Kad god da sam putovao, i nasao se na nekom novom, nepoznatom mestu uvek sam zeleo da poznajem nekoga ko zivi tamo, da mi pokaze mesta kojih nema u turistickim vodicima, uvede ma na lokalne zurke i upozna sa domacim devojkama.
Ako putnik zeli da iskusi lokalnu kulturu na najbolji moguci nacin on gleda da se poveze sa lokalnim ljudima. Nema boljeg i neposrednijeg iskustva nekog grada/regije nego kada se putuje u saradnji sa ljudima koji tamo zive. Jedan od uspesnijih nacina da se ovo ostvari je couchsurfingU pitanju je medjunarodno udruzenje putnika koji nude i traze besplatan smestaj preko neta. Neprofitni sajt pokrenuo je entuzijasta, putnik i programer Casey Fenton koji je spremajuci se da ode na Island, slucajno nabasao na direktorijum email adresa studenata islandskog univerziteta. Poslao je svima email pitajuci da li moze da prespava kod njih na kaucu, i na njegovo iznenadjenje dobio je stotine pozitivnih odgovora. Iskustvo se pretvorilo u medjunarodni projekat i couchsurfing mreza sada ima preko 350000 clanova na svim kontinentima ukljucujuci i Antarktik (njih 33). To su uglavnom mladi ljudi(mada ima i onih od preko 80 godina) koji zele da putovanje ucine ne samo turizmom u smislu sightseeinga, posecivanja muzeja i lokalnih restorana, vec i kulturnom razmenom na individualnom nivou.
Nema boljeg zezanja u Parizu, Londonu, Njujorku nego sa Parizanima, Londonjanima i Njujorcanima. Koga interesuje kip slobode gde moze da se slika za mamu i kupi jeftinu kinesku sferu sa umanjenim kipom, koju kada promucka pada lazni sneg, kada moze da ide na privatne zurke u Bronks ili Bruklin? Zasto placati svuda iste hotele kada postoji mogucnost spavanja kod mladih ljudi zeljnih duhovne i iskustvene razmene? Na kraju krajeva, ko nebi primio na spavanje studente iz irske koji stopom ka Islamabadu prolaze kroz Beograd?Moje prvo iskustvo sa surfovanjem kauca je bilo sjajno. Javio mi se francuz koji je prolazio kroz beograd. Kada je stigao kod mene, shvatio sam da je u pitanju izistinski svetski putnik koji je kupi riksu u Bangkoku i njome krenuo put Strazbura. Njegova iskustva bila su dragocena i nekako sam slusajuci njegove price o egzoticnim i malo poznatim mestima imao utisak i ja da putujem bez pomeranja, poput Herbertovih svemirskih navigatora. Benoit, kako se zove moj sada prijatelj uneo je u moju gajbu u bloku preko 160 zemalja za jednu noc. Brojne razmene su usledile, primao sam i bivao primljen, bez ijednog loseg iskustva.Za Novu Godinu spremam se za Istambul. Ovoga puta necu spavati u hotelu ili hostelu. Cekaju me moji nepoznati prijatelji Turci, koji ce me voditi na jezive novogodisnje zurke za koje ne bih znao ni da postoje.Da nije Couchsurfinga ponovo bih u prolazu cuo muziku zaleci sto neznam nikoga sa te zurke i razmisljajuci kako bi bilo lepo da sam i ja tamo.Za gdestinacijuParis Petrovski
Putopis napisao rispa
