Lefkada ostrvo, Jonsko more, Grčka

Tu je bio kraj nedoumicama gde cu provesti leto ove godine.Putovanje do Lefkade: S obzirom da sam se informisao kog tipa je ostrvo Lefkada, automatski sam odlucio da otputujem kolima sto je izbor bez konkurencije jer smo samo na ostrvu presli oko 900 km i mogli da uzivamo u svakom njegovom kutku koji smo pozeleli da vidimo. Posto mi posao ogranicava letnji odmor, odlucio sam se na voznju "do kraja", dakle od Beograda sve do Lefkade bez prenocista negde usput… To je nesumnjivo bila greska jer je put veoma naporan, narocito druga polovina. Dakle, moze da se vozi i do ostrva bez nocenja usput, ali ako niste od onih koji vole volan vise nego "leba da jedu", manite se te ideje.

Moj savet je – ako idete sopstvenim vozilom, obavezno negde u Grckoj prespavajte na oko pola puta – u mestima Kozani a najkasnije u Graveni jer se tu zavrsava auto-put koji je u izgradnji i u nastavku krece dugi Colin McRae po planinama koje se uzdizu do goleti. Asfalt je odlican, ali toliko vijuganje nece biti prijatno, narocito posle vec dugog puta do Gravene. Do Gravene je auto put fenomenalan, ali sipajte pun rezervoar obavezno odmah po ulasku u Grcku jer na auto putu prema Kozanima sve do Gravene nema nijedne pumpe, niti odmorista – niceg, samo auto put! Jedina varijanta za tocenje goriva su skretanja sa auto puta od 12-20 km ka manjim mestima, ali to je vec nepotrebno gubljenje vremena. Inace, cuo sam da ce do leta 2008. ceo auto put biti gotov tako da ce putovanje do Lefkade biti pesma i za nas jedna od jednostavnijih grcko-ostrvskih destinacija za putovanje sopstvenim vozilom jer je Lefkada npr. za razliku od Krfa, spojena sa kopnom putem.Smestaj: Bili smo u Vasilikiju koji je veoma simpaticno mestasce na jugu ostrva. Kao baza za obilazenja autom se pokazao odlicnim jer ne mora do najboljih plaza da se prelazi skoro celo ostrvo kao sto je to recimo iz Nidrija, pa i iz Lefkade grada. Konkretno, preko interneta smo kontaktirali mnoge apartmane i odlucili se za Armonia Apartments koji je ispunio sva nasa ocekivanja koja smo imali pre nego sto smo krenuli na put. Vlasnik je Nikolas koji kao i vecina Grka radi tu sve, a krajnje je korektan lik. Inace, na Lefkadu ne treba icu u avgustu jer tada pristizu Italijani u nenormalnom broju pa je velika guzva svuda. Uz same Grke koji Lefkadu posecuju i za letovanje, a i za vikend, to je haos od guzve. Mi smo izasli pri povratku iz Lefkade u po bela dana 4. avgusta (subota) i spora kolona vozila koja je pristizala na ostrvo bila je dugacka bar 10 km. Ne mogu ni da zamislim kada je onaj poslednji iz kolone usao na ostrvo.Mesta i cene: Vasiliki – simpaticno malo mesto sa svim sto je potrebno (supermarketi, taverne, par ok kafica, suveniri, neprevazidjen giros kod Yannis-a, setaliste…). U Nidriju smo bili dva puta uvece i bila je velika guzva, ali to mesto nije zadobilo neke nase simpatije – sve je nekako prenabudzeno… Lefkada grad je vec mali zivahan gradic sa veoma simpaticnim kucama i setalistima. Grad ima duha i treba zaci i neke manje, sporedne ulicice koje su fenomenalne. Agios Nikitas smo posetili jednom u toku dana u potrazi za Milos plazom, mesto je malo i prijatno, tipicno primorsko grcko. Sto se tice cena, najbolje krenite sa mislju da je sve 2-3 puta skuplje nego kod nas (sto i vecinom jeste) i opustite se, bez obzira koliko novca ponesete. Jednostavno, ovo ostrvo ne ide sa nekim zgrazavanjem o cenama i o tome kako je "pivo visestruko skuplje nego kod nas". Moj savet je – ako vam je na prvu loptu nesto skupo, nemojte to kupiti, i okrenite se dalje. Cim vidite neku novu prirodnu lepotu, potpuno ce vam biti nebitno sta ste mogli a niste sebi priustili zbog cene.

Putevi: glavni putevi na ostrvu su novi, ali skoro svaki sporedni put je daleko losiji. E sada, nezgodno je sto do najboljih plaza vode upravo ovi sporedni. Naravno, i ovi glavni putevi ne iskljucuju gomilu krivina jer je skoro celo ostrvo brdo i planina. Putevi do zapadnih (najboljih) plaza su najcesce veoma zeznuti jer su to krivine i strmost puteva koje kod nas ne vidjamo. Ponekad sam se zaista zapitao da li ce mi auto izgurati nazad sa parkinga neke plaze, ali uz malo navikavanja, opreznu voznju i dobru koncentraciju, sve se izgura bez vecih problema. Grci uglavnom voze sto bi se reklo "neprilagodjenom" brzinom takvom da se cesto zapitate kako takvi ljudi nisu vec u ludnici, ali su bili i vrlo cesto fer. Dakle, po mom iskustvu, uglavnom su bili raspolozeni da propuste vozilo, da se pomere sa puta da drugi prodje, pa i da se vrate u rikverc da bi stvorili prostor.Plaze: Ovo je posebna prica, nesto sto se ne zaboravlja i nesto zbog cega ce Lefkada svakome ko je iole ljubitelj prirode ostati u najlepsem mogucem utisku. Dakle, plaze su od pitomih, klasicno grcko-ostrvskih, sa zelenkastom providnom vodom (juzna strana) do spektakularnih, retko vidjanih, sa bojom plavetnila vode koje se vidja samo na najboljim razglednicama. Plaze na istocnoj strani nismo posecivali, ne zato sto su lose, vec zato sto su neuporedivo losije od onih zapadnih.Plaze – Juzna strana: Plaze ovog dela ostrva smo posecivali prvih dana kako bismo "za kasnije" ostavili ono glavno – zapad. Naravno, iskljucili smo iz plana gradske plaze. Na juznim plazama mozete da u miru plivate jer talasi najcesce nisu veliki, a takodje i da ronite jer je voda providna. Doduse, malo onako amaterski sto sam ronio nista zanimljivo nisam video, cak nijednu skoljku. Ima tu i tamo poneki jez, poneka lepa ribica i to je to.

Agiofili: plaza br. 1 na juznoj obali po lepoti. Vrlo blizu je Vasilikija i moze da se ide do nje kolima po losem putu pa onda peske spustanjem do plaze ili brodicem iz Vasilikija. Posto smo isli kolima pa onda peske, preporucujem brodic iz Vasilikija jer je povratak dosta strm i veoma zamoran u povratku. Plaza fenomenalno izgleda a sa stepenika se pruza izuzetan pogled odakle svi fotografisu. Na samoj plazi nema ni hrane ni pica pa zato treba poneti sve potrebno sa sobom (i vodu).Amousa – prosecna plaza sa dobrim prilazom i sa restoranom i kaficem.Kastri kamping – Izuzetno sredjen kamperski prtostor sa svim potrebnim (market, restoran, internet…). Od plaze Amousa se ide losim prasnjavim putem do kampa, nakon cega se silazi do veoma lepe plaze (po meni br. 2 juzne obale posle Agiofili), a tu je izgradjen i nekakav bazencic u stenama koji je veoma zabavan. Odmah tu je i uzidana terasa kafica na obali…vrlo prijatno. Inace, pre samog Kastri kampa sa leve strane se vidi jedna mala, simpaticna plazica koju mozete posetiti na jedno pre ili popodne. Sve je ok, ali je malo neprijatniji ulazak u more zbog dosta krupnog kamenja (prosaranog jezevima:)Mikros Gialos – plaza mesta Poros. Tolika je guzva bila na toj plazi, da smo odmah pobegli glavom bez obzira. Inace, guzva nije sto je plaza bog zna sta, vec zato sto je pored mesta Poros, pa moze da se lako pridje kolima, pa su tu marketi, pa ovo pa ono…Afteli Bay – mala plazica do koje se dolazi asfaltnim putem. Tu je naka kucica, ribarski camcici i to je to. Simpaticno za obici, ali nista posebno zanimljivo.

Plaze – Zapadna strana: Ove plaze su okrenute ka otvorenom moru i u odnosu na juzne, deluje kao da su sa nekog drugog dela sveta. Velicina talasa i temperatura mora su dosta nepredvidivi i krecu se od mirne tople vode do hladne sa velikim talasima. U obzir dolaze i kombinacije. Sve zapadne plaze su okruzene brdima (severozapad) i stenama (jugozapad) koje postaju prave litice na samom jugozapadu kod plaza Egremnoi i Porto Kaciki. Severozapadne plaze su donekle pitomije. Karakteristika za sve zapadne plaze je boja vode u fenomemalnim nijansama od mlecno-plave, tirkizne, do tamno plave. Voda je i bukvalno plava jer nije providna, vec i kad zaronite i pogledate, videcete beskrajno plavetnilo. Da skratim, to je ona boja za koju kad je mnogi vide na fotografijama pitaju da li je to doradjeno u Photo shop-u.Pa da krenemo od severa ka jugu:Mili: Na samom severu se nalazi plaza Mili na kojoj vetar "nosi i kosi" i nemoguce je postaviti suncobran, i zato smo tamo ostali samo pola sata, ali je to raj za surfere kao i Agios ioanis koju nismo ni posetili.Pefkoulia: Do ove plaze se lako stize, blizu je mesta Agios Nikitas i mnogi su ovom plazom odusevljeni. Prilaz je jednostavan s puta, postoji taverna, more je tirkizno plavo, ali nama je zasmetao ulaz u vodu koji je bio prepun velikog kamenja (bar na tom mestu gde smo bili) i uz vece talase koji su tada bili, kao i neprovidnu vodu, ulaz je bio prakticno nepristupacan.Agios Nikitas: Gradska plaza na kojoj je guzva. Ima neki smek, ali pored ostalih na ostrvu – neka hvala!Milos: Izvanredna plaza odmah do mesta Agios Nikitas, ali tezi je pristup. Jedna varijanta je pesaka oko 20 minuta preko brda sto nikako ne prija u julu i avgustu ili brodicem iz Agios Nikitasa koji je porazavajuce skup – 5 evra za povratno za pravac od nekih 400 metara. Na plazi je pirkao blagi vetric i cinio prijatnim vrucinu kraja jula. Plaza je dugacka oko 700 m i vrlo malo ljudi ima na njoj. Najvecim delom je okruzena brdom a njen juzni deo je pod stenama nalik onima sa jugozapada ostrva. Vrlo prijatna plaza.

Katizma: Najbolja, najplavlja i najlepsa boja mora na celoj Lefkadi – nesto sto se nikad ne zaboravlja! Pristup je ok putem i plaza je poluurbanizovana. Tu su i lezaljke, suncobrani, restorani, kafici, parking, paraglajding i ostalo. Najbolje je na severnoj strani medju stenjem koje je odvojeni deo plaze. Dakle, sve je tu, ali ipak i mirno. Fenomenalna plaza.Avali: Pristup je asfaltnim putem, ali veoma strmim i krivudavim, a stize se putem za Kalamici plazu sa odvajanjem na desno. Takodje izuzetno lepa plava boja u raznim nijansama. Manja plaza koja pripada nizu plazica izmedju Katizma i Kalamici plaze. Potroji neki kafic u zelenoj boji koji pusta Boba Marlija, a da bi ambijent bio dodatno jamajcanski,uzgajaju tu i bananu. Kada smo bili tamo talasi su bili ogromni, tako da smo se na kraju "hrabro povukli". Naravno, guzve nije bilo, par kampera i poluduivljina… Lep ambijent i plaza za koju smo se vezali.Kalamici (Kavalikafte): Plaza ima na kraju (neverovatno) ali i parking, dok je dolazak do nje po asfaltnom, ali jezivo krivudavom putu. Na plazi postoji kantina i tu se iznajmljuju i lezaljke i ostalo. Popularna plaza na kojoj ima dosta ljudi. Plaza je prosarana velikim stenama kod ulaza u vodu, a boja vode je tirkizna i karakteristicna za zapadnu stranu ostrva. Kod stena koje sibaju talasi se ne treba zezati jer se u talasu lako gubi tezina i moguc je "let" do stene, a to bi bilo… Juzno od ove plaze, prakticno spojena za Kalamici je Megali Petra koja nema toliko stena i sira je od Kalamici. Do nje se dolazi peske setnjom po plazi i ta plaza je veoma dobra jer se prakticno na jednom mestu nalazi dva tipa plaze pa moze da se bira. Vrlo dobra plaza.

Gialos (Atani plaza): Ova plaza je najsevernija od tri koje su na jugozapadu (pored Egremnoi i Porto Kaciki). Od ove plaze pa sve do juga se krajolik intenzivno menja od pitomijeg ka strmijem. Dakle, Gialos ja najveca plaza na ostrvu dugacka oko 4 km. Pristip je putem, moguce je i parkirati, a na njoj su i dve taverne. Plaza je veoma dugacka i veoma siroka tako da tu ima mesta koliko zelite. Iznad nje su visoka brda ali ne toliko strma. Deo oko puta koji stize i gde su taverne je sa najvecim brojem ljudi dok je ostalo: par pa 200 m, porodica pa 200 m, nudisti pa 200 m i tako 4 km. Vrlo dobra plaza.

Egremnoi: Ova plaza je dugacka preko 2 km i celom duzinom je okruzena strmim stenama sa kojih nema nigde pristupa osim jednim stepenicama koje su strme i ima ih vec famoznih 350. Strmost tih stepenica zamara i pri silazenju, a za penjanje je potrebno da ste atleta – ili 10 stepenika pa pauza, pa jos 10… i tako do vrha. Ali, ova plaza je za mene bila najcudnija, potpuno vanvremenska. Iako na njoj (bar ispod stepenika) ima dosta ljudi, ni u jednom trenutku ne napusta osecaj mira, izolovanosti, prostranstva i zaborava na vreme. Kao da bi njom u svakom momentu mogli da prosetaju neki dinosaurusi i drugi reptili iz pradoba. Izuzetan osecaj i izuzetan ambijent sa sve tirkiznom vodom.Porto Katsiki: Najpoznatija plaza Jonskog mora pored Navagio na Zakintosu i Mirtosa na Kefaloniji. Po mnogim izglasavanjima ova plaza je br. 1 na Mediteranu. Mnogo je vec receno o ovoj spektakularnnoj plazi i ona zaista oduzima dah, tako da je naravno i nas odusevila. Kada sam video ovu plazu na kalendaru, automatski sam resio da dodjem na Lefkadu, a nesto mislim da je slican slucaj i sa mnogim drugim posetiocima. Suvise je dobro, da bi se odolelo…

Za kraj, pored krstarenja do Itake i Kefalonije, preporucio bih i posetu svetioniku na samom jugu Lefkade i naravno, ne priblizavajte se ivicama.