Kritično slično

Ograničeni više planovima za ono što nas čeka nakon letovanja nego realnim novcem, blago zasečeni viznim režimom ali više činjenicom da godine donose konformizam koji izuzima svaku mogućnost stajanja u redovima i/ili spavanje po lošim sobama, dugo "putujemo prstima po karti", lutajući Grčkim ostrvčićima i Mrežom, tražeći željeni krajolik za odmor. I sve se nekako završi na Kritu, možda logičnom izboru nakon Krfa, Rodosa i davnog Halkidija. Od odmora očekujemo ništa više do nekoliko Zlatnih Plaža, dosta kilometara pod točkovima rentiranog automobila, blaženi mir, zrikavci, miris soli na koži.Teško je sumirati utiske nakon 10 dana provedenog na, kako vodič kojim ću se temeljnije kasnije baviti reče, "Naj-ostrvu". Zato, ponesen uspehom prethodnih avantura ovekovečenih u "Egiptu u 34 slike", "Pragu u 42 sata" i "Ne uznemiravaj – Krfkam!" putopiščićima, koristim proverenu formu Rečnika, koji će mi, sigurno, ostaviti dovoljno prostora da nepovezano lutam toponimima i impresijama, te možda do kraja i formiram big picture.

Aleksandra – u ovoj epizodi neumorni navigator i borac sa netačnim mapama Krita, oficijelni fotograf i poznavalac istorije umetnosti, iskreni neprijatelj komaraca, glas razuma pri preticanju te i dalje najveći kritičar svega lošeg, bilo za to krivo Ostrvo, Bog, mitologija, Tezej, Minotaur ili savremena Grčka država. Ključne reči letovanja, koje su, na neki način i esencija kompletnog ugođaja jesu " ‘ebale vas Šubi!" (što će biti objašnjeno tokom dalje naracije)Agia Triada – po knjigama, treći najvažniji toponim (uz Knosos i Festos), simbol davno prošlog vremena slave i bronze. Tužno zapušten lokalitet ograđen žicom koja ne sprečava turiste da provire i bez plaćanja ulaza (4 EUR), pri čemu plaćanjem ne biste dobili mnogo – vodiča na ovom lokalitetu, za razliku od Knososa, nema uopšte, podataka još manje, dok se želja da se od ovog mesta napravi nekakva atrakcija čini najmanjom. Užasan put (poput gotovo svih Kilometara na južnoj strani ostrva) dodatni je dokaz.Agia Marina – zapad ostrva, nedaleko od Hanje, blisko veoma posećenoj a prosečnoj peščanoj plaži prelivenoj fascinantim brojem "nepokretnih" (čitaj: celodnevno ležećih) turista u zaglušujućem Electro-Drum-Bass-Ivity-Reggae okruženju. Redak lokalitet sa besplatnim toaletom, što se, spomenimo ovde prvi put pokazuje velikim problemom ostrva.

Agios Nikolaos – za putnike naviknute na "lepe morske gradiće" poput Rodosa, Krfa ali i Pirana, Korčule i Hvara, svakako najlepši grad koji smo obišli na ostrvu. Pametno izgrađen na nekoliko većih hridi, ušuškan u zaliv ali "širokog pogleda", ulica koje teku ka lepoj luci u kojoj se kočopere hoteli poput "El Castra"(!) i mali ograđeni rukavac/jezero – zapravo, jedini grad koji nam je u potpunosti pružio impresiju luke i grada. Obavezna destinacija, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog fascinantnog krak-spomenika na obodu zaliva.Auto put – kucavica ostrva, staza manijaka, vežbalište strpljenja, izvrstan psihološki poligon za vožnju po Beogradu.Tokom našeg kratkog ali kilometražno veoma živahnog boravka na Kritu (1800 km bez grča na licu i u rukama), u malom, ali sasvim okretnom Picantu, koji se fino ponašao na svim mogućim vrstama puteva, shvatili smo da Srbi i Egipćani nisu najgrđi vozači u okolini Mediterana.Auto karta – u teoriji i dosadašnjoj praksi, komad većeg papira na koji su upisana sve važne saobraćajnice, tačno ucrtana skretanja i imena gradova. U Auto-karti koju smo dobili u posed, to nije bio slučaj u dosta slučajeva!Bali – prijatna, uvaljena (u uvali – prim. aut.) peščana plaža na 30ak kilometara od Retimna, prijatnih talasa i nevelike gužve u prepodnevnim satima. Poslepodne postaje relativno prenapučeno. Dovoljno udaljena od kafića, tako da omogućava uživanje u zvuku mora.Bele Planine – kamen na suncu, vreo do usijanja. Deo lokalne ikonografije koja bi (valjda) trebalo da bude zanimljiva turistima, jer, zaista, mali je broj ostrva sa onolikim planinčinama, ali, ponavljam: kamen na suncu.

Chania ili Hania ili Hanja – ali, zar je to važno s obzirom da je naše "Ne" njihovo "Da"!?! Za razliku od Irakliona i Retimna, dovoljno mali da bi neki delovi grada zaista odavali utisak morske varošice, dovoljno veliki da krije i Virgin, Camper, Diesel i ostale – ali možda i previše veliki s obzirom na saobraćaj, buku i broj ljudi. Ipak, posle Agios Nikolaua, druga najpitomija tačka ostrva, brojeći mesta koja se nalaze u turističkim ponudama.Damnoni – ne mnogo popularna / poznata / posećena, ali veoma prijatna plaža na Južnom delu ostrva. Prijatan pesak/sitan šljunak, mali prostor za parkiranje, prijatno hladno more (kažu vodiči – "Libijsko", za sada nisam pronašao dokaz za to), na 1 km od mnogo poznatijeg (i realno, lošijeg) Plakiasa.

Elafonisi – apsolutni biser, morska zvezda, sirena, nirvana, lightness of being plaža zbog koje vredi otići na Krit. Na samom obodu jugozapada ostrva, kilometrima daleko od najbliže civilizacije, ali vredna višesatne vožnje. Osim što predstavlja vrstu Nacionalnog Parka (što znači – i najmanja travka je ograđena i obezbeđena da nesmetano raste, te posle 21h nema vršljanja po plaži) udaljen je od Hanje na sat i po vožnje po putu kojim se ne mogu pohvaliti ni u CG. Ipak, sve serpentine, odvratan put i napor odneti su prvim talasićem koji ćete sresti u ogromnim, plitkim bazenima s jedne, odnosno otvorenoj pučini na drugom kraju. Kako su parčići kopna povezani i dugačkim sprudovima skrivenih plićakom kojima turisti migriraju sa parčecenta na parčence kopna, u odsjaju sunca sve deluje kao nekakav raj Jehovinih Svedoka, svi nešto hodaju po vodi poput Isusa i odlaze ka pučini…. Iako čudi što u blizini nema hotela odnosno civilizacije, tu situaciju bi trebalo iskoristiti dok je još takva. Posle će biti kasno!Festos – opet po knjigama istorijskim – drugi najvažniji istorijski lokalitet, na južnom delu ostrva, desetak kilometara od Matale, odnosno nekih dvadeset od Agia Galine. Poput Agia Triade, ne zrači sjajem starih vremena, ne zrači zapravo ničim, izuzev predivnim ulazom pod vinovom lozom, pri čemu se ulaz, naravno, plaća. Iako nema oficijalnog toaleta, pronaćićete ga skrivenog u kafani postavljenoj nedaleko od ulaza.Georgiopoli – Duuuuuuuuugačka peščana plaža, dvadesetak minuta vožnje od Retimna, prvi izbor onima koji Retimno izaberu kao bazu na Kritu. Pesak, talasi, vetar, dovoljno prostora za sve – dakle kompletan paket svega što Krit u principu nudi, sve na jednom mestu.Hania, vidi pod C!Iraklio – pomalo razmaženi Rodosom i Krfom a upoznati činjenicom da je Iraklio mnogo veći, ipak smo očekivali Grad Na Moru, što Iraklio gotovo nije. Omanji Suk je zapravo najlepši deo grada koji kao da beži od vode, nalik Beogradu i njegovom otimanju od zagrljaja reka. Neka ostane zabeležena činjenica da Nikos Kazancakis ima i bistu i spomen-kuću i krš monografija, što me je iznenadilo, s obzirom na odnos prema "Poslednjem Hristovom iskušenju". Ili je to još jedan dokaz Kritske "jedinstvenosti"?JoAn Beach – prijatan hotel sa oficijelne tri zvezdice (istina: na nekim sajtovima se vodi i pod četiri), izuzetno pristojnom hranom, ljubaznim osobljem, tišinom i (ako imate sreće kao mi) pogledom na pučinu, što znači u jutarnjim satima, kada snove poremeti huk talasa. Pristojno opremljena kuhinja u okviru apartmana, ludački raspoložen frižider koji hladi do -XYZ i klima koja radi po Vašoj želji a ne uprave. Iako udaljen nekih 7 kilometara od centra Retimna (radni naziv: Lajkovac-Na-Moru), pokazao se strateški dobro izabranim mestom. U večernjim satima, tamni talasi ispiraju buku iz ušiju, voda je topla, vetar blag.

Knosos – istorijske knjige će Vam ispričati šta imaju na temu Minojske civilizacije, važnosti i zemljotresa. Nedaleko od centra Irakliona (važna napomena: u Knososu Vas čekaju zidine a ono što je iskopano na toponimu i po okolini nalazi se u muzeju, cca. 7-8 kilometara odatle, no iskoristite priliku i kupite karte i za Muzej i za Knosos na ulazu u Palatu, ušteda nije mala!), a po mišljenju autora ovih redova brutalno predaleko od obale (Čega su se plašili? Gusara? Prevelikih talasa? Pomahnitalih Dupina? Turista?), Knosos je svakako atrakcija, ali loša rekonstrukcija centralnih mesta Palate i stalno preveliki broj turista neće Vam omogućiti da "udišete" istoriju punim plućima. Ipak, vredi: ako ništa drugo, možete se zavitlavati na temu "kipova bez ruku i nogu" poput čoveka na slici levo.Kalatas – sjajna mala plaža iznad Hanije, na putu ka Stavrosu. Pesak, nedaleko Ostrvo do kojeg se lako otpliva, talasići i pogled na stene.Krit kao takav – Predugo izolovan od tokova civilizacije, iako nekada njen centar; predavno sjajna, sada potamnela bronzana kopča na obrazu Sredozemlja, Krit danas možda i previše sliči Srbiji, što ga za odmor ne preporučuje. Koliko je na Rodosu svaka stopa glačana vekovima i uz očiglednu pažnju, toliko su Krićani prepustili prirodi da uređuje puteve, pejsaže i način života. Izgleda uljuljkani nekadašnjom snagom i sada se diče činjenicom da su 32 godine odolevali Turskim najezdama, ali ne spominju šta je bilo trideset i treće godine. Kako reče vodič "Kada ugledate starog čoveka, sa crnom kapom na glavi, u crnoj košulji i crnim pantalonama i visokim crnim čiznama – znajte da je to – Krićanin", tako ne mogu a da se ne podsetim epizode Asteriks na Korzici, ali i ostalih čudnih naroda koji svoju snagu i ponos crpe iz tradicije koja ne donosi ništa konkretno osim mitova i znoja pod kapom usijanom suncem.Kasteli – Prijatna, mala plaža na putu od Hanije ka Stavrosu.Kanjon Kurtaliotiko – Lokalitet koji Krićani čini ponosim a one koji pristanu na nagovore vodiča veoma umornim – 18 kilometara duga klisura, sa izlazom na more. Ko želi, može da prepešači.Lipton – Koristim ovu priliku da zamolim distributere navedene vrste čaja spakovanog u bočice od 0.5 i 1.5l da isti distribuiraju malo i do Beograda. Obećavam zavidnu potrošnju.Literatura – kao sasvim adekvatno štivo za odmor i razonodu pokazao se "Dopler" Erlanda Lua, priče Apdajka i "Prorok". Sa druge strane, Kolakovski i njegovi "Zapisi o malim stvarima" nikako nisu mogli da se uklope.Lajkovac na moru – videti pod Retimno.Malia – Kritska Budva. Stotine klinaca zajašilo četvorotočkaše bučnih motora, sve podređeno engleskim turistima i tinejdžerima, potpuni krah koncepta uživanja na moru. Istina, Malia poseduje sjajnu dugačku valovitu plažu, krcatu silikonom koji se kreće u grupama od 3-6, ali autora ovih redova taj spektakl nije preterano zanimao, iskreno.

Matala – "Welcome to Matala! Today is life, tommorow never comes!" ispisano je na zidu, nasuprot čudesnih stena-pećina, između čega je prostrana peščana plaža najfenomenalnijih talasa na Ostrvu! Otvorena ka pučini, Matala kao da usisava sve struje južnog mora i stvara talase po kojima se može skakati satima, bez umora. Za sada neiskorišćena za surfing (fenomen: talasi su pogodniji nego na Rodosu, ali ovde to niko ne razmatra kao biznis?), ali razvija novu vrstu sporta, koju sam nazvao "breaking the waves", bez bilo kakve asocijacije na film L.F.Trira. Desetine, različitog uzrasta, stoje u vodi i čekaju da ih veliki talas preklopi? Toliki talasi asocirali su i A. da se doseti kako je mesto dobilo ime: "Kakvo je more?" – "Ma Talaaaaaaaaaasssss". Ne zaboraviti da su stari Feničani more zvali – "Talassa".

Muzej – Veeeeeeeliki. Zabranjeno fotografisanje uz blic. Bez blica, sve je moguće, bez izuzetka. Videti sliku.Muzika – jedan od neočekivanih "darova" u okviru iznajmljenog automobila bio je sistem sa AUX izlazom, što je omogućilo povezivanje mp3 plejera. Tokom putovanja odlično su se pokazali provereni stariteti (čitaj "Someone somewhere in summertime" i slično), te očekivano prijatni brazilci u raznim formama. Sve ono novo što sam želeo da preslušam tokom odmora nikako nije pasovalo, sa izuzetkom Thom Yorkovog solo albuma, ali u večernjim satima vožnje.Nikad ne koristite precice – videti pod Autokarta.Obavezno: iskoristite svaku priliku kada ugledate toalet. Obavezno poslušajte prvi saobraćajni znak na koji naiđete, drugog možda neće biti. Obavezno gledajte u retrovizor (čak i češće nego napred).Pavlos, Preveli, Plakias – veoma hvaljene, voljene i posećene plaže. Pavlos i Plakias nas nisu oduševili, tako da je Preveli stradao kolateralno u okviru zaobilaska tog južnog dela. Fotografije (drugih) tvrde da smo pogrešili.Retimno – Lajkovac na moru. Odvratno bučan, štrokav gradić koji je verovatno greškom dospeo do obale mora, ali ga to preterano ne zanima. Skuplji od Hanje, bučniji od Irakliona, iako nudi ogromni Suk zapravo ne nudi ništa. Ukoliko imate mogućnost, birajte Agio Nikolau.

Rent-a-Car agencije – organizovana sorta secikesa, vođena APP (Ako prođe – prođe) principom. Bez želje da raspričavamo zgode i nezgode koje smo imali sa lokalnim agencijama, postoje 2 saveta i jedan plastičan opis situacije: 1. Ne rezervišite vozilo preko Mreže, dočekaće Vas nešto potpuno drugo; 2. Osiguranje ne postoji. Jedino osiguranje u koje se možete pouzdati je poznanstvo Vašeg vodiča sa lokalnom agencijom.Plastični opis – prepisana stavka "Full colision protection" – od slova do slova: "Customer fullz releived from the responsibility of anz damage to thecomany vehicle (above the deductable anitymtb) exceot fir tge tures ad tge ybderbeatg if tge vugecke uf ge.sge acceots te rekevant conditions via his signature". Za one koji loše stoje sa engleskim, ili im nije baš najjasnije – princip je prost – promašiti nekoliko tastera ili pomeriti prilikom kucanja teksta slovne znake za jedan na tastaturi – i to je to! Pa vi dokažite da ste zapravo "razumeli" šta je pisac želeo da Vam kaže na temu osiguranja. Dakle, jedina "siguracija" Vam je preporuka Vodiča.Napomena: Krićani sa pisanjem engleskih reči imaju problem. Česta je i zamena slova "b" za slovo "d", zato, neka Vas ne iznenadi natpis "Please, keep the Beach Tiby!" Radno vreme – prodavnica, centara i sl. Pitajte vodiča. Ne verujte brošurama. Krićani zapravo ne vole da rade i skloni su, kanda, tome da ako primete da je jedan iz okoline zatvorio radnju ranije, zatvore i oni, po prećutnom dogovoru. I tako se zatvori ceo grad za nekoliko minuta…Spili – na pola puta ka trouglu Južnih plaža – Plakias, Pavlos, Preveli – u sred brda, lepog pločnika, još bolje "kućne radinosti" i turista.Stavromenos – osvetnička plaža! Ukoliko nekoliko puta glasno izgovorite "Bem ti talase", Talasi će podići nekoliko kamenova i klepiti Vas u nogu. Grčka mitologija nema zabeležen ovakav odnos Bogova i Ljudi, koliko ja znam!Stavros – Severni opozit Elafonisiju – lepa, tiha, zavaljena pitoma plaža (sa toaletom!) iznad Hanje, dečiji raj, tišina i zrikavci. Ponekad je teško pronaći put do nje, ali iz trećeg puta, zahvaljujući netačnim kartama i skrivenoj signalizaciji, svakako ćete uspeti!Souda – najveća NATO baza u ovom delu Mediterana, kako nam je Vodič objasnio. Kako je vojni aerodrom delom ustupljen u čarter letovima, imate izvrsnu priliku da uzletite odmah nakon nekoliko F-16 koji su protresli atmosferu pre nas, te da se nadate da Vaš pilot neće poželeti da u istom stilu krene za njima! To bi bio spektakl – "pilot Montenegro Air-Lies-a napravio međunarodni vojni incident… Sokoleeeee!"Šubi – (шубби) rusko određenje za krzno. Krit je brutalno zatrpan natpisima, bilbordima, posterima, reklamama za iste, okrenute ruskim turistima (kojih nema malo) i koji, opet valjda, nemaju preča posla na +40 stepeni nego da kupuju bunde!?! Ipak, frekventnost ponavljanja te reči uči nas da publika za taj proizvod svakako postoji!T – toalet – u okviru koncepta "Real Wild Beauty – WTF is Montenegro", Krićani su se potrudili da ne ugrožavaju lepote prirode postavljanjem, očigledno suvišnih, toaleta. Videti pod "obavezno".

Turisti – pokretačka snaga Ostrva, ali ne i polubožanstvo koje ima tretman kao u Egiptu. Prednjače Englezi, Italijani, nordijci, ali ni Rusi i Poljaci i ostali ne zaostaju. Ovog leta je po svemu sudeći u modi bio "piercing for all" tako da su manje više svi od 07 do 47 imali "svoj znak". Primetno je odsustvo skladnih parova: po tvrđenju Aleksandre, najgrđe cice šetale su najzgodnije crnce.Vai – prema sličici na auto-karti i predanju lokalnog stanovništva, udarna plaža Ostrva Krit – ali na cca. 200 i nešto kilometara od Retimna, odnosno nekih 140-150 km od Irakliona, na Istočnom boku ostrva. Jedina osoba koju lično znam a da je stigla sve do tamo tvrdi da to baš i nije… Ipak, ostaje žal za neviđenim.Vodič – za razliku od onih sa kojima smo se družili prethodnih godina i koji su ušli u sećanje po elokvenciji, zavitlanciji ili potpunoj neorganizaciji, ovaj (ime sam, iskreno, zaboravio), ulazi "u knjigu" kao autor sledećeg rečeničnog složaja: "Ovde ste došli da se odmorite, da napunite baterije, da se pripremite za teške, mučne dane rada koji Vas čekaju kada se vratite, za stres i težak rad, za sve one sive zimske dane koji Vas čekaju i koji su pred Vama. Ali mi Vam želimo sve najbolje…" (!()*?=#"$"!#)!)Ukoliko ste, nakon svega pročitanog rešeni da posetite Ostrvo-Džin, poslušajte savet: pronađite bungalov, kuću ili hotel najbliži Elafoniziju, provedite tamo svaki mogući tren. Tri dana odvojite za organizovano praćenje mape – Knosos, Iraklio, Ag. Nikolau, možda Vai.Pišući ovaj putopis tokom prethodnih nedelja, završavajući ga gotovo dva meseca nakon povratka sa Krita, shvatam da je od svih stotina kilometara, desetina ulica i plaža, u snovima ostalo samo to, jedno mesto, mirna voda, udaljena vriska dece i gotovo Afričko sunce. Sve ostalo je kritično slično onome što već znamo sa drugih, kraćih putovanja, previše nalik "Našima", premalo za ponovni odlazak.(pisano u septembru i oktobru 2006.)