Lišće prekriva Lisabon

Prvo što smo juče posetili bio je Belem – nekadašnji manastir čiji je dobar deo pretvoren u muzeje. Sama crkva je građena u romaničko-gotičkom stilu. Ne teži se dosta u visinu, pa je unutrašnjost solidno ”pokrivena”. Pored prelepih vitraža i ikonostasa (oltara) istakao bih iikonu sv. Džeronima, čiji je ovo manastir.Prilikom obilaženja ovih znamenitosti I. Nam je bila od velike pomoći, jer ona završava slikarstvo. Iznela je par zanimljivih ideja o kojima nisam pre mnogo razmišljao. Recimo, romanika i gotika su bili priprema naroda za inkviziciju i krstaške ratove;[i] zanimljivo je i da je veliki broj ikona bačen u vatru, jer tada se nije mislilo o konzervaciji, pa je vreme učinilo svoje…Posle crkve posetili smo arheološki i nautički muzej. U arheološkom muzeju ima dosta predmeta iz starog Egipta. I. Nam je dosta pričala o starom Egiptu – recimo kako je prvi kondom tamo napravljen od jute i ličio na mali džak.U nautičkom muzeju smo imali prilike da vidio koji su ljudi na kojim brodovima otkrivali svet. Moram priznati da nisam bio preterano oduševljen ovim muzejom, s obzirom na značaj moreplovstva za Portugaliju, ali ga ipak preporučujem za razgledanje.[ii]Popodne smo posetili muzej kočija u istom delu grada. Najznačajnije je tamo videti razmenu poklona između Žoaa V i tadašnjeg Pape koja se odigrala 1715. Papa je Žoau poslao kočije na poklon, na šta se ovaj revanširao fenomenalnim kočijama koje simbolizuju spajanje Indijskog i Atlantskog okeana. Predpostavljam da je tada Južna Afrika bila u sastavu portugalske imperije. Na kočijama je predstavljen ceo panteon: kipovi koji predstavljaju okeane se rukuju dok su iza njih personifikacije leta i proleća, a iza Apolon (verovatno u ulozi boga Sunca). Druge kočije koje je Žoao poklonio Papi predstavljaju hrišćansku Portugaliju. Napred se nalazi kip sa kopljem isturenimtako da brani katoličku veru.

Obišli smo i tvrđavu koja je branila pristupe reci Težo. Tamo smo naleteli na neke Slovence.U gradu, dok sam otišao da razmenim novac[iii] izgubio sam ostatak grupe. Otišao sam da obiđem letovalište Kaškaiš i u vozu me je startovala jedna poluitalijanka. Inače u gradu sve vrvi od dilera hašiša, a jedan mi se obratio sa «Italijano».Uveče sam sa B., I. I N. Otišao do Estoriala gde je kazino sličan onome u Las Vegasu. Na palmama su naređane sijalice tako da se sve kupa u svetlosti. Fontana upotpunjuje utisak. U samom kazinu je jedna zanimljiva fora. Igrači simuliraju trku konja pritiskanjem tastera. Zanimljivo je to što su konji predstavljeni vrlo vernim figuricama pa se stiče utisak da se gleda hologramski prenos prave trke. Plaža kod Estoriala je veoma zanimljiva za noćni život. Kafići, odbojka na pesku i ukupna atmosfera daju mogućnost čekanja zore.Za to vreme drugi su imali još zanimljiviji provod.[iv] U delu grada sličnom getu sreli su jednog crnca koji im je objašnjavao istoriju i situaciju u Africi. Kasnije su sreli iste one Ruse koje smo videli pre dva dana u vozu i pili votku sa njima, pri čemu su se Rusi jadali na svoj život u dijaspori i situaciju u otadžbini.Naredni dan je počeo obilaskom nacionalnog muzeja u kome su galerije sa umetničkim blagom iz Egipta, Persije i slično. U ovom muzeju se može ostati satima u razgledanju. Posebno je zanimljiva plavo-bela keramika iz Turske koja je skoro identična pločicama tako karakterističnim za Portugal. To nesumnjivo ukazuje na arapsko poreklo ove pojave.Slika ima veoma mnogo a pre svih bih istakao Flandrijsku renesansu koja predstavlja po meni najveći domet u slikarstvu, otprilike kao što je Šekspir za književnost.[v] Najviše sam se divio Rembrantovom Palasu.Treba istaći i kip Dijane[vi] i radove impresionista.Popodne smo obišli Sintru, mesto izvan Lisabona, gde je prvo bila izgrađena mavarska tvrđava koja je kasnije pretvorena u rezidenciju kraljeva Portugala. Već priliko ulaska u mesto uočljiva je promena mikroklime. Jer dok smo se u Lisabonu kuvali i pekli,[vii] ovde uošte nije bilo vrućina. Gore na brdu bukvalno je fantastično. Sve je okruženo šumom i duva prijatan povetarac. Na samim zidinama zamka je primetan mavarski uticaj. S. Se slikala na jednoj terasi u stilu Julije. Kasnije je nastavila u istom stilu slikajući se u ružičnjaku. Sa jednog bedema puca pogled na okolinu Lisabona, koja uključuje najzapadniju tačku Evrope.[viii] Tamo smo se slikali – ja kako sam uperio prst ka Zapadu, a D. Kako posmatra šta smo ovog dana osvojili u ime Srbije. U samom zamku su sobe sa enterijerom u kome je živela kraljevska porodica u XVIII i XIX veku. Posle obilaska kulirali smo dugo u vrtovima i parkovima ove tvrđave. Slikali smo se i ispod portugalske zastave na jednom od bedema.[ix]U hostel smo stigli tek nešto pre ponoći. Ostalo je malo vremena da se pripremimo za poslednju noć u Lisabonu. Otišli smo u letovalište Kaškaiš koje je na poslednjoj stanici linije voza. Tamo već skoro ništa nije radilo. Ipak, otišli smo u jedan diskać, od 7 do 77 fazon, kako neko reče. Tamo smo dočekali Kralja Sunca koji se pojavio tek oko 7 sati.[x]Ovaj tempo može izgledati nemoguće, ali je postignut. Spavao sam u autobusu pri putu od Lisabona do Portimaa. Nakon samo jedne ”normalne” noći osećam se potpuno odmorno i spremno za malo pasivniji deo odmora.

---

[i] Stalni prikazi mučenja stvarno tako deluju. Propaganda RTS-a je najbolji primer iz novog vremena za to. Počinje se prikazima stradanja «naših» uz ograde kako mi to drugima nikad nismo činili («naš narod ne ume da mrzi»). Sa time se tera sve dok prosečan konzument propagande ne upita sebe: «Pa dobro dokle bre više?!?» Sledeći korak su upozorenja tipa «nismo za osvetu, ali ni zaboravljanje» uz šta idu obećanja da se teška prošlost neće ponoviti. Posle toga je za rat potreban samo povod.[ii] Prilikom izlaska iz muzeja videli smo jedna vrata. S. nam je skrenula pažnju, ali mi smo rekli da je to samo izlaz. To je u stvari bio ulaz u hangar gde su bili brodovi u skoro prirodnoj veličini. Kako to nismo videli, razumljivo je da je utisak ostao ispodpolovičan.[iii] Verivatno otkako je uveden euro menjačnica ima mnogo manje nego ranije. Moj savet je stoga da se sva lova prebaci u evre još ovde pre polaska na put.[iv] Možda će jednog dana ovaj tekst biti upotpunjen utiscima drugih, a sa dodatim fotkama može da čini pravu monografiju.[v] Ako dodamo tu i Mikelanđela čovek se može upitati da li je posle renesanse uopšte logično bilo šta stvarati.[vi] Boginje Tepiha.[vii] U Lisabonu je tog dana bilo oko 40 stepeni. Vrućinu ipak nismo mnogo osetili jer smo dobar deo vremena proveli pod zemljom (metro), dok su muzej i voz bili gistro klimatizovani. Zanimljivo da je sutradan ujutru temperatura pala na 18 stepeni, bez promene vremena.[viii] Najzapadnija tačka Evrope se zapravo nalazi na Islandu, a ovo je najzapadnija tačka kontinentalnog dela. Druga zanimljiva tačka u Portugalu «kraj sveta» koji se nalazi na jugu pored Lagosa. Ovo nije najzapadnija tačka, ali se nalazi na krajnjem jugozapadu Portugala i tako je isturen rt da su Portugalci to nekad smatrali za kraj sveta. Odatle su kretala prva istraživanja novih zemalja.[ix] I mi smo se poređali u rasporedu naših nacionalnih boja.[x] Kako je Iberijsko poluostrvo daleko na zapadu dolazi do izvesne devijacije u vremenu. Tako u Španiji mrak leti pada tek oko 11 sati. U Portugaliji je ta devijacija manja, jer se nalazi u griničkoj vremenskoj zoni, ali je ipak uočljiva razlika u odnosu na našu zemlju.