Presudno je bilo to što je hrvatski sajt adriatica.net u saradnji sa srpskim Jolly travelom, koji je inače i preuzeo, imao za nas interesantnu ponudu u hotelu Delfin.Slika na sajtu je prikazala hotel u luci sa fantastičnim pogledom na more. Tako smo i rezervisale – sobu s pogledom – naravno, uz doplatu za istu.Najduže jadransko ostrvo, koje se nekada zvalo Pharos, dok je bilo grčka kolonija, i koje je do 18. veka okupirala Venecija, ima najviše sunčanih sati godišnje i najzanimljivije je ostrvo srednje Dalmacije, što nas je ubedilo da je to prava stvar koja treba da obeleži ovu godinu.E, onda smo se bacile i na «lakši» deo, na organizovanje kako da stignemo tamo.
Naravno, na sajtu www.michelin.com smo preračunavale kilometražu i vagale koju destinaciju da odaberemo. Sestra koja se prethodne godine takođe sunčala na Hvaru je preporučila varijantu preko Sarajeva i Mostara do Drvenika pa na trajektnu liniju za Sućuraj, koja je jeftinija i kraća od one iz Splita do Hvara ili Starog grada…Ipak, odlučile smo se za dužu, skuplju, ali (preporučenu od svih koje sam anketirala) bržu varijantu – autoput od Beograda do Zagreba pa do Splita. Odmah smo pogledale i sajt hrvatske Jadro-linije (jadrolinija.hr) i saznale vreme pristajanja trajekata i katamarana.Žuti Saxo je izdržao sve pripreme za duži put, pa u skladu sa tim i upakovao naše torbice.Put je zaista bio lagan, ako prenebregnemo činjenicu da nam je negde na pola puta između Zagreba i Splita pukla guma.Uverile smo se da je solidarnost među vozačima na tom delu puta loša i da postoji jedino kod Poljaka, kao i da Auto-moto savez Hrvatske (Hrvatska autocesta) ratuje sa putarima, čija je dužnost da samo obeleže vozilo u nevolji, ali koji, ukoliko prvi čuju poziv, ipak preuzimaju posao. Pa zbog toga jedno upozorenje (ukoliko vas ipak zadesi takva nezgoda) – utvrdite kome ste prosledili poziv i ko je stigao prvi na mesto događaja, jer ne želite da za jednu uslugu platite dva puta.
Ali, zaista nije bilo problema sa smernicama i obeležjima na putevima.Novi autoput Zagreb-Split, koji je izgrađen za tri godine i koštao 2,3 milijarde evra, urađen je i uređen što bi se reklo «za sve pare».Do luke u Splitu, gde su inače smeštene i autobuska i železnička stanica, stigle smo lako. U podužem redu, koji se bez problema brzo smanjivao, za kartu za trajekt bilo je i Engleza i Šveđana i Italijana… Na svakih dvadesetak metara devojke i mladići u belom vas usmeravaju da lagano i bez problema uklizite u trajekt za kratko vreme.Slika sa vrha trajekta natera čak i one koji se teže opuštaju ili zažale što nisu krenuli bržim katamaranom, da naredna dva sata puta uopšte ne razmišljaju. Nebo utopljeno u more na horizontu i ostrvo sunca, lavande i vina, ruzmarina i usamljenih uvala prekriveno oblacima, prva je slika koju pamtim. Mir i sklad.A grad prelep: uzane uličice kamenom popločane, sa (bar za mene) romantičnom patinom vremena, koju je npr. moja sestra doživela drugojačije i prokomentarisala «već samo što sam se nakon tuširanja prošetala kudagod tim kamenom meni je kao vođenje ljubavi»…Elem, istina je da ostrvo odiše seksom, a da li se o tome otvoreno govori ili šapuće svejedno je – svi saznaju da se na čuvenim Paklenim ostrvima preko puta Hvara tačno zna na kom ostrvu su nudisti, na kom homoseksualci, na kom su svi ostali…
A mnogobrojni taksi brodići ceo dan voze do «paklenjaka», tako da svaki dan može da se kupa na drugom mestu. Voda je božanstvena – tirkizna i čista, a miris borova i hladovina je ono što zovem srećom. Ostrva se zovu Paklena, verovatno, jer se borova smola naziva paklina, i na njima imaš beskrajno mnogo mogućnosti da neguješ beo ten i sprečavaš nastajanje bora bez plaćanja bezveznih, ali neophodnih suncobrana.Što se tiče aktivnosti nakon plaže, opet isto onoliko mogućnosti. Možeš do bezumlja da čilliraš sa mnoštvom homoseksualaca uz koktele razne u vrlo domaćem, a ipak fensi kafiću koji se zove Carpe diem.Doduše, ove godine, za turiste koji nisu ljubitelji fudbala, zabava je mogla da počne tek posle 23 sata, po završetku utakmica Evropskog prvenstva u fudbalu, jer se u gotovo svim restoranima u večernjim satima gledao fudbal. Vlasnici lokala su se bukvalno utrkivali ko će postaviti veći televizor i privući više gostiju…A gosti – iz celog sveta – Nemci, Šveđani, Englezi, Francuzi, Portugalci, Španci, Amerikanci…No, nekima, koji fudbal ne prate, dovoljna je bila i šetnja kamenim ulicama, do "napoleonske" tvrđave iz 1811. godine, na najvišoj tački Hvara, sa koje se pruža predivan pogled na čuvena Paklena ostrva. Duž puteljka ka vrhu tvrđave, koja je danas opservatorijum, osmeh izmame i debeli listovi brojnih agava u koje su urezani dokazi velikih ljubavi "CICA VOLI MIŠU", "G+M+Z"…A kažu nam i da na najmanjem ostrvu u nizu Paklenih otoka, Gališniku, pri samom ulazu u luku, još uvek stoji napuštena austro-ugarska puškarnica, koja je noću osvetljena plavičastim lampama.
Naravno, tu su i brojni restorani i lokalni specijaliteti koje možete probati. Kuhinja je raznolika od ostrva do ostrva, a Hvar je poznat po kozjem siru u maslinovom ulju i paprenjacima.Šoping zavisnici takođe mogu pronaći način da se zabave u malim slatkim buticima.Možeš i da posetiš fantastičan hotel Amfora i "noćno" se okupaš u plavičasto osvetljenom bazenu sa đakuzijem ili pak da u katedrali odslušaš neki od ponuđenih koncerata u vreme festivala.Dalmatinci svaki dan prodaju svežu ribu, tako da ako si u nekom od apartmana i odlučiš da se hraniš u skladu sa mestom u kom si, a bogami i ekonomično, ujutru pre plaže kupiš ribu i posle čiliranja uz domaći plavac, poznato hvarsko vino, je spremiš, dok se npr. neko drugi tušira.Ako, pak, poželiš da umireš od zavisti ili što bi moja sestra rekla da «glumiš besni proletarijat» svako veče prošetaš marinom gde su parkirane najveće, najsavremenije jahte, pa i one na iznajmljivanje za oko 700 hiljada evra po danu, kojima se stalno dovoze neki tzv. VIP-ovi.Možeš i da se stopiš sa meštanima, što mi je nekako najidealnije za pravo upoznavanje duše mesta u kome si. Kao npr. na rođendanu barkarjola Tonija (uz ljubomoru njegove žene), kome su u čast u Konobi okupljeni operski pevači pevali razne klapske pesme.Ili odlaskom u Stipansku uvalu, gde se doživljava savršenstvo uz morski ručak pristojnih cena i arije kuvara zvanog Truba, koji je inače operski pevač u Splitu, a tokom leta kuva u tom restorančetu.Dobiješ u osnovi jedinstvenu kombinaciju urbane sredine sa kvalitetnim večernjim izlascima (bez jezivih pljeskavica i narodnjaka npr. u Budvi – što je meni skrnavljenje morske atmosfere) i netaknute prirode povrh svega.A kao neko ko je posetio i Jonsko i Sredozemno i Crno more, mogu reći da je Jadransko najlepše od svih, a da li sam pristrasna – naviknuta od malena na isto, to ostaje nekom drugom da proceni.Peščane plaže kraj Jelse, rajske plaže ispod borovih šuma Zavale, egzotiku južnih padina ostrva u mestima Ivan Dolac, Sveta Nedilja i Milna, ambijent "male Venecije" u Vrboski i još mnogo toga smo ostavile za naredno letovanje. Do sledećeg puta, živeli.
Putopis napisao jorgovancica
