"Milano za posao, Milano za studije, Milano za život", kratak gradski vodič , kupljen je već pri prvom dolasku u grad mode, dizajna, umetnosti, izvanrednih građevina prošlosti.
Naravno, ako ste turista sa željom da osetite lepotu prestonice italijanskog gospodarstva i zadržite dah, obavezan je mali vodič. Zatim fotoaparat, po mogućstvu od 1 Gb memorije, udobna obuća za pešačenje, dosta živaca za gradsku gužvu, i naravno osmeh ako želite da upoznate ljubaznost Italijana. Ako ne govorite italijanski, zaboravite na mogućnost da ćete se uz pomoć engleskog snaći. Italijani jednostavno ne govore druge jezike. Dovoljno je da naučite "Buongiorno", a za uzvrat ćete dobiti "Prego, Grazzie mile" i srdačno "Arrivederci", a to sve posebno, ako ste bogati turista sa namerom da potrošite koji euro. Takođe, ako ste bogati turista savetovala bih vam i turističkog vodiča, ako ne želite da prvog dana boravka proučavate mapu grada, i osetite prednosti i mane gradskog prevoza.Iako nisam više turista ovog višemilionskog grada, svaki put kada krenem stepenicama za gradski metro, iznova gledam da li je moj pravac zelena, žuta ili crvena linija. Postoji još i plava linija, ali do sada nisam išla do milanske periferije. Potvrđujem red vožnje i stanicu na kojoj treba da izađem, uvek iznova, na karti kretanja metroa, iako sam prethodno na Internetu pogledala da je moj pravac, zelena linija, Milano Lambrate, a stanica na kojoj izlazim danas je Lanza (Brera), ili deo grada poznat po uskim italijanskim ulicama, za razliku od ostalih delova urbanog Milana. Lavirint kaldrme, zgusnutih barova, kafeterija, đelaterija (sladoledžinica) kultno je mesto za okupljanje studenata akademije Brera ili akademije lepih umetnosti. A umetnička galerija Brera, kao prva kolekcija radova najpoznatijih italijanskih slikara, dnevno okuplja više stotina turista. Ovaj deo tradicionalnog Milana je preporučljiv za upoznavanje grada kroz umetnost i istoriju, a ako posetite neku od galerija, ljubazni kustos će vam objasniti značaj Pallazze Brera, i njenu simboliku.
Pre toga, dovoljno je da pročitate prve redove turističkog vodiča, i saznaćete da je Milano drugi grad po veličini u Italiji, a najveći grad regije Lombardija. Sam grad ima više od milion stanovnika, a celokupna milanska opština broji sedam miliona. Kaže se da ime grada vodi poreklo od engleske reči Milliner (modist, modistkinja), tako da nije ni čudo što je lombardijska metropola jedan od svetskih modnih, finansijskih i komercijalnih centara.Stanovnici Milana, poznati kao Milanezi, rado će vam izaći u susret, ako slučajno zalutate i potreban vam je pravac, za neku od kulturnih institucija, koju ste namerili da posetite i upoznate. Ljubazno, posebno ako ste sredovečni turista, će vas uputiti na Piazzu (trg) Duomo, koja je i simbol Milana.Mom prvom susretu sa milanskom katedralom, prethodila je vožnja tramvajem, koji ne preporučujem, ako ste u trku, što bi Milanezi uobičajeno rekli "sono in ritardo", a što i jeste svakodnevica ovog grada – "život u trku". Međutim, htela sam da izbegnem nedavnu famu u gradskom metrou. Reč je, naime, o pojavi "žene mačke", to jest ulične striptizete koja pleše između šipki vagona, zabavljajući tako putnike. Dok se vozim tramvajem do Duomo-a, obavezno čitam novine ili knjigu. Članak o "ženi mački", koja je poreklom Italijanka, i koja se navodno odlučila na taj potez kako bi zaradila za studije, ne ostavlja me ravnodušnom, ali isto tako i nije mi neki šok, jer pojava "noćnih žena" na ulicama Milana je učestala pojava. Priča se da ove devojke uglavnom dolaze iz Istočne Evrope i azijskih zemalja, a i njihovi makroi su im uglavnom zemljaci. Tako da kao stranac koji dolazi iz neke od ovih zemalja, možete ponekad osetiti nemile poglede domaćina. Međutim, u gradu velikih nacionalnih razlika nema bojazni da ćete se osetiti loše kao stranac. Opet, druge stvari, kao šverc droge, kriminal i lopovluk, uglavnom se pripisuju imigrantima, što i nije daleko od istine. A pitanje porekla i razvoja mafije, ostaje u pozadini, dok se ne desi neka velika stvar, kao što je nedavno hapšenje Provencana.
U svakom slučaju, znala sam da na pitanje iz koje zemlje dolazim, mogu naići na različite reakcije, a i ne mogu da se otmem utisku da stanje srpske dijaspore u Italiji i nije na zavidnom nivou, ako izuzmemo pojedinačne slučajeve naših manekenki i modela, koje su vrhunac slave doživele u Milanu ili većinu srpskih studenata na jednom od najelitnijih i najskupljih univerziteta – Bocconi. No, i u generalnom srpskom konzulatu u Milanu, nisu bili u mogućnosti da objasne stanje srpske dijaspore u Italiji, tako da priču "biti Srbin u Italiji", ostavljam na pojedinačnim slučajevima i ličnom iskustvu.Pogled na Duomo prekida svaku misao na nacionalne razlike i previranja. Čitav plan Milana diktiran je odnosom prema katedrali, jer ulice ili vode prema Duomo-u ili ga okružuju. Iako je gradnja počela još 1386. godine, i tokom godina je više puta renovirana, katedrala još nije završena, jer i danas postoje komadi kamenja, koji nisu pretvoreni u skulpture. Više stotina turista svakodnevno posećuje ovu građevinu, a piazza (trg) ispred Duoma i ulice koje ga okružuju deo je grada koji uvek živi bez obzira na godišnje doba, ili smenu dana i noći.Nedaleko od piazze, nalazi se i Galleria Vittorio Emanuele ili bolje reći najstariji svetski shoping centar, kao dobrodošlica u moderni Milano. Radnje italijanskih kreatora i njihova ponuda na jednom mestu, ostaviće vas bez daha. A vaša odluka između Gučija, Prade, Dolče & Gabane, ili možda Versaćija, svakako će vas ostaviti praznog novčanika. A ako niste bogati turista, a dopada vam se Luj Viton torba od samo 450 eura, možete naći na izgled sličnu takvu kod afričkih crnaca, tu odmah iza ugla, na ulici, po povoljnijim cenama – od 100, 60 i 30 eura, u zavisnosti od toga kakva vam je sposobnost cenkanja. Međutim, ako želite samo da prošetate galerijom, i možda usput odmorite u nekom od mnogobrojnih barova, savetujem da ne sedate ako niste spremni da kelneru ostavite barem 10 eura, za jedan kapućino, brioš (kroasan) i račun za mesto sedenja na kome želite da predahnete. Naravno, cenovnik kapućina i brioša, koji su tradicija italijanskog doručka, se razlikuje od bara do bara, u zavisnosti od toga u kojoj zoni grada se nalazite.A grad se, u danima milanske mode "Milan fashion week", dva puta godišnje, transformiše u veliku modnu pistu. Skup svetskih dizajnera i visokih žena, svakako će vas naterati da posetite neku od najpoznatijih ulica mode (Via Montenapoleone, Manzoni, Spiga ili Borgospesso).Tržište mode je tada prestiž, a vlasnik jedne od najpoznatijih modnih agencija "Names", jedan od srpskih milaneza Dragan Marković, svakako može da se pohvali svojim modelima, uglavnom lepih srpskih žena. Još jedna lepa srpska žena, mlada manekenka, Novosađanka Nina Seničar prošle godine uzdrmala je javnost svojom pojavom, a paparaci su je odmah stavili u isti koš sa muzičkom zvezdom Erosom Ramacotijem. Bila halabulka ili ne, dovoljno je da znamo da i srpski Milanezi jesu slavni i poznati.Ako se odlučite na milanski turizam u danima dizajna – "Milan design week", koji se tradicionalno održava prve nedelje aprila svake godine, opet se možete naći među slavnim i poznatim ljudima. Pretvaranje javnih prostorija grada u izložbene sale, poznatije je kao "Fuorisalone", pored izložbenog prostora milanskog sajma "Fiera Milano" sa više od 80 izložbenih performansa, okuplja posetioce iz svih delova sveta.
Opet za pohvalu, u kontekstu dizajna, još jedan Srbin u Milanu, mladi umetnik (newmedia artist) Marko Simić, kao jedan od osnivača asocijacije "Ministero della grafica", grupe milanskih dizajnera koji podržavaju vizuelnu komunikaciju kao stratešku disciplinu. Inače, ova asocijacija se sprema da organizuje bijenale grafike u Umbriji ove godine.A potvrda neprikosnovenosti milanskog dizajna, estetike lepog i umetnosti stvaranja je izvanredna građevina, poznatija kao operska kuća Skala "La Scala". Svečano otvaranje scene ovog teatra bilo je 7. decembra, na dan Svetog Ambrosia, što je i dan grada Milana, a karte za godišnju premijeru se kupuju šest meseci unapred. I ove godine Skala je ugostila italijanski džet-set, a i fudbaleri Intera bili su važni gosti ovoj kulturno-tradicionalnoj manifestaciji.Iako nisam bila počasni gost ove dive, svakako nisam propustila proslavu dana grada. Tradicionalni vašar ove godine premešten je u dvorište gradskog dvorca "Castello Sforcesco", zbog nekih radova na putu u okolini bazilike Saint Ambrogio. Veliki i mali prozvođači hrane, pića i zanatskih radova iz cele Italije, svake godine izlaze u susret Milanezima sa svojim proizvodima po veoma povoljnim cenama. Tako da za relativno mali novac, možete da se najedete, napijete, kupite neko parče garderobe i zadovoljno odete kući. Ja sam zadovoljstvo pronašla u sicilijanskim kolačićima, ukusa badema, a možda i marcipana.Šta svako treba da zna?- Da izvorno ime grada dolazi od keltskog Medelhan,"di Terra di Mezzo", označavajući lokaciju između reke Olone i tadašnjeg grada Seveso.-Da je katedrala Duomo druga najveća građevina u Italiji, odmah posle crkve Sv. Petra u Rimu, i druga najveća gotička katedrala u svetu.-Da je ceo Milano izgrađen u koncentričnim krugovima, a da je zaštitnik grada Sveti Ambrozije poreklom iz Sirmiuma (sadašnja Sremska Mitrovica).-Da spoj tradicionalnog i modernog, svakako treba videti u danima Fashion ili Design week-a, a pre nego što krenete na put savetovala bih da vam pogledate programe događaja (www.cameramoda.it, www.fuorisalone.it ), za slučaj da ne želite da se izgubite.
Putopis napisao tatjana