Jutarnja vožnja od Helle do Skaftafell regije kako bi posetili Seljalandsfoss, naš prvi vodopad dana. Vrlo zabavno, ali i jako mokro, jer je moguće hodati iza vodopada, iako je većina nas većinu vremena provela pokušavajući da zaštiti naše kamere nego zapravo uživajući u pogledu!
Pored Skogafoss vodopada za koji sam nisam imala energije za vožnju do vrha iako me je majka dovela na stub srama – prijavljujući me za to! Bizarni Skogafoss ranije je bio deo obale Islanda, ali sada je udaljeno oko 5 km od nove obale. Prema legendi, prvi Vikinzi koji su naselili područje, Þrasi ÞоÌrоÌlfsson, pokopali su blago u neku pećinu iza vodopada, ali ja nemam pojma kako bi se iko ikada odlučio da pokuša da ode iza vodopada.Nakon toga kratka vožnja za Muzej fol muzike SkоÌgar, rekon truisanog tradicionalnog Islandskog sela.. Većina zgrada su originali te su ih doneli iz različitih mesta sa zapada. Čini se neverovatnim da iko živeo u ovim kućama – a kamoli činjenica da je mnogo ljudi živelo tako pre samo sto godina.Osim što su sićušne (doslovno ‘Hobit kuće’!), miris treseta krovova i vatri mora da je neizdrživa. Sa 163 cm obično ne moram da razmišljam o tome da se saginjem kako bih ušla, ali sam ovde morala dva puta da se sagnem. Najnovije dodate u muzej su crkva i škola, bile su najbolji zgrade zapravo, sagrađene od drveta i dovoljno visoke za normalne veličine ljudi da hodaju.
Kustos muzeja odlučio je za početak da pevaju zajedno u crkvi na orguljama, iako niko od nas nije govorio islandski kako bi mogli da odgonetnemo šta to pevaju. Krenuli smo od sela Vikiniga, a vreme se promenilo i počelo je bukvalno gađati nas s kišom (iskreno gore je nego Engleska – a to valjda govori nešto!), naišli smo neobično crne peščana plaže, gde su nam obećali razne znamenitosti ali od vremena nismo uspeli ništa da vidimo.
Prilično duga poslepodnevna vožnja preko ‘Black Desert’, polje lava stvoreni od strane erupcija u 1783-4, koji je sada prekriven mahovinama, vodila nas je ka lepom Fjadrargljufur kanjonu (zove se Grand Canyon Island), izrezbaren od vode jer se ledeno doba završilo u Islandu pre nekih 10.000 godina. Apsolutno divan pogled na kanjon s safirnom vodom na dnu, u grlu.Postoji i nekoliko vrlo uskih staza na litici koja bi mogla izaći skoro do sredine za bolji pogled iako sa vetrom i kišom samo je nekoliko bilo spremno to da uradi. Smrt od pada u jedno islandsko grlo je tako glupa stvar da se stavlja na vaš smrti certifikat!Mi smo završili dan vožnjom preko Skeidararsandur, velike peščane ravnice (koja je potopljena u 1996 po) pre nego što smo došli u hostel da prespavamo.
Putopis napisao kaca
