Znate li kako izgleda kada 4 godine (bukvalno) ne odete nikuda na duže od 3 dana opuštanja? Pa čak ne ostanete ni kod kuće i ne radite nište!

Izgleda tako da vam je potreban pravi odmor (whatever that means) a za mene će uvek pravi odmor predstavljati odlazak na ostrvo Šipan, najveće u elafitskom arhipelagu kraju Dubrovnika. Ovogodišnji odlazak na Šipan mi je bio \"jubilarni\" 17. u prethodni 30ak godina. Razumljivo, nakon 15 odlazaka pre raspada Juge, usledila je poduža pauza prekinuta 2003. godine prekratkim odlaskom tamo, a definitivno ostavljena iza ovog jula.

Putovanje do Dubrovnika (pre kojeg se stiže do Šipana) nije jednostavno ovih dana. Postoji direktna autobuska linija, ali se preseda u Mostaru ili nekom od okolnih mesta. Bus kreće svaki dan oko 23h i, ako imate sreće, u Dubrovnik stiže oko podneva narednog dana. U nešto lošijem slučaju, stiže se oko 15h, a jedini način da se putuje znatno duže predstavljale bi ogromne gužve na granici kod Metkovića. Najinteresantniji momenti putovanja se događaju upravo nakon prelaska te granice. Naime, tada se ide hrvatskom obalom južno ka gradu Neumu koji se nalazi u Bosni i Hercegovini što znači da se ponovo prelazi granica i koji 20ak minuta kasnije se opet ulazi u Hrvatsku. Mislim da se na tom delu puta najbolje hvata besmisao 90ih godina.Autobuska stanica u Dubrovniku nalazi se na nešto više od pola kilometra od luke Gruž odakle kreću redovne brodske linije (kod domaćeg stanovništva često se čuje da lokalne linije nazivaju prugama) ka Elafitskim ostrvima i dalje Mljetu i Lastovu. Osim čisto putničkih linija, postoji i jedan trajekt kojim je mogući prevesti kola na Šipan – što definitivno predstavlja način putovanja koji planiram primeniti sledećeg leta. Više o linijama, njihovom rasporedu itd. pogledajte na sajtu Jadrolinije, Atlantagenta (koji nudi brz prevoz katamaranom) ili Nove (brzi morski taksi koji je papreno skup – 3-4 puta više od druga dva prevoznika). Kada se jednom ukcrate na brod, do ostrva Šipan ćete putovati između 50ak minuta (trajekt) i sat i 30ak minuta (brod). Pritom ćete proći pored nekoliko ostrva elafitskog arhipelaga.

Najpre je tu Daksa, odmah izvan luke Gruž, a potom slede naseljeni otoci Koločep, Lopud i, konačno, Šipan. Koločep ima dva mesta, Gornje i Donje Čelo, udaljena oko 3 kilometra sa oko 150 stanovnika. Kako je najbliži Dubrovniku ima priličan broj turista, ali ipak manje od Lopuda. Ovo je srednje ostrvo i po udaljenosti od Grada i po veličini i po broju stanovnika (oko 220). Ono je i najveći turistički centar Elafita zahvaljujući idealnoj kombinaciji zelene vegetacije i peščanih plaža, od kojih je najpoznatija plaža Šun. Ipak, cilj našeg putovanja je bio nešto severnije. Nasuprot naselju Lopud nalazi se otok Šipan i njegova južna naseobina Suđurađ. Osim u večernjim satima, kada je moguće doploviti redovnim linijama i do Šipanske Luke, brodovi dolaze upravo do Suđurđa odakle se put mora nastaviti Liberasovom autobuskom linijom dugom \"čak\" 5 kilometara.

Ostrvo Šipan sa svoja dva mesta predstavlja to mesto za pravi odmor. Negde oko 500 stanovnika u koje se \"ušunja\" možda isto toliko turista (kada je sezona u punom jeku) garantuju da ćete u svakom momentu naći usamljenu plažicu na kojoj vas niko neće uznemiravati. Suđurađ tu stoji nešto lošije, pošto je više izložen južnom vetru i obala oko njega je stenovitija pa nema puno pravih plaža. Zato je Šipanska Luka sušta suprotnost. Najpre, ovo mesto je mirnije od Suđurđa zato što je udaljenije od Dubrovnika, a istovremeno je i veće i nalazi se na dnu duboke uvale koja je zaštićena od svih vetrova osim maestrala koji, doduše, ne smeta puno a i moguće je sakriti se od njega na jedinoj peščanoj plaži (Priježba).Gledano iz dna uvale, gde je ugodno smešten hotel Šipan, peščana plaža se nalazi na kraju rive sa leve strane, dok je desnom stranom moguće otići, najpre, do kraja betoniranog dela gde se takođe kupa dosta turista i lokalnog stanovništva. Ali, tom obalom je moguće i nastaviti put zemljanim i kamenim putevima koji se prostiru praktično do samog rta Mišnjak udaljenog oko 5 kilometara od hotela. Duž te obale naići ćete na veliki broj prirodom kreiranih uvalica u kojima se možete potpuno opustiti (naturalizam se podrazumeva) kao i na nekoliko molića smeštenih kraj udaljenih kuća. Za koju god lokaciju da se odlučite, šanse da vam neko smeta su minimalne.

Ako volite aktivan odmor i pod tim podrazumevate večernje lumpovanje i spavanje do podne. Šipan i to nudi kroz jedan kafić koji pušta muziku do ranih jutarnji sati, ali to ipak nije suština ovog mesta. Ovde ćete se odmoriti od onoga što čini gradsku sredinu lenjivim odlascima na plažu i izbegavanjem savremenih sredstava komunikacije. Ipak, ako volite i da ponešto novo saznate možete se šetati centralnim delom ostrva – poljem dugačkim 5 kilometara – i brdima oko njega i obilaziti crkve i manastire kojih na Šipanu ima tridesetak (na Lopudu još 24 i na malom Koločepu 7).

Poslednjih godina u Šipanskoj Luci radi i Ronilački klub Geronimo, postoje dve prodavnice, pošta i bankomat Privredne banke Zagreb koji prima sve bitne kartice (Master/Maestro, Visa i American Express). Ima i dva odlična restorana: Kod Marka (koji je jedan od najboljih na Jadranu po izboru časopisa More) i Tauris koji nije toliko na glasu ali ga posećuje ekskluzivna klijentela koje se želi skloniti od javnosti.Ako ste spremni provesti neko vreme bez interneta (osim preko mobilnog telefona), dugih noćnih izlazaka i stresa gradske vreve, Šipan je idealno mesto. Iskoristite ga dok najavljena izgradnja fensi-šmensi turističkog centra za 1500 duša u zabačenom kutku ostrva (Čemprijesi) ne počne. Plašim se da kada se taj projekat jednom ostvari, ugođaj ovog otoka više neće biti isti.

Putopis napisao Herman