Vec godinama unazad,letujem kod strica u Tivtu.Iako zanimljvih sadrzaja nikad nije falilo,iskren da budem,vec mi je pomalo postalo monotono.
Proslog leta,2007,jedina novina je bila u tome sto sam u spicu sezone uspeo naci karte za auto-voz,i tako ukrcam svog ljubimca Yuga55,ne bi li se njime setkao po crnogorskom primorju…:)Vec negde pri kraju letovanja,vozeci pedolinu negde izmedju Budve i Becica,sinu mi..A zasto ne bi otisli jedno vece u Dubrovnik! Sa sve Yugom! Od same te pomisli,morao sam se onako vruc pod hitno bucnuti u hladnu vodu jadransku…ali me ideja nije napustala ni kad sam se te veceri izgoreo od sunca vracao ka Tivtu.A kako je,hvala Bogu,i moja tadasnja devojka koja je bila sa mnom,slicnog avanturistickog duha kao i ja,ispricah joj ideju…I slozila se…:) Stricu,koji je 15 godina ranije presao istu rutu ali na tenku,nisam smeo pominjati moj plan..a i postedeo sam se "radio-Mileve" i momentalnog javljanja mojima u Beograd..:))Vec sledece veceri,oko 20h,krenusmo…Guzva na cuvenom,i jedinom trajektu koji prevozi putnike od Lepetana do Kamenara,nije me obeshrabrila,i posle sat vremena maltretiranja,predjosmo na drugu obalu i nastavismo ka Herceg Novom.Nije meni problem bio sam odlazak tamo,vec to sto se bas tih dana stvorila usijana atmosfera jer su dan ili dva pre toga u Podgorici igrali Buducnost i Hajduk iz Splita u Kupu UEFA,pa su navijaci Hajduka,cuvena Torcida dobili malo po….glavi pri povratku,na potezu Petrovac-Budva-Tivat…:)Kad ugledah svetla i sjaj Herceg Novog,po meni jedinog grada na CG obali vrednog paznje,umalo ostasmo tu…Na poslednjem semaforu na izlazu iz HN,put levo je vodio ka centru grada,a pravo ka Debelom Brijegu,granicnom prelazu Crne Gore i Hrvatske.Dodavanje gasa je znacilo da idemo pravo,i da sad nema nazad…:))Crnogorski carinik se,najblaze receno,nasao u cudu…Rece nam da idemo na sopstveni rizik,i uz uobicajeno "imate li sta da prijavite..srecan put",nastavili smo dalje bez duzeg zadrzavanja,ka hrvatskoj strani granice-Karasovicima….Zapanjenost hrvatskog carinika bih tesko mogao da vam opisem recima.Yugo,BG tablice,nalepnica SRB pozadi,nalepnica SRB u uglu sofersajbne,zastavica Srbije okacena o unutrasnji retrovizor…:) Ipak,vrlo nam je ljubazno objasnio gde da parkiramo kad dodjemo u Dubrovnik,parking je sa cuvarem koji dezura citavu noc,bla,bla…A onda nas upita,koliko para imamo? :)) Sad sam ja u cudu…A on nam je opet,vrlo ljubazno objasnio,da svaki turista koji ulazi u Republiku Hrvatsku mora kod sebe imati bar stotinu evra.A mi,iskreno,jedva da smo oboje zajedno imali toliko…Eto problema…:) Carinik je pokusao da ga resi,pitanjem da li imamo kreditne kartice,na sta mu ja pokazah nekoliko,na kojima brat-bratu nije ukupno bilo ni 50 dinara…;) Ako ikad bude ovo citao,ovim putem mu se izvinjavam sto smo ga obmanuli…:))Nastavljamo dalje…put je odjednom ravan kao staklo,obelezen kao da su malocas prosli putari sa onom belom farbom za pune i isprekidane linije,nigde jednog kamicka ni rupe na putu.Kako je noc vec uveliko pala,lagano se strah uvlacio u mene,sto srecom,moj Yugo nije osetio i klizio je poput Mecke po zaista sjajnom putu.Redjala su se mesta,jedno za drugim..Cavtat,Kupari,aerodrom Cilipi..itd…..Bio sam iznenadjen sto od svih automobila koji su nas usput preticali nijedan nije bio jeftiniji od 10 hiljada eura,sem jednog Golfa II,koji je imao tablice Herceg Novog..:))Negde na 10-tak km od Dubrovnika put postaje slican onome kao kad se spustate ka Budvi iz pravca Cetinja…Grad je ogroman,to se ovako,iz polupticije perspektive odlicno moze zakljuciti.Vec pri ulasku u grad,pocele su prve sitne "provokacije",nekoliko "smekera" je leglo na sirenu,nekoliko njih mi palilo duga svetla u potiljak..Ali dobro..nista strasno..pa to mi se desava i kad me u bilo kom drugom gradu u Srbiji vide sa BG tablicama..Parkirali smo se naspram samog ulaza u dubrovacki stari grad,zbog kojeg smo,takoreci,i dosli…Covek na parkingu nam je odmah uzeo meru i naplatio parking 10evra,ali…celu noc mozemo ostati,ako zelimo.Neka hvala,pomislih..:)U stari grad smo usli kroz jedan od mnogobrojnih prolaza,kapija,sta god.Na svakoj od tih kapija stoji velika tabla sa mapom samog starog grada i okoline,na kojoj je ucrtano bezbroj crnih tackica,a iznad pise na pet svetskih jezika.."PLAN GRADA S OBILJEZENIM OSTECENJIMA NASTALIM U AGRESIJI JUGOSLAVENSKE ARMIJE-SRBA I CRNOGORACA NA DUBROVNIK 1991-1992"…Tek toliko da se zna…A gomila stranaca sve to uredno fotografise…Neki cudan ukus u ustima sam imao u tim momentima.Ali opet,sa druge strane,gde je nama takva neka tabla..Posle se cudimo zasto svet misli o nama to sto misli…No,nije to tema…:)
Setajuci starim gradom Dubrovnikom sticete utisak da ste negde u Rimu ili Veneciji u najmanju ruku,to moram priznati javno.Svaka je gradjevina umetnicko delo za sebe.Kotor i Budva su smesni u odnosu na ovo.Ono sto mi je odmah upalo u oci,tj. usi jeste da se hrvatski jezik na ulicama gotovo i ne moze cuti.Sve je prepuno stranaca.Doduse,cuo sam i par beogradjana,ili novosadjana..istina,u pitanju je bila samo jedna grupica od njih 5-6…Cene su astronomske za nase uslove,a uglavnom su istaknute na ulazima u restorane i kafice,tako da odmah znate da cete otici olaksanog novcanika.Tako da smo se zadovoljili samo picem i sladoledom,koje su nam takodje papreno naplatili.Iako vec pomalo opusten,moja paranoja nije nestala,te sam devojci predlozio da se nasa komunikacija dok smo u Dubrovniku svede samo na najosnovnije stvari…:)Nikad se ne zna…:)Zadrzali smo se poprilicno setajuci,vreme je zaista letelo,a i sam grad je ogroman i tesko da se moze obici za jedno vece.Vec pomalo umorni krenusmo nazad ka parkingu.Usput smo naleteli na hotel Hilton ,koji izgleda kao iz holivudskih filmova najbolje produkcije.Cak,snimih i jedan Yugo,i obradovah se,medjutim,kad smo prisli blize,na njemu je pisalo.."JAVNO KOMUNALNO PREDUZECE OPCINE DUBROVNIK" Doduse,jos uvek ne prevoze smece u Yugu,mozda i bi,da je malo vecih dimenzija…:))Na parkingu,ni zive duse..ni traga cuvaru koji "dezura celu noc".A rampa spustena.Kuku majko,sta cemo sad! Pokraj same rampe,primetih momka na skuteru,ne starijeg od 17-18 godina.I dok sam polako izlazio sa parkinga ka rapmi,cuh njegovo dobacivanje "HEJ SRBII" :)Dobro je..obicno je vokabular malo drugaciji u takvim situacijama…"CETNICI" u najboljem slucaju.Pomislih da radi na parkingu jer nas je vrlo ljubazno pitao "Jeste li platili kartu za parking"…Odgovorih "Naravno" dok sam mu je pruzao.Da vas ne lazem,gledao je tu kartu sa svih strana i studirao je,pa dobrih 2-3 minuta.Na kraju,podize nam rampu i rece "Sljedeci put parkirajte negdje van grada,nemojte ovdje" …Ne zeleci da slusam nastavak price,zatvorih prozor i lagano krenusmo.Krenuo je za nama i u jednom momentu nas prestigao podizuci visoko dva prsta,na sta sam mu ja odgovorio tri puta sirenom kratko…:))) Ma hrabro i od mene i od njega,nema sta! :)Izlaz iz grada pogodili smo tek nakon pola sata lutanja,u gluvo doba noci,jer je vec bilo proslo 2…Pri povratku prestize nas jedan Fiat bosanskih tablica,a vozac i njegovi saputnici su nas pozdravili sa odusevljenjem.Verovatno neki nasi iz Bosne,letuju u DU.Negde oko pola 4 ujutro,kad ugledasmo tablu "DOBRODSLI U CRNU GORU",laknulo mi je…Jedina dilema koja je ostala do dana danasnjeg i bila tema nekoliko rasprava medju mojim drustvom je sta je momak na parkingu zeleo da kaze.Da li je hteo da bude dobronameran i skrene nam paznju da nije bezbedno parkirati se sa BG tablicama u sred centra Dubrovnika,ili je hteo da izrazi svoje nezadovoljstvo sto smo tu..:) Sta vi mislite? :))Pozdrav!
Putopis napisao Luka Stamatovic