Nastavljamo dalje….Posle prespavane prve noci u Kini,jutro nam je donosilo nova uzbudjenja.Na recepciji hotela ponudili su nam izlet do Velikog zida,sa posetom grobnici dinastije Ming,i ruckom.
Obzirom da sam kod sebe imao medjunarodnu vozacku dozvolu,i zeleni karton,razmisljali smo nas nekoliko da uzmemo rent-a-car,medjutim,pouceni iskustvima od juce,kad smo dolazili,brzo smo odustali od te ideje,jer bi nam zbog neznanja kineskog,i komplikovanosti auto-puteva,bilo potrebno jako puno vremena da dodjemo na zeljeno odrediste.U svakom slucaju,ljudi koji izlet organizuju,rade to veoma profesionalno,sa vodicem koji perfektno govori engleski,francuski i ruski.Tek kad malo izadjete iz Pekinga,i nadjete se na siroj periferiji grada,tek tada mozete videti pravu Kinu.Za razliku od sjaja prestonice,visokih solitera,mega trznih centara i drugih poslovnih zgrada od kojih zastaje dah,ovde se zivot odvija potpuno drugacije.Male,jednospratne kuce,slicne nasim u Vojvodini,odisu siromastvom.Sama priroda pomalo me je podsetila na predele kada putujete prema crnogorskoj obali,i nadjete se recimo u blizini Podgorice.Dakle,siroka kotlina,obavijena visokim,snegom pokrivenim planinama u daljini.Nakon 30-tak minuta voznje,stgli smo na prvu destinaciju-grobnice dinastije Ming.Odmah smo primetili kako je na samo 50-tak kilometara od Pekinga temperatura ovde neuporedivo niza nego u gradu.Obzirom da je bio januar,temperatura se tih dana spustala i do minus 15, a bas u trenutku kada smo krenuli na izlet,poceo je da pada i gust sneg,sto je,kazu domacini,poprilicna retkost u ovom delu Kine,ali da cemo,takodje,biti medju retkima koji ce imati priliku da vide Zid pod snegom.Sama grobnica Minga je jedna velelepna gradjevina,odnosno kompleks od nekoliko objekata,izgradjenih pre vise stotina godina,a u kojima,uprkos velikom broju turista vlada neopisivi mir i spokoj.Okolina je obavijena gustom sumom,u kojoj su,ustvari,i sahranjivani clanovi dinastije Ming,iako,niko pouzdano ne zna gde se tacno ti grobovi nalaze.U jednoj velikoj hali,nalazi se neka vrsta muzeja,sa velikim brojem predmeta i licnih stvari clanova dinastije,koje danonocno cuvaju pripadnici garde kineske vojske,koji se smenjuju na svakih sat vremena.Kada sam pokusao da ih fotografisem,vodic me je zamolio da to ne cinim,a i sam primetih negodovanje kod gardista.Zasto je slikanje zabranjeno,nisam uspeo da saznam….:)Suvenire mozete kupiti na svakom koraku,za vrlo male pare,pocev od nezaobilaznih maskota dolazece Olimpijade,pa sve cak do pokeraskih karata sa slikama kineskih vladara..:)Ja sam se zadovoljivo maskotama OI,kojih ima 5 i kupuju se u kompletu,kao i srebrnim upaljacem sa likom Mao Ce Tunga,koji svira kinesku himnu..:)Jos 10-tak minuta voznje i stigli smo do jednog od 7 svetskih cuda-Velikog kineskog zida.Sam zid gradjen je stotinama godina,kao brana i bedem od upada monglskih hordi koje su naseljavalje drugu stranu visokih,stenovitih planina.Iskreno,u tom trenutku nisam ni bio svestan gde se nalazim,posto sam prethodnog leta posetio Njegosev mauzolej na Lovcenu,koji je sagradjen u slicnom krajoliku,imao sam utisak kao da se nalazim tu negde…a ne skoro 10 hiljada kilometara od kuce.Popeti se uz sam zid,pogotovo u januaru mesecu,kada su stepenice(inace visoke skoro svaka po metar)zaledjene,predstavlja pravi izazov.Jer,nagib pod kojim se penjete je zaista veliki.Na svakih stotinak metara uspona,nalazi se po jedna kula,osmatracnica,a sada prilika za turiste da predahnu.Na svakoj toj kuli stoji tabla da se dalje penjete na sopstvenu odgovornost,jer vam,zbog proredjenog vazduha i velikog nagiba pri penjanju preti opasnost od srcanog udara.Na jednoj od kula nalazi se i foto radnja, u kojoj se mozete slikati,i za nekoliko minuta,i 40 juana,dobijate neku vrstu ID kartice,sa svojom slikom,na kojoj se vidi zid u pozadini.Isto to mozete dobiti i u podnozju,gde se opet nalazi veliki broj prodavnica sa suvenirima,ali tamo ostajete uskraceni za sliku,tako da vam prijatelji mozda nece poverovati da ste i bili na Zidu..:))Kao sto rekoh,covek tesko moze biti svestan trenutka kada seta po mozda najvecem gradjevinskom poduhvatu ikad.Tek,kasnije,kad sam se vec vratio u Beograd,i dok sam sredjivao utiske,shvatio sam gde sam bio.U svakom slucaju,Zid zraci nekom neverovatnom energijom,deluje tako mocno i zastrasujuce.I sada,dok pisem ove redove cini mi se da osecam tu energiju.Na povratku u hotel,samo sa prozora mini-busa uspeli smo da vidimo velelepni stadion "Pticije gnezdo",koji je tada jos bio u fazi izgradnje,a na kome su odrzane Olimpijske igre u avgustu ove godine.Takodje,prosli smo i pored olimpijskog sela,koje me,iskreno,i nije narocito fasciniralo,jer mi je sve to licilo na Blok 23,recimo na Novom Beogradu.O ukusima se ipak ne raspravlja,ali bilo kako bilo,tu su se nekoliko meseci kasnije smestila sva najbolja imena svetskog sporta.Popodne i vece smo iskoristili za soping,o kome bi svakako mogao da se napise ne clanak,vec citav roman! Ljudi iz ambasade su nas dobro uputili,skrenuvsi nam paznju da se u Kini mozemo cenkati i spustati cenu do granice da vec postanemo bezobrazni.I zaista je bilo tako…Cak su nam svima dali spisak stvarnih cena svega i svacega.."od igle do lokomotive" sto se kaze..:)I tako krenusmo u "Silk Market"objekta koji lici na nas depu u Bulevaru,s tim sto je vec bar 30 puta,i ima dva nivo ispod,i 4 iznad zemlje.Sve je rasporedjeno po spratovima..Recimo,na jednom su samo proizvodi od koze,na drugom tekstil,na trecem tehnika i nakit..itd…Kinezi,cim ugledaju strance,znaju da ce imati dobar pazar tog dana.Primer-dodjete do tezge sa jaknama recimo..Kinez ce vam ponuditi prvu cenu od recimo 150 evra…A vi kazete-20,on spusta na 100,a vi ne odustajete od 20…i sve tako..Kad vam vec to dosadi,i spremate se da krenete dalje,prodavac ce vas bukvalno vuci za rukav i prosto vas moliti da kupite jaknu po vasoj ceni.Jer,za koliko god da vam je proda,bice na dobitku…Mada,Englezi ili Svedjani nemaju toliko strpljenja,tako da se desi da i kupe neku stvar za 150evra,ne cenkajuci se puno,jer za njihov standard i to je premalo,a da ta stvar realno kosta 10 ili 15 evra.Ja inace nisam neki fan sopinga,ali sam se zadrzao u "Silk Marketu" sigurno 4-5 sati,jer je prosto nemoguce otici odatle praznih ruku,tako da sam iz Beograda poneo jedan kofer,a iz Pekinga se vratio sa dva dupke puna..:) Da,bitna stvar…Roba koju kupujete u Kini je zaista vrhunskog kvaliteta.U sustini,sve su to manje-vise orginali poznatih marki,koji imaju gomilu svojih fabrika sirom zemlje…cavalli,armani,gucci..itd…Ali,ta roba se zatim siri dalje po svetu i kod nas dolazi takodje kao original,ali se po raznim Delta City-jima,Milenijumima i slicnim mestima prodaje po visestruko vecim cenama,a naivni kupci misle da su zaista kupili robu iz Italije,Amerike..itd….Roba koju kupujete kod nasih Kineza na NBG,nije iz Kine vec iz Turkse i Novog Pazara,jer se ovim nasim Kinezima tako vise isplati…Ovo sto pricam je 100% proverena stvar!!! :)Nakon sopinga,vecera u jedinoj piceriji koju smo mogli naci u blizini,jer niko od nas nije bio preterano odusevljen kineskom hranom.A da…u jednom DVD sopu,pronadjoh nesto sto me je fasciniralo.Filmove "Uzicka republika","Sutjeska",i naravno "Valter brani Sarajevo"..sve to sinhronizovano na kineski.Morao sam da ih uzmem!! :)) A novac,bukvalno ne mozete da potrosite.Inace,na svim novcanicama od 1 do 100 juana nalazi se Mao Ce Tung…:))Cak i na kovanicama! :)Sutradan na programu nam je bio Zabranjeni grad i Tjanmen,u samom srcu Pekinga.Inace,Peking je podeljen na 4 prstena,tj.4 koncentricna kruga.U prvom se nalaze pomenuti Zabranjeni grad i Tjanmen,a tu su i sve vaznije drzavne institucije,kao i najatraktivnije gradjevine,dakle najstrozi centar,na drugom su vec veliki mega marketi,poslovne zgrade,na trecem stambeni objekti,olimpijsko selo,diplomatko naselje itd…Nas hotel i ambasada Srbije su bili negde na prelazu treceg i cetvrtog prstena,s tim sto izmedju svakog prstena ima bar 20km,a citav Peking sa periferijom je nekih 160 kilometara u precniku.Dakle,kao od Beograda do Kragujevca!
Zabranjeni grad se nalazi u samom centru prvog prstena,i to je nesto sto nikako ne bi smeli da zaobidjete ukoliko ste u Pekingu.Taksi od hotela ponovo nas je kostao mizernih 10 juana(prosto neverovatno),a voznja riksom(bicikl,ili motorcikl sa prikolicom za putnike pozadi) kosta 50 juana po osobi.Priustili smo sebi i to zadovoljstvo.Zabranjeni grad je prosto nemoguce obici bez strucnog vodica,kojeg ovoga puta nismo uzeli,jer su bili preskupi,negde oko 50 evra.Zato smo krenuli sami,prateci mapu koju dobijete na ulazu.Unutrasnjost mi je delovala kao da je zaledjena pre mnogo stotina godina i prebacene u nase vreme,i svakog casa sam ocekivao da se odnekud pojavi car sa svojom svitom.Citav kompleks je u obliku lavirinta,i svakih 2-3 minuta hoda po tim poplocanim uskim prolazima dovodi vas na ogromne trgove sa nekom gradjevinom u centru.Unutar trgova sada se nalaze restorani sa brzom hranom,sto poprilicno kvari utisak.Na kraju,desila nam se sledeca stvar;Iako smo pazljivo pratili mapu i usli na jedan ulaz,nadajuci se da cemo izaci na drugi koji vodi ka Tjanmenu,posle par sati hoda ugledali smo izlaz(ulaz),ali onaj isti na koji smo i usli.Dakle,bez vodica u Zabranjeni grad nikako! :)Na Tjanmen skveru,koji je povrsine oko 30,40 hektara,ostali smo bez daha,velicinom i prostranstvom ispred nas.Kako je bilo 2 ili 3 sata popodne,saobracajna guzva bila je u svom punom jeku.Tu nas je sacekao neki student slikarstva,koji nas je prosto uvukao u neku zgradu pored izlaza iz Zabranjenog grada,ne bi li videli njegovu izlozbu kaligrafija(tehnika slikanja na porelanskim plocama,cini mi se:) Rece nam kako ima nekoliko rodjaka u Subotici(bas me cudi:))Svratismo i u neku prodavnicu suvenira,u kojoj smo nasli kineske zastavice,tradicionalnu kinesku muziku,kopije kineskih vazni Ming,itd.Ispred smo naisli na jos jednu zanimljivost.Naime,na ulazu u prodavnicu bio je instaliran veliki video bim,na kojem su se ceo dan vrtele parade i sletovi od pre 40-tak godina,a u cast Mao Ce Tunga.Nista to ne bi bilo cudno,da se 20-tak ljudi nije skupilo ispred video bima i u stavu "mirno" posmatralo sve to..Jedni odu,drugi dodju,i sve tako..:)Uvece,svratismo u restoran blizu hotela na pekinsku patku,tradicionalni kineski specijalitet.Podseca me na giros,recimo,sve se tako isecka i servira,i prilicno je dobrog ukusa.Nedelja je dan kad su u ambasadi Srbije odrzani predsednicki izbori.Posla nije bilo puno,jer je od prijavljenih stotinak glasaca izaslo njih 40-tak..Necu vam reci ko je pobedio u Pekingu…:) To nam je ostavilo vremena da jos jednom obidjemo "Silk Market" i pokupujemo na brzinu stvari koje smo pikirali prethodni put! :)Uvece,uz brojanje glasova,ljudi iz ambasade su nas ponovo pocastili cevapima,i drugim nasim specijalitetima..i tako u veseloj atomsferi,pozelese nam srecan put(sutra) i zelju da se vidimo ponovo…Poslednje vece u Kini ja sam proveo gledajuci "Valter brani Sarajevo" na portabl DVD-TV-MP3-plejeru,kojeg sam kupio tog dana,za male pare….:)Sutradan,pakovanje,pozdravljanje sa osobljem hotela,i pravac aerodrom…Ovoga puta,put nas je vodio preko Beca,do Beograda.Mali problem smo imali prilikom sletanja u Bec,jer je kapetan verovatno prepustio svom kolegu pocetniku da to ucini…:) A na pisti nas je vec cekao mali JAT-ov ATR avion,sa propelerima,koji mene strasno podseca na one poljoprivredne sto zaprasuju komarce.Ipak,bio sam srecan kad sam zacuo glas sjuardese na srpskom.."Dragi putnici dobrodosli na JAT-ov let iz Beca za Beograd…" :))Posle sat vremena leta,dodirnusmo surcinsku pistu,a carinu smo,iako pretrpani stvari,prosli bez problema…:))Na kraju,evo jos nekoliko korisnih informacija,ukoliko se odlucite za put u Kinu:-Povratna karta kosta negde oko 800eura,a citav aranzman sa 4 nocenja u hotelu sa 3 zvezdice kostao je oko 1700eu-Vremenska razlika izmedju Beograda i Pekinga je 6 sati unapred.Dakle,podne u Beogradu je 18h u Pekingu-Kineska valuta je juan,a kurs je 10 juana-1 evro,s tim sto ce vam Kinezi nerado menjati evre,te preporucujem da sa sobom ponesete americke dolare.Zaboravio sam tacan kurs dolara,ne zamerite mi.-U Kini obavezno posetite Veliki zid,Zabranjeni grad,Tjanmen,Hram neba….a naravno nemojte zaobidji i mnogobrojne trzne centre od kojih preporucujem Silk Market.- Obilan obrok za dve osobe u boljem restoranu nece vas kostati vise od 10-15 evra.- Ambasada Srbije nalazi se na adresi San Li Tun, Dong 6 Jie 1,i za sve sto vam je potrebno,vrlo rado ce vam izaci u susret.-Sa pekinskog aerodroma mozete poneti 30 kg prtljaga,svaki kg preko toga se skupo naplacuje,u zavisnosti kojom kompanijom letite.-Kinezi izuzetno vole i postuju goste,a posebno rekao bih,iz Srbije(za svaki slucaj,ako vas pitaju,recite da ste iz Jugoslavije,i pomenite Valtera ili Divca:)-U Kini funkcionise roming Telenora i Telekoma,a minut razgovora kostace vas oko 150 dinara,a SMS poruka oko 50,sa PDV-om…preporucujem da kupite kineske kartice koje kostaju,cini mi se,5 evra,ili da kupite kartice za javne govornice sa kojom mozete pricati par minuta sa Srbijom.-Svima koji se odluce sa ovaj put zelim "nice trip" necete se pokajati!! :)P.S. Ovo nije sve,uskoro pisem o mojim putovanjima na malo blize destinacije-U Dubrovnik,Skoplje,i pokusaj puta u Albaniju….:)) A da…sve pohvale za autora ovog sajta….POZDRAV SVIMA!!!
Putopis napisao Luka Stamatovic
