Tumaranje po Beogradu: Dorćol

Otkako je trend postalo da se uz pozivnice za žurku elektronskom poštom šalju i satelitski snimci destinacije, tumaranje po komšiluku postalo je nova grana – mikroturizam.

Bez obzira imate li ili ne GPS sistem za navigaciju na nekom od multimedijalnih gedžeta (ako nemate, da znate da se pojavio ROZE GPS pa kome je do gubljenja, eto prilike!), u toplim ušuškanim dorćolskim ulicama nećete se izgubiti – za razliku od uniformnih širokih avenija sa druge strane Save, ovde su kuće svaka različita jedna od druge.Jedna uvučena, jedna napolju. Jedna urušena, jedna skroz nova i besna. Ono što je svuda isto to je gomila brendova – PR agencije, redakcije, advokatske kancelarije, najbolji saloni lepote (sad se to zove STUDIO) i večno isti, zauvek neosvetljeni, Studentski park sa mirisima …kahm, detinjstva.Ali preko dana je odličan: na jednoj klupi tri bakice sa istim frizurama, iste boje kaputima i sve tri puše. Na drugoj baka i deka, stari bračni par – vidi se lepo da se vole, al su smoreni. Na trećoj neki mladi što ne znam dal će da se uzmu do kraja, al ko hoće da gleda – može, nema "Parental Advisory", sve uživo. Malo dalje neki što izlaze u KST (vidi se po frizurama i pantalonama). Onda tamo neki dokoni student čita knjigu. U centru parka 6- 10 pasa, svi fini i različitih boja.

I tu kad se gleda uvis, nema mnogo promene. Ali kad se pođe nizbrdo (računajte da ćete morati i uzbrdo kasnije, pa ako dolazite iz "pasivnih krajeva" a odšetate skroz do keja, bolje hvatajte autobus za uzbrdo – broj 24 ili 26).Najbolja ulica za spuštanje je Kralja Petra.Tu prvo ima super picerija "Košava", ako se ne varam najstarija u gradu. Slasno!Malo dole je SBB, a između se nalazi hotel, čudan. Ispred matorih vratnica hotela stoji zelena školska tabla na kojoj je nažvrljano ‘ dnevni odmor 600 din, noćni nešto više. Sumnjivo i svakako za izbegavanje. Naročito ako se potrefi da vidite ko unutra ulazi ili izlazi.Otkako sam nekom prilikom bila u Ečkoj i slušala priče o balovima i čudima u zamku, proganja me ideja Vremeplova. Kako bi to bilo, kada bismo umesto monologa vodiča (koji se nekako malo čuje, malo ne, zavisi kako duva vetar i gde mu je okrenuta glava), mogli lepo da uđemo u neku kabinu i samo se preselimo u odabrani kadar. Nema veze, ne mora stvarno, može i sa hologramima!

E pa Vremeplov na Dorćolu vam ne treba. U Kralja Petra ulici (računam od Vasine do dole) vreme je stalo. Obućar, sa firmom sa početka 20. veka. Malo dalje, Krojač, baš kao u filmu "Ljubav i moda", taj neki font. U paralelnoj sa Kralja Petra, Višnjićevoj, Kišobrandžija. Pravi pravcati, sa uskim lokalom, gomilom kišobrana i polunavučenim zavesama na izlog. U cara Dušana (iliti: DušAAAnovoj poslastičarnica za koju pouzdano znam da NIŠTA nije menjano od osamdeset i neke kad sam ja tu išla po sladoled. Ni cene, čini mi se ponekad, a kolači večito sveži i dobri :)Od Vasine pa uz Kralja Petra ka Knez Mihailovoj i dalje (uzgred, to više nije Dorćol), ova Vremeplov-ulica prestaje da bude zanatska i postaje srpski Wall Street. U malom, naravno. Bonsai-Wall-Street. Sve banke, od Narodne (prelepa zgrada, tu vredi gledati na gore!) i Komercijalne, do LHB i dalje sustiču se kod Patrijaršije, kafane "?" i konaka kneginje Ljubice. Pa – pravo na reku. Ovo je jedina ulica koja zaprabo izlazi na reku, iz starog dela grada.NE propustite drvo koje je pojelo ogradu škole "Kralj Petar Prvi". Nipošto. Jeste da su ga uklonili (slika ce biti u prilogu cim je pronadjem negde po mejl nalozima, obecavam) ali je ostalo ono koje je manje ždralo, lepo se vidi kako je drvo progutalo parče kapije. Živelo drvo! Ja sam ovo uvek pokazivala gostima. Sada ovo drvo krasi mnoge foto-albume sa uspomenama iz Beograda, a naročito su mu se radovala deca.PS. Dorćol ima jednu malu nezgodaciju – malo je štrokav sa gledišta pešaka. Kad me neko na MySpace presretne i krene da gnjavi kako mi je komšiluk sav njanjav i kenjkav (istina je da se retko ko služi kanticama i lopaticama, onim zelenim, po ćoškovima, istim kao na Tašu – samo što kod nas u kraju ne piše da narečene kese NISU za zamrzivač :)) ja krenem da smaram doživljajima iz teretane.PS2. Ako neko očekuje da ZNAM sve kafiće u Strahinića bana, grdno greši – to je ulica za VOZILA. Pešačke staze gotovo da nema uopšte, ili je mestimično ima al je izrovana. Nema pošten svet tamo šta da traži….Osim kafića "Školica" naravno Tamo ima The Smiths i svi ti nežni rifovi, i neki fini ljudi. Uvek.