Putopis: Jahorina

Svašta bih očekivala da se desi, da autobus ne ode uopšte, da kasni sat-dva, možda i dan, ali da ode ranije od predvidjenog vremena to nikako nisam očekivala! Medjutim, to se brzo sredilo, sledeći autobus, sunčano jutro nas ispraća iz Beograda… Ma nema teorije da negde na nekih 300-400 km odavde ima snega! Predubedjenje da svi oni site-ovi ne daju tačne informacije o visini snežnog pokrivača na Jahorini je jos više pojačano činjenicom da smo putovanje dobili na poklon. Ko zna kad stignemo tamo da li će uopste ičega biti… Neću sad reći da sumnjičavost vodi sve dotle da u mislima zamalo i Jahorina nije izmeštena na neko drugo mesto! Za nju sam skoro pa 100% sigurna da će biti tamo. Sve ostalo mi je u glavi pod velikim znakom pitanja.Nasmejana i mlada ekipa turisticke agencije Kabeza je izašla u susret našim željama i omogućila nam da ipak odemo u terminu kad je prethodno i bila predvidjena realizacija putovanja, kako bismo bili u mogućnosti da se organizujemo s poslom i sve ostalo. Svesno smo pristali i na mogućnost da nas olimpijska lepotica dočeka s visibabama i ljubičicama na stazi umesto snežnog pokrivača!Put je započeo odlaskom autobusa, mojom sumnjom u postojanje svega, iščekivanjem…a nastavilo se…Jahorina, mart 2008.godine.

300 km udaljenosti od Beograda, 30 km od Sarajeva, 15ak km od Pala… Svaki novi korak, svako smanjenje razdaljine do cilja otkriva po neku novu prirodnu lepotu, carobnu sliku prirode.

Sunčano jutro koje nas je ispratilo iz Beograda kao da se preselilo na vrhove pokrivene snegom. Jahorina u svoj svojoj lepoti kao da se smejala srdačno nas dočekujući, namigujući iza drveća…Kao da igra se žmurke svakoga trena s neke druge strane je nadjete kako vas dočekuje.Isto tako nasmejano osoblje vile Olimp nas je dočekalo, smestili su nas u predivan apartman i više zaista nije bilo sumnje da ćemo ovo putovanje pamtiti po lepim momentima…

Acer Heldreichi… Grcki javorKumovao je imenu Jahorine. U moru jela, borova, listopadnih šuma, javor ima dominantnu ulogu. U nekoj prošlosti davnoj premetanjem nastade od Javorine Jahvorina, pa od nje i Jahorina. U nekom vremenu sadašnjem, h se odomaćilo u mnogo reči, pa nastaše poneke nove, na momente možda i nezgrapne reči, a negde opet ono nosi onaj sasvim nežan prizvuk orijenta, mističnog i tajanstvenog h-a…

Rekoh… dočekala nas je snežna lepotica okupana suncem , priroda u igri svetlosti i tame, grane savijene pod teretom nežnosti, kao da skrivaju negde kraj korena nežne listove koji će za već nekoliko dana otkriti prolećno cveće ili za ne tako dugo vremena podariti slučajnog prolaznika ili putnika namernika bobičastim plodom jagode ili borovnice, možda i pečurkastom damom zaštitnicom, malom ˝ kišobrančicom ˝ naviklom da pod svoje skute sakrije poneku nežnu lisku.

Dočekale su nas zaposlene žice i vesele staze obučene u šarene skafandere, raznovrsna i raznobojna odela koja se manje ili više uspešno kotrljaju niz padine, elegantno klize ili hrabro prkose, već u zavisnosti od spretnosti figura u pokretu.

Jahorina nudi za svakog po nešto. Od prvih početničkih koraka na skijama i bebi liftovima, do savršenih mogućnosti da ispitate svoj olimpijski duh ukoliko ste vični. Približno 20 km uredjenih staza se smenjuje u težinama, nagibima, izazovima.

Jedan od posebnih užitaka predstavlja noćno skijanje, na jednoj od najlepsih staza Poljice.Prosečan broj snežnih dana je 175 u periodu od oktobra do maja. Najveći vrh planine je Ogorjelica sa 1916 m nadmorske visine.

* * *

Kult olimpijade održane sada već tako daleke 1984. godine se još uvek neguje, simboli su ostali, dragi lik Vučka i olimpijskog obeležja. Isto to smo mogli primetiti i u Sarajevu. Šetnja basčaršijskom kaldrmom nudi pregršt suvenira na tu temu. Sarajevo koje se razlikuje od Sarajeva tih osamdesetih… Ali o njemu u nekom drugom putopisu… O šetnji kraj Miljacke, o vrelu Bosne, ćevapima kod Ferhatovića i bureku…

* * *

Imali smo prilike da vidimo i osetimo i ćudi Jahorine, u njenom naglom menjanju raspoloženja, gde obasjana suncem i vesela pretvara se u sivu i surovu vučicu što pronosi huk dok se oblaci spuštaju nad njom, a vrhovi nestaju u magli… A ubrzo zatim u borbi prirode opet pobedu odnesu odsjaji na kristalima pahulja zaspalih na tlu…

Jahorina nudi jedan zdravi udisaj, injekciju prirode koja će vas osnažiti, probuditi, naterati na aktivnosti do poslednjih atoma snage kako ne biste slučajno propustili deo lepote i zdravlja. Pitomo i divlje se druži sa svima koji na njoj borave. Odlaskom na Jahorinu sigurno dobijate jednu dragu prijateljicu, biserno belog osmeha, oka gorske boje, od borova vedja igličastih. Planinski raj.

Hvala gDestinaciji i Kabezi…Ljilja i Marko…