Kad dete vodi na vikend...

Pošto sam automatski slagao pri razgovoru o smeštaju i na pitanje "koliko dete ima godina" odgovorio da ima tri i po, (pretpostavljajući da što je manje dete sledi veći popust) pretrnuo sam. "Imaćeš četiri za koji mesec, dobro, ulazi u sobu", procedio sam polako crveneći.Delovalo je da smo se izvukli.Ali mali Vuk Branković se otima i u skoku gazdarici unosi tri prsta u lice dreknuvši: "A ako me neko ovde pita, onda imam tri…"Sad već crven kao bulka, plaćamo ženi smeštaj i ulazimo u sobu. Kroz glavu mi prolazi scena kako sam ja bio odgovoran lažov, kad me tetka vucarala za sobom po vojnim odmaralištima, uvek sam je zvao mama, i bio bar godinu dana mlađi. Iznerviran optužio sam ženu da je ona kriva što sam ja slagao za godine. A ionako smo imali jeftin smeštaj, 1.000 dinara noćenje po osobi. Deca do dve godine ne plaćaju smeštaj, a za starije dete (do 12 godina) se plaća 500 dinara po noćenju. Naš "trogodišnji" sin je preko telefona ipak dobio besplatan smeštaj.

Stavljam gazdarici dve i po hiljade dinara u ruke, ona odbija 500, ali pogađamo se da nam za tu sumu napravi doručak sutra. Ulazimo u sobu, i mali izdajnik počinje da divlja od nestrpljenja da odemo u zoo vrt. Tek kad smo ušli primećujemo da je soba perfektno sređena, čista, sa novim nameštajem, TV, klimom, frižiderom i što je najbitnije, izuzetno urednim kupatilom.Na brzinu raspakujemo malu torbu i krećemo ka jezeru. Gazdarica nam kaže da je na nekih 500 metara, ali idemo prvo u grad da kupimo film za fotoaparat. Dolazimo kolima na parking u blizini jezera. Tmurno vreme, oblaci kao da se muče da porode kišu. Sve je setno, gotovo tužno. Žuti, crveni i smeđi listovi opadaju sa drveća pod talasima vetra, koji mreška olovno-sivo jezero…Aleksa me na vreme izvlači iz apatije vriskom: "Trambolina!!! Bandžiiii". Počinje skakanje, prevrtanje uz ciku. Pošto je on odlučio da nas vodi na Palić, uživamo u njegovoj predstavi. Na tzv. "Euro bandžiju", ciči od sreće i uzbuđenja dok leti gore dole u rasponu od nekih 5 metara.Srećom ograničenje za tu vratolomiju je 80 kiliograma, pa imam alibi da ne skačem i ja.Uskačemo u kvadricikl ili kako se već zove skalamerija od dva bicikla koja su poprečno povezana klupom, nadstrešnicom. Pedale se teško okreću, sve škripi, ali zbog čudnog načina upravljanja jednom polugom vožnja deluje zabavno. Van sebe od sreće Aleksa nastavlja sa unošenjem nemira u dremljivu atmosferu. "Skloni seee…", drao bi se kad bi se ispred nas našli šetači. Osećali smo se kao divljaci, i ućutkivali ga. Gospođe koje su šetale i po koji zaljubljeni par su se okretali za nama koji smo ubrzali vožnju "kao sveti Ilija".

Pada mrak i ostavljamo kvadricikl. Pale se svetiljke i kišica previše sitna da bi padala na tlo lebdi u vazduhu dajući svemu baršunast izgled. Odlazimo na Riblju čardu.Zanimljiv enetrijer, a pogled najviše privlači kaljeva peć. Naručujemo riblju čorbu koja se služi u kotliću uz rezance. Unutra je šaran, koji se topi u ustima. Čorba je vrhunska, a ko voli ljuto dobija još i tucanu papriku i ekstrakt ljute paprike u maloj bočici. Mala bočica je kao po izreci puna "otrova" od ljutine. Par kapi je dovoljno da oljuti ceo tanjir čorbe. Milena naručuje bečku šniclu, Aleksi uzimamo pola porcije somovine na žaru, a ja naručujem prženog šarana, uz salatu, i domaći banatski rizling, šveps i "akvišu" za Aleksu.

Hrana nije najjeftinija, ali smo računali da bi nas na ovako ekskluzivnoj lokaciji kakvu ima ovaj restoran na samoj obali jezera, mogao dočekati i "jači" cenovnik. Som je odličan, a Aleksa koji "ne miriše" ribu je ubeđen da jede žablje batake. Iz nekog razloga je hteo to da naruči kad sam čitao meni, ali nismo hteli da eksperimentišemo, naručili smo somovinu, isitnili je i rekli da su to žablji bataci. Nakon sat vremena jedenja, odlučujemo da prekinemo, jer su porcije preobilne. Ako idete sa detetom, njemu je siguno dovoljna polovina.Punih stomaka odgegali smo se do sobe i pokrili velikim jorganima uz kablovske crtaće."Idemo prvo da vidimo lava, pa tigra, pa foke, i krokodile", mantrao je Aleksa.Za porodicu ulazak u zoo vrt iznosi 300 dinara, ali pošto službenik nije imao da vrati kusur ušli smo "na veresiju". Životinje deluju srećnije nego u Beo zoo vrtu, deluje da imaju više prostora u kavezima, naročito jeleni koji se ponekad stotinak metara udalje od ograde. Od svih životinja najsimpatičnija je bila mlada, naoko depresivna, jednogrba kamila koja je stalno poturala glavu preko ograde da se mazi. Očigledno joj je falilo društvo, iako se nalazila sa još nekim mladim životinjama, ovcama, magarcem i svinjama…Pogled na tužnu princezu pustinje u vojvođanskoj ravnici, nije dizao raspoloženje. Odlazimo do parkića u kom nije bilo dece. Naleti jeseni tresu jarko žuto lišće na zemlju. Majmuni koji su letos pravili predstavu za posetioce, sakrili su se u kaveze.Na izlazu nalaćemo na trambolinu, a skakanje u trajanju od 10 minuta košta 50 dinara i cika tri deteta kao da tere mučaljive oblake.Iz zoo vrta odlazimo do jezera, a kišica počinje da sipi. Čovek koji nam je juče iznajmio dupli bickl kaže da do zime nema nekih dešavanja na Paliću. "Ukoliko konačno dođe neka jača zima i jezero se zaledi, biće klizanja", kaže on dok rasklapa bandži.U povratku odlazimo u Horgoš na ručak u Guljaš čardu. Kompletan ručak po osobi košta 400 dinara. Opet u porciju staje kilogram mesa koji se ne može pojesti. Guljaš čarda ima pansion i mini zoo vrt koji smo na Aleksin nagovor morali da obiđemo. Gomila nojeva svinja i ovaca u blatu. A i svinje liče na ovce, imaju nekakvo kovrdžavo krzno.Objašnjavaju nam da su to "mangulice" prastara autohtona rasa koja navodno nema loš holesterol. "Makrobiotička šunka" košta 1.200 dinara kilogram. Skeptično slušam priče o slanini koja ima blagotvorno dejstvo na krvne sudove, ali se odupirem porivu da kupim šunku himere i krećemo za Beograd.

Žena vozi, kišica pada po "šajbi" lade uz ravnomeran zvuk brisača. Aleksa spava izmožden od skakanja i doživljaja. Polako sklapam oči uz misao da ću na Palić sledeći put doći tek kad prognoza bude obećala potpuno vedar dan….TroškoviSmeštaj 2x po 1000 dinaraDoručak 500 dinaraRučak u Ribljoj čardi 2.157 dinaraRučak u Guljaš čardi 1000 dinaraKvadricikl 200 dinaraBandži 200 dinaraTrambolina 50 dinaraPutarina BG-NS-SU 2x po 480 dinaraBenzin (45 litara*) 4.000 dinaraUkupno: 11.067 dinaraovo sam objavio i u časopisu Moja Posla