Magnetizam Velikog kineskog zida

Naime,nasa voljena Srbija,izdvaja ogromna sredstva,a na racun poreskih obveznika,ne bi li obezvedila kontrolore izbornog procesa u nasim ambasadama sirom sveta,te se na osnovu toga ja u drustvu jos 11 ljudi iz Srbije,nadjoh u glavnom gradu Narodne Republike Kine-Pekingu.Ali,sto je dzabe-i Bogu je drago,tako da cu preskociti jeftina moralisanja tipa "neka je izdvojio od usta,da bi ste vi putovali"itd.. :)Iskreno,pomalo me plasila cinjenica da se od Fraknfurta,gde smo presedali,do Pekinga leti 9 sati i 15 minuta.Ali,udobnim Lufthansinim dzambo-dzetom,taj let se cini bar upola kracim.Filmovi,muzika,igrice,telefon,dva obroka,sedista na kojima se moze sasvim fino spavati zaista cine da se osecate kao kod kuce,iako su vecim delom puta ispod vas Sibir i Mongolija,a napolju bar -70 stepeni! :)I zaista,kako je pilot na pocetku marsrute i rekao,ogromni tockovi dodirnuli su pistu pekinskog aerodroma tacno u sekund,dok se na ekranima ispred nas ispisivalo "trajanje leta-9h 15min…A tamo,prvo prijatno iznenadjenje.Ljudi moji,taj objekat nema kraja…cini mi se da je velicine opstine Stari Grad,recimo…:)I sve funkcionise tacno kao sat!Zatim je usledila voznja od aerodroma do hotela u koji nas je(preko hrvatske agencije??!)smestila drzava,u trajanju od nekih 45 minuta.Prvi utisak o gradu od 16 miliona stanovnika…Pa,u par reci,mislim da bi mi trebalo bar par godina voznje njihovim auto-putevima,ne bi li se snasao.Sest traka sa jedne,sest sa druge strane,ogromne petlje i iskljucenja slicne nasoj Mostarskoj,ali neuporedivo vece i komplikovanije,putokazi bez ijednog slova abecede,dakle sve na kineskom,saobracajne guzve kakve ne mozete zamisliti u Beogradu,recimo…Hotel-fantastican,iako po njihovoj klasifikaciji ima samo tri zvezdice.Sve na dugme,cip karticu,ljubazno osoblje,koje doduse slabo barata bilo kojim jezikom osim kineskog.Pa tako i mi naucismo svoje prve kineske reci..NIHAO MA,sto je analogno sa "cao,kako si,sta radis,sta ima novo" itd..:)Nakon kraceg odmora,i prva setnja gradom,od hotela do srpske ambasade koja svoj izgled nije menjala jos od vremena kad su se u njoj sastajali Tito i Mao Ce Tung,koji je,uzgred receno,i dalje licnost broj jedan u Kini,i trideset i kusur godina posle smrti.Mada,Jao Ming mu poslednjih godina ozbiljno ugrozava prvo mesto…Mojoj sreci nije bilo kraja,kad su nas radnici ambasade docekali sa gibanicom i cevapima! :))) Ali iznenadjenja tek slede,vezano za hranu..:) Posle par minuta kurtoazne price sa ambasadorom i ostalim sluzbenicima,predlozise nam da odemo svi zajedno na rucak u restoran u kojem i oni jako cesto obeduju.U slobodnom prevodu sa kineskog,restoran nosi naziv Magarence,a nalazi se na jednom bulevaru,koji po mojoj slobodnoj proceni ima bar deset saobracajnih traka,tako da vam bukvalno treba dvogled da vidite sta se desava na suprotnoj strani ulice..Ogromni soliteri odmah upadaju u oci,tako da bi drugi usitak o Pekingu bio,da neodoljivo podseca na Novi Beograd,i to recimo na deo od Sava Centra,pa kada preko buvljaka krenete prema Piramidi.Ali,jos uvek se nalazimo  na teskoj periferiji,ne zavaravajte se..:)U restoranu Magarence,prvi sok…Svi jelovnici su bili ispisani cistom cirlicom,i na srpskom jeziku,a na meniju se pored domace kuhinje moze naci i KOLENICA,PREBRANAC,SARMA,PIHTIJE…;) Jednostavno,Kinezi,inace vrlo gostoljubiv i srdacan narod,videvsi da nase diplomate vrlo cesto dolaze u pomenuti restoran,potrudise se da se nasi osecaju kao kod kuce.Mi,ipak,kad vec prevalismo toliki put,ipak smo imali zelju da probamo kinesku hranu i pice.I da…da ovde resim odmah jednu zabludu.Bata Zivojinovic-Walter,jeste vrlo popularan u Kini i dan-danas..ali nikad se tamo nije proizvodilo pivo sa njegovim likom..A ta prica jos uvek kruzi ovim prostorima..:)Elem,resih da probam svinjetinu na kineski nacin,u slatko-ljuto-slano-gorko-kiselom sosu…jer pravi ukus toga je jako tesko odrediti.Ostace upamceno nekoliko anegdota.Prvo,na tren se obradovah kad videh krompir kao prilog sa svinjetinom,ali ubrzo shvatih da su ti "krompirici" ustvari komadi ananasa!!! :)A drugo,Kinezi uopste ne znaju sta je hleb!!! tako da sam se uzaludno trudio da konobarici(inace,vrlo simpaticnoj)objasnim sta zelim..Na kraju sam se morao zadoovljiti nekom vrstom tosta…:))….Punih stomaka i premoreni od puta i vremenske razlike,uputismo se ka hotelu.Ljubazni domacini iz nase ambasade su nam ponudili prevoz,ali odlucismo da krenemo kineskim taxijem.E sad..novi sok…Vozili smo se dobrih pola sata,start na taksimetru je 10 juana.(10 juana-1 evro)..I nakon pola sata,skoro vec ispred hotela,bacih oko na taksimetar,na kojem i dalje stoji 10! Pomislih,dobro,mozda se pokvario,ili je ljubazni taksista resio da nas "odere"…Medjutim,ne..Covek na losem engleskom kad smo stigli rece samo "Ten juanS"…Ej..80 dinara za voznju kao od Trga pa do Kaludjerice recimo..Resih,galantno,u sprskom maniru,da mu dam 20 juana.:)) Joj,toliko srecnog coveka odavno nisam video,umalo da me izljubi…Taj isti nas je vozio i narednih dana..:) Kad smo vec kod dana,ovo je bio cetvrtak,sto znaci da smo slobodni do nedelje,kad su na programu izbori,i kad smo manje-vise bili u obavezi da dezuramo u ambasadi.Sto ce reci,dva dana masti na volju…:))Mislim da sam zaspao jos u liftu na putu ka sobi,razmisljajuci samo da ne prespavam ceo sutrasnji dan….A planirali smo izlet na Veliki zid..Kineski zid…….

Ukoliko vam se svideo clanak,nastavak sledi…..Pozdrav svima!