Jedini grad u Iranu koji nema zvanican turisticki biro je Teheran.Verovatno zato sto nema nekih znamenitih zdanja osim prelepih trgova sa spomenicima ajatolaha Homeinija,Mudaresa,.
Pre setnjeTeheranom svratili smo na kaficu u ambasadu SCG,gde smo procaskali sa Milosom Vasiljevicem I.savetnikom i Predragom Ljubenovicem 3.sekretarom ambasade.Dobili smo savete da budemo jako oprezni pri fotografisanju pogotovo u Teheranu,ima dosta "zabranjenih" mesta pored lepih zdanja.Zene,vojsku i policiju je narociti zabranjeno slikati.Na Bazaru da zaobilazim deo za prodaju ptica,iranci su veliki ljubitelji ptica,iz Pakistana je dosla "pticija groznica" pa je preko Irana presla u Tursku de je napravila pogrom na farmama kokosaka.Teheran je prestonica biznisa i politike,na svakom koraku su ogromni poslovno-trgovacki centri centri i banke.Poznat je Teheranski univerzitet,gradi se dzamija sa dva ogromna minareta koja ce biti najveca u Iranu.Svaka ulica je specijalizovana za prodaju jedne vrste robe,tako da ne morate da obilazite radnje po celom gradu.Saobracaj je neverovatan,vazi previlo i leve i desne strane prednosti,automobila,motora, na sve strane pravo je cudo kako niko ne nastrada ,pogotovo ja kao novajlija.Voda je skuplja od benzina,10.000Reala(Iranska moneta) je oko 1Euro,2.500Reala je 1.5l flasirane vode a 800Reala 1litar benzina.Litar nafte je 160Reala,Teheran je najzagadjeniji grad u Iranu,pa neki pedaci nose maske nalicu.Za Muzej persijskih tepiha nismo imali vremena ali zato prelepim devojkama nisam mogao da odolim,morao sam da ih fotografisem a tu se nasao i po koji vojnik.Svima je zajednicko,osmeh,ako ste ljubazni prema njima vrlo su radi za fotografisanje. Imao sam srece, jedan kiparski diplomata takodje voleo fotografiju pa je za 24 casa morao da napusti Iran.
Resili smo da krenemo put cilja nase ekspedicije,ka planini Damavand.Na Juznoj autobuskoj stanici odakle krecu autobusi put sela na obroncima Damavanda dobijamo informaciju da su svi polasci otkazani do daljneg zbog odrona na putu.Nista zato krecemo put Esvahana,preskacemo Qom.(zbog glasina o koleri i pticijioj groznici, kako mi je rekao jedan od savetnika u amb. ,kada je dosla misija Svetske zdravstvene org. da vide stanje kolere u tom gradu nisu nasli ni jednog bolesnika,a bilo ih je,sumnja se da su ih spakovali u kamine i ovezli u….. takodje nije za objavljivanje).Put za Esvahan,ulazimo u 4.000-ti kilometar autobusom po Iranu,koristimo noc za putovanje da imamo vise vremena za obilazak,vec nas je lomio umor.Ali saznanje da nas cekaju nasi stari poznanici sa Ararata u Turskoj, alpinisti Masud Hamze i Mustafa Zamani,mi je izmamilo osmeh.Pokusavam da zaspim na sedistu autobusa u borbi sa Bobanom za svaki santimetar prostora uz vec meni poznati azerbejdzanski turbofolk,koji je ovde vise nego popularan.Pogotovo nocu kada bih da spavam a vozac autobus da bude budan nekih 12 sati voznje."Diklami samo ti pevaj,neka vozac bude budan……"
Jedini grad u Iranu koji nema zvanican turisticki biro je Teheran.Verovatno zato sto nema nekih znamenitih zdanja osim prelepih trgova sa spomenicima ajatolaha Homeinija,Mudaresa,…Ruska i Jermenska pravoslavna crkva su nasle svoje mesto u ovom 14-to milionskom gradu.Pre setnjeTeheranom svratili smo na kaficu u ambasadu SCG,gde smo procaskali sa Milosom Vasiljevicem I.savetnikom i Predragom Ljubenovicem 3.sekretarom ambasade.Dobili smo savete da budemo jako oprezni pri fotografisanju pogotovo u Teheranu,ima dosta "zabranjenih" mesta pored lepih zdanja.Zene,vojsku i policiju je narociti zabranjeno slikati.Na Bazaru da zaobilazim deo za prodaju ptica,iranci su veliki ljubitelji ptica,iz Pakistana je dosla "pticija groznica" pa je preko Irana presla u Tursku de je napravila pogrom na farmama kokosaka.Teheran je prestonica biznisa i politike,na svakom koraku su ogromni poslovno-trgovacki centri centri i banke.Poznat je Teheranski univerzitet,gradi se dzamija sa dva ogromna minareta koja ce biti najveca u Iranu.Svaka ulica je specijalizovana za prodaju jedne vrste robe,tako da ne morate da obilazite radnje po celom gradu.Saobracaj je neverovatan,vazi previlo i leve i desne strane prednosti,automobila,motora, na sve strane pravo je cudo kako niko ne nastrada ,pogotovo ja kao novajlija.Voda je skuplja od benzina,10.000Reala(Iranska moneta) je oko 1Euro,2.500Reala je 1.5l flasirane vode a 800Reala 1litar benzina.Litar nafte je 160Reala,Teheran je najzagadjeniji grad u Iranu,pa neki pedaci nose maske nalicu.
Za Muzej persijskih tepiha nismo imali vremena ali zato prelepim devojkama nisam mogao da odolim,morao sam da ih fotografisem a tu se nasao i po koji vojnik.Svima je zajednicko,osmeh,ako ste ljubazni prema njima vrlo su radi za fotografisanje. Imao sam srece, jedan kiparski diplomata takodje voleo fotografiju pa je za 24 casa morao da napusti Iran.Resili smo da krenemo put cilja nase ekspedicije,ka planini Damavand.Na Juznoj autobuskoj stanici odakle krecu autobusi put sela na obroncima Damavanda dobijamo informaciju da su svi polasci otkazani do daljneg zbog odrona na putu.Nista zato krecemo put Esvahana,preskacemo Qom.(zbog glasina o koleri i pticijioj groznici, kako mi je rekao jedan od savetnika u amb. ,kada je dosla misija Svetske zdravstvene org. da vide stanje kolere u tom gradu nisu nasli ni jednog bolesnika,a bilo ih je,sumnja se da su ih spakovali u kamine i ovezli u….. takodje nije za objavljivanje).Put za Esvahan,ulazimo u 4.000-ti kilometar autobusom po Iranu,koristimo noc za putovanje da imamo vise vremena za obilazak,vec nas je lomio umor.Ali saznanje da nas cekaju nasi stari poznanici sa Ararata u Turskoj, alpinisti Masud Hamze i Mustafa Zamani,mi je izmamilo osmeh.Pokusavam da zaspim na sedistu autobusa u borbi sa Bobanom za svaki santimetar prostora uz vec meni poznati azerbejdzanski turbofolk,koji je ovde vise nego popularan.Pogotovo nocu kada bih da spavam a vozac autobus da bude budan nekih 12 sati voznje."Diklami samo ti pevaj,neka vozac bude budan……"
Putopis napisao milophoto