– Alzir -Zemlja na severu africkog kontineta. Ovo i nije tipicna zemlja Afrike, vise lici na middle east, ali lepo je doziveti jos neko iskustvo.
U Alziru nema turista pa mogu pricati samo zivotu ljudi koji ovde rade. Opsti utisak o zivotu u Alziru je takavda bih zaista savetovao svakome da ako ima bolju ponudu, ode negde drugde.S’ druge strane moze se izdrzati, mozda cak doziveti i neki lepi trenutak i svako treba da nadje odgovor na pitanje – da li vredi?
Prvi utisak kada dodjete u ovu zemlju je prljavstina, prenaseljenost i los zivotni standard. U roku od nekoliko decenijaAlzirci su utrostrucili stanovnistvo. Cim izadjete sa aerodroma, videcete gomilu ljudi i prvi kontakt je sve samo ne prijatan. Moram da naglasim da vodite racuna da vas prilikom dolaska ceka vozac ili neko sl. Nije jednostavno naci taxi i bezbedno doci do odredista kuda ste krenuli.Ne mogu vam mnogo pricati o obicajima ovdasnjeg zivlja, jer ih nisam dobro upoznao. Ukratko, ono sto bi zanimalo svakoga ko bi se odlucio da deo svog zivota provede u Alziru je sledece:
– Jezik: pre svega ako ne znate francuski ili koji cudom arapski, budite ubedjeni da cete imati velikih problema bilo gde u gradu. Na poslu, naravno, problema nema, ali zato u gradu bukvalno nigde ne pricaju engleski, pa se to cak desava i u hotelima sa pet zvezdica.– Taxi/Prevoz: Ne preporucujem uzimanje taxija bilo gde na ulici, osim ako vam ne pozovu sa recepcije hotela. Opet, naravno taxisti ne znaju engleski. Za prevoz do posla i nazad, najbolje je da unapred prilikom pregovora obezbedite sebi prevoz. Moguce je unajmiti vozaca, ali u privatnoj reziji. Vozaci nisu pouzdani i mogu se kasnije javiti problemi. Takodje nijedan od tih vozaca ne zna engleski. Sto se cene tice, primera radi, nas cetvorica smo delili istog vozaca i placali ga oko 100 EUR, po osobi mesecno.
– Hrana: Na svinjetinu zaboravite! Mozda to i nije lose za snizavanje holesterola i poboljsanje opsteg zdravlja, ali ponekad nedostaje. Postoje restorani koji su dobri, ali je vecina onih u koje ne biste nikad trebali uci. Takodje, imate "velike" markete gde se skoro sve moze naci (osim svinjetine). To su otprilike prodavnice kao nasi C marketi. Cene su zaista pristupacne i nize nego kod nas. Alkohol se moze kupiti, ali samo u specijalizovanim prodavnicama. Ima piva (stranog i domaceg), vina, a i zestokih pica.– Smestaj: Mozete odsesti u vise hotela. Svi bolji hoteli su i dosta skupi. Jedan od prihvatljivih je El Aurassi (Hilton i Sheratton zaboravite, bezobrazno su skupi). Cena jednokrevetne sobe u Aurassiju je nesto manje od 50 EUR dnevno i to bez hrane. Mozete pokusati da iznajmite stan ili kucu. To je i najprihvatljivije resenje, jer cete imati gde da perete ves i spremate hranu. Tu se, medjutim javljaju mnogi problemi. Prvo, ako ne znate jezik, logicno, ne mozete se ni sporazumeti. Ako cak i nadjete dobar smestaj trazice vam pare unapred za sest meseci, sto je prilicna suma, koju morate imati sa sobom. Osim toga, moracete taj isti novac zameniti na ulici, sto nije nimalo prijatno. Ako sve to resite, obavezno potpisite ugovor sa gazdom, kako bi izbegli neprijatnosti koje su uvek moguce, pa cak i ako imate ugovor. Obratite paznju na smestaj, u komje kraju i da li je bezbedan.
– Novac: U opticaju je alzirski dinar. Zvanicni kurs je za oko 30% losiji od "crnog", sto ce reci niko ne menja devize ubankama. U pojedinim prodavnicama bezbedno mozete zameniti evre ili dolare. Gde to mozete obaviti recicevam vozaci ili kolege na poslu. Inace, imajte u vidu, novac ne mozete podici nigde, ne postoje bankomati, ATM… Jedine pare koje cete imati su one koje ponesete sa sobom. Problem je ako hocete da iznajmite stan ili kucu, jer morate poneti vece sume. Cene iznjamljivanja kuce su toliko razlicite da je tesko dati neku orijnatciju. Zavise od kraja i kvaliteta smestaja. U svakom slucaju ce se truditi da vas, kao stranca "oderu".
– Bezbednost: Hm, vrlo problematicno pitanje. Bezbednost je dosta losa i treba biti obazriv. Naravno postoji problem u odnosu Srbi -muslimani. Oni jako dobro znaju ko je s’ kime ratovao u bivsoj Jugoslaviji. Medjutim, ako se postavite kako treba, ubrzo cete imati odnos lokalaca koji je sasvim prihvatljiv. Treba maximalno izbegavati bilo kakvo kretanje nocu, pricanje mobilnim telefonom na ulici, pokazivanje para i bilo sta sto moze izazivati. U ovoj zemlji je nezaposlenost ogromna i videcete gomile besposlicara koji stoje na ulici, sigurno spremnih na sve. Uvek se krecite u vecem broju i izbegavajte bilo kakve zabacene ulice, jer se lako moze desiti da vas u najmanju ruku orobe. Politiku ne pominjite, a kada vas pitaju odakle ste, najbolje je pomenuti Jugoslaviju (odmah se svi sete Tita). Izleti van grada se ne preporucuju, osim ako vas neko od pouzdanih lokalaca ne vodi. Terorista jos ima u okolini grada i treba biti oprezan.
– Health: Ovde nije problem sto se tice zdravlja. U principu vam ne trebaju vakcine, ali vodite racuna o higijeni i tome gde i sta jedete. Voda se pije smo flasirana, kao i svuda u Africi.Viza: Za Alzir vam treba viza. Da bi dobili vizu morate podneti sledece: pasos, 4 fotografije (dimenzija za pasos), popunjenformular, pozivno pismo firme, 45 USD. Za dva do tri dana cete dobiti vizu i to na tri meseca. Nakon tri meseca morate se vratiti u Beograd da bi produzili jos tri.
Moguce je produziti vizu u Alziru nekih 15 dana, ali je bolje da se vratite i to uradite kod kuce. U Beogradu Alzirska ambasada se nalazi u blizini Partizanovog stadiona (iza juzne tribine). Adresu sam zaboravio, ali ako nekom zatreba lako ce naci.
– Na kraju: Ovo je vrlo bogata zemlja, sa velikim prirodnim resursima. Problem je sto su mnogo zaostali. Imali su godine vrlo krvavih ratova i kada se tome doda striktna islamska vera (preko 90 % su muslimani), svaki napredak i "priblizavanje" Evropi je onemoguceno ili barem usporeno.Kao sto rekoh na pocetku, moze se ziveti i raditi u Alziru, ali to i nije neki zivot.Pozdrav…
Putopis napisao Kiza
