bryant Bird iz porodice koja je neprekidno na vlasti još od vremena pre sticanja nezavisnosti.
Politički život reprezentuje nekoliko političkih partija koje se bore za vlast. Najznačajniju ulogu ima Antigvanska laburistička partija – ALP koju čine pristalice vladajuće porodice Bird koja je u dvodomnom parlamentu – Senatu i Predstavničkom domu zastupljena sa 24 od 34 mesta ukupno. Druga po značaju je Ujedinjena progresivna partija – UPP (koalicija) sa 8 mesta, dok su preostala dva – drugih partija. Nekoliko partija koje se bore za vlast pokušavaju promeniti porodičnu monarhiju, koju usputno, valjda kao i u drugim zemljama, optužuju za mito, korupciju i neracionalno trošenje sredstava. Organizacija i funkcionisanje Parlamenta slično je kao u Velikoj Britaniji. Da je Ujedinjeno kraljevstvo zadržalo određen uticaj svedoči prisustvo Generalnog guvernera James-a Carlisle-a koji je izaslanik engleske kraljice Elizabete II.Dan državnosti je 1. novembar u znak sećanja na dan kada je država Antigua i Barbuda stekla nezavisnost 1981. god. u okviru britanskog komonvelta. I ove godine nizom manifestacija obeležen je ovaj datum. Narod izražava primetnu privrženost svojoj zemlji, neguje osobenosti, nerado spominje period robovanja, ali se trudi da taj period otpora i pobune robovlasnicima, bude usađen u sećanje i zato u muzejima, udžbenicima i drugoj literaturi zauzima dosta prostora. Neki podaci koji se mogu pročitati u Nacionalnom muzeju zastrašuju i nagone na razmišljanje o okrutnosti kolonijalnih sila i patnji crnačkog stanovništva. Stoga i ne čudi primetan lagani oportunizam prema belcima, posebno Britancima. Sa druge strane pokazuju susretljivost, mentalitet sličan nasem čoveku, srdačnost i naprosto specifičnu ponositost uz nastojanje da očuvaju svoju osobenost. I pored toga što žive od turizma i bez belaca, tj. njihovog novca, firmi, turizma, nemaju izglednost bržeg izlaska iz siromaštva.
Na period ropstva, kao svojevrsni spomenici koji opominju, stoje desetine kamenih građevina visokih 10-tak metara, zapravo mlinova, koji su, pokretani vetrom, u to vreme služili za mlevenje šećerne trske, od koje se u daljem procesu dobijao sećer ili rum. Oni i danas plene pažnju, a neke od njih turistički i ugostiteljski radnici pokušavaju staviti u funkciju veće ponude.Svojom petobojnom zastavom, koju obavezno, uz stalno njeno prisustvo na mnogim javnim mestima, prikazuju u turističkim i propagandnim materijalima, naglašavaju da zlatno sunce simboliše zoru nove ere, crvena boja dinamizam – energiju naroda, plava nadu, crna zemlju i Antigvino afričko poreklo, dok zlatna, plava i bela zajedno simbolizuju sunce, more i zemlju, a znak "V" – pobedu.
Prisustvovali smo jednoj priredbi indijske folklorne grupe koja je priređivala program za stanovnike, od kojih su mnogi indijskog porekla, tj. smatraju se Istočnim indijcima. Ono što nas je u određenoj meri iznenadilo jeste da je pre programa obavezna himna domaćina, ali i gostiju, koju bez muzike pevaju posetioci priredbe. Naravno i jednu molitvu, čije reči posetioci izgovaraju veoma smerno i u tišini, bez obzira na brojno prisustvo dece, koja su do tog momenta bila vrlo bučna i vesela.Crnci, Britanci, Portugalci, Libijci i Sirijci su najzastupljenije etničke grupe uz postojanje i nekih drugih u manjem broju. Stanovništvo je veoma religiozno o čemu svedoče brojne katedrale i drugi verski objekti širom ostrva. Skoro na svakom od njih postoji natpis koji govori o pripadnosti. Veoma su uređene, na dominantnim lokacijama, otvorene i kada nema molitvi ili druge verske službe. Hrisćanska religija je dominantna – najviše ima Anglikanske, zatim Protestantske i nešto Rimokatoličke, uz neke druge, manje zastupljene.
Ipak su našu pažnju privukli stanovnici koji pripadaju religioznom opredeljenju Rastafarai, što je ime Haila Selasija pre nego što je postao car Etiopije. Sa ponosom sebe zovu Rastamen, nikako ne skraćuju kosu, već je uvijaju u duge tanke pletenice i potom skupljaju pod specijalno pletenu kapu nalik na omanji džak. Sa jednim od njih, zaposlenim 44-tvorogodišnjim Kirtonom, stručnjakom za informatičke tehnologije, vodili smo zanimljiv razgovor o motivima i religioznom osećaju. Veoma rado i sa prijateljskim odnosom pristao je da svoju kosu pusti i za uspomenu sa nama se fotografiše. Za ovu religijsku grupu karakteristično je da priznaju boga, ali ne i Isusa Hrista, da svoje učenje zasnivaju na Starom zavetu, smatraju da je Haile Selasije direktan potomak nekadašnje dinastije kralja Solomona, tj. da je kraljica Šiva bila crnkinja. Jedan od reprezenata ove religijske grupe, koja ima ogranke u više zemalja sveta je naravno bio i Bob Marley.
Broj stanovnika prosečne starosti 29 godina, po popisu iz jula 2003.god. iznosi 67.897. Natalitet je za 3,5 puta veći od mortaliteta, dok se 89% stanovništva, starijeg od 15 godina, školovalo bar 5 godina.Prvi stanovnici ove ostrvske zemlje su bili Siboneji, koji su isčezli, da bi se nakon njih naselili Aravaci i Karipski indijanci. Podaci o tome datiraju iz 2.400-te godine pre nove ere, mada su ovi prastanovnici postali poznati tek kada je na svom drugom putovanju zemlju otkrio Kolumbo 1493. godine. Španci i Francuzi su pokušavali da se nastane i duže zadrže na ostrvu, ali su ih potisnuli Englezi, koji su formirali svoju koloniju 1667. godine. Lokalno stanovništvo je postalo roblje, i tek 1834. godine stekli su uslovnu slobodu. U tom periodu bilo je više pobuna i protesta pri čemu su ratoborni Aravaci od strane Britanaca potpuno istrebljeni.Malo čude slabe tradicije ribolova i relativno malo se stanovnika bavi ovom aktivnošću, jer su više orijentisani na stočarstvo. U potrazi za odgovorom čuli smo i zanimljivo mišljenje da je to stoga što oko stoke nema mnogo posla, a oko ribolova ima dosta.I pored toga što je ovo ostrvska zemlja, udaljena od oba kontinenta, sa električnom energijom i telefonskim vezama nema problema. Struje ima stalno i pored visoke iskorišćenosti energetskih kapaciteta – 96% od projektovanih veličina. Relativno lako se dobija veza sa bilo kojim delom sveta zahvaljujući vezama koje se održavaju preko podmorskog koaksijalnog kabla, satelita, ali i troposkaterskim vezama. Za internet se brine 16 provajdera koji imaju oko 5.000 korisnika, a 6 radio-stanica vam obezbeđuje do mile volje slušanje lokalne muzike. Dve TV stanice redovno informišu o najznačajnijim događajima i uz kanale sa satelitske televizije nema brige za one koji bez TV-a ne mogu ni na odmor.Većina banaka koje postoje na ostrvu menja strane valute za domaću, a radi orijentacije za jedan US dolar možete dobiti 2,7 domaćih ES dolara. Sve u svemu, ako imate para za avionsku kartu od oko 900 evra po osobi od Beograda do St. John’s-a i za dnevni boravak oko 200-250 evra, izračunajte, odlučite i ako idete na odmor srećan let i prijatno uživanje.
Putopis napisao ljubisha
