Jedan vikend u Nairobiju

Drugi, u manjini, cekaju vikend zbog drugih uzbudjenja koja ova zemlja nudi. Nakon posla, djumle smo zavrsili na vec dobro poznatom mestu K1. Malo bilijara, gledanje utakmice i neizbezne litre vrlo dobrog piva. Nakon nekoliko partija bilijara odosmo kuci sa dogovorom da oko 23 sata ponovo izadjemo "negde".Malo posle dogovorenog vremena krecemo. Ne bas u brojnom sastavu, jer su neki vec bili u svojim apratmanima sa lepsom i tamnijom polovinom. Dodo i ja sa Jacksonom, nasim vozacem, idemo. Kako nisam upoznat sa nocnim zivotom ovog grada, Dodo mi je vodic. Nadam se da zna sta radi i da nas nece uvaliti u neku od brojnih nevolja koje vrebaju na svakom koraku.Prva stanica nam je Pavement. Klub-diskoteka. Ulaz 500 KSH. Za razliku od nekih drugih mesta ova cifra je prilicno visoka, ali zato garantuje bezbednost, na vise nacina. Kojih? Videcemo…Ulazimo unutra i ono, sasvim je OK. S obzirom da nije ni ponoc nema previse ljudi, ali uskoro se i to menja. Dokaz da se nalazimo u klubu visoke klase je i to sto su pristuni razlicitog nacionalnog sastava, tacnije boje koze. Sve nijanse su zastupljene, od bele preko zute do crne. Popismo nekoliko piva, malo nas udarilo, ali i dalje smo svesni i sve u svemu nije bilo lose, mada ne nesto spektakularno. Devojke su manje vise dobre, a bilo je moguce zapaziti nekoliko odlicnih primeraka.Malo iza ponoci kada je atmosfera vec postala vruca desilo se nesto sto je obelezilo celo vece! Ulazi nesto, za sta tesko da bih mogao reci da je riba, devojka, zena… pravo iz africke savane ulazi ona – Kraljica! Nesto neverovatno. Svestan sam da je nema teorije opisati, ali moram ipak pokusati. Utegnute farmerke, dole sandalice na stikle (mmmm…), a gore samo neka majcica spreda (kako li se to vec zove) i gola ledja. Mrsavica. Neko bi rekao da nema neke grudi, ja bih rekao da ima sve. A tek faca, brate, onako crna, sa biserima umesto zuba, i pogledom koji ubija! Ostao sam bez reci. Sve bi to bilo jos i za podneti, da nije pocela da igra. Znaci, uzas, zemljotres, vulkan…! Prava lavica. U njoj dva sveta, crna k’o djavo, lepa k’o andjeo!Sam Bog me spasio da ne dodjem u bilo kakav kontakt sa njom, jer u suprotnom ko zna sta bi se desilo. Mozda sam se ja to zaljubio? Hm, ne verujem, mada opet kako odoleti ovom stvorenju? A ona, svesna euforije koju izaziva prilazi i uvija se u africkom ritmu, da ti se mozak zavrti. Bilo je jos mnogo dobrih, koje su se motale oko nas, ali pored Kraljice, nijedna nije vredna pomena. Ljudi ‘ajmo kuci!I srecom krenusmo mi, ali ne kuci. Sledeca odrednica je cuvena Florida. Cuo sam ja price o toj Floridi i nije mi bilo bas svejedno kad smo krenuli, ali rekoh, preziveo sam svasta, pa da vidim i to cudo. I tako… dok smo se vozili Jackson se nesto smeska, znajuci kuda idemo, i na dobro ne sluti. Posle tri nedelje provedenih u Nairobiju udjoh ti ja u Floridu (btw, ima ih dve, ali se ne zna koja je gora). Nisam prosao ni 10 metara, a bio sam ispipan od vise zena nego celog zivota. U toj situaciji, malo je reci da si izgubljen. Osecas se kao u kavezu sa izgladnelim lavicama, a lovina si – ti! Nase su bre olicenje cednosti za ove ovde. Ma ne cednosti, mogu se sve do jedne zamonasiti. Nema sanse da prodje dva minuta, a da neka nije prisla i bar te dodirnula. Cuj, dodirnula… sta radi njen jezik u mom uvetu…pitam se… Postoji samo jedan nacin da te ostave na miru. Da imas neku kraj sebe. Onda te ona stiti, nesto kao body guard. Mada nije cudo da opet dodje druga i onda se njih dve pobiju oko lovine, tj. mene u ovom slucaju. Iz vise razloga ne bih opisivao raznorazne scene (mozda i maloletni citaju ovaj tekst).Tu smo ostali nekih sat vremena, nadjuzih u zivotu. Doduse, priznajem, posle smo se malo opustili, uklopili i ko zna sta bi se sve izdesavalo da je jos koje pivo palo. Srecom, Dodo, nasa savest, je jos uvek bio svestan i oko tri sata ujutro rece da idemo kuci. Laknulo mi. Hteo sam sutradan krenuti u susret novom kenijskom vikendu.Subota.Kasno smo ustali i primetili da u frizideru nemamo ama bas nista. Sledila je kupovina u Nakumatu. U medjuvremnu sam svratio do turisticke agencije kako bih se raspitao o akciji zvanoj "Masai mara". Nakon obimnog shoppinga odlucih da krenem negde. Vlada, veliki fan fudbala je ostao da gleda isti na satelitskoj, a ja sam uzeo auto i posao ka Giraffe centru.

Imao sam kartu i uz par pogresnih skretanja na kraju ipak stigao. Pravi je dozivljaj videti ta graciozna stvorenja, a jos je lepse hraniti ih i dodirnuti. Krenuh polako dalje. Jedan od cuvara me pita da li bih zeleo malo "on foot" u dzunglu preko puta. Svasta, pita ribu dal’ bi u vodu? I tako nas dvojica krenusmo kroz gusto siprazije. Objasnjavao mi je mnogo toga o biljkama, pticama, zivotinjama. Stigosmo donekle, i on stade. Kaze, dalje ne bi smeli, jer ima leoparda. Kojih bre leoparda, nemoj da me zajebavas, posle onih juce, leopard je samo mala maca, ‘ajmo dalje. Kaze, na tvoju odgovornost! Ja ga pitam ima li snake-ova ovde. Koliko volis! Hajde da nadjemo neku? On kaze, ti mora da si lud! To znam, ‘ajde idemo… i krenusmo mi kroz gusto zbunje.

Na zalost, zmije nismo videli, jer je bilo vec oko podne, a one su tada po svojim rupama, ali smo nasli dosta istih u kojima se odmaraju. Postoji razlika izmedju rupe kobre i mambe, sto ranije nisam znao (covek se uci dok je ziv). Bio sam vrlo srecan barem to da vidim. Leoparda nismo zapazili iako smo ga uporno trazili po drvecu, gde najradije obitava. Videli smo zirafe, nekoliko kornjaca, divlje svinje, pecinice u kojima one zive i mnogo, mnogo cudnih biljaka. Castio sam cuvara dosta, jer me je vodio po sipraziju da nadjemo makar zmijske rupe, a to bas ne vole da rade.

Nakon toga, pomalo razocaran sto nisam video zmije u prirodi, seo sam u auto resen da taj dan ne prodje "bez ulova". Idem tamo gde ih sigurno ima – Snake park. Citajuci ne bas detaljnu kartu, ipak sam ga lako nasao, imajuci u vidu iskustvo od januara meseca kada sam takodje tu bio. Cena ulaska je 800 KSH ili nesto preko 10 USD, ali to i nije mnogo u odnosu na cinjenicu sta se tamo moze videti. Citav niz reptila: Vine snake, Spitting cobra, Forest i Egipatska cobra, mnoge viperidae, od kojih je najopasnija Puff adder, odgovorna za najveci broj smrtnih slucajeva u Africi (smrznes se kad je vidis). Naravno, tu je i gospodar zmijskog sveta, Black mamba. Ali, ubedljivo najlepsa je Green mamba. Pred terarijumom ove zmijice najduze vremena sam proveo, fasciniran prelepom zelenom bojom. Svojim izgledom i gracioznoscu pokreta predstavlja pravu kraljicu (opet neka kraljica, ali ovog puta, cini mi se, manje opasna!).

Sve je to lepo, rekoh sebi, ali gde je ovde adrenalin? U potrazi za istim nadjoh jednog cuvara, zapoceh da pricam, cisto da ga malo opustim, a onda mu slozih pricicu kako sam svojim prijateljima obecao da cu se slikati sa jednom od zmija. Covek kaze da je to zabranjeno, sto je i razumljivo, ali ne i za mene. Ja ga zamolih, obecah dobru napojnicu i on kaze da ce videti da mi to omoguci sa Snake handler-om. Posle izvesnog vremena uvede on mene iza terarijuma gde posetioci inace ne ulaze. Covece, video sam black mambu pored mene! Naravno da mi nju nisu dali, a ne verujem ni da bih smeo da je uzmem. Uostalom, cak ni profi snake handler je ne hvata. Izvadise jednu prelepu Kenyan Sand Bou. Reptil koji nije otrovan, ali ima vrlo ostre zube i ako je naljutis moze gadno da povredi. Mene je ipak volela, J. Slikali smo se, dao sam finu napojnicu, ne Boi vec cuvarima i krenuo kuci, presrecan posle ovako bogatog dana. A kod kuce, veliko iznenadjenje! Vlada spremio paprikas. Bio sam mrtav gladan, posle celog dana muvanja po Nairobiju. I prvi put posle tri nedelje jeli smo "na kasiku". Ruka mu se pozlatila.Nedelja.Jutro, zapravo vise naginje ka podnevu. Krenuh do Elephant Orphanage-a. Imao sam informaciju da su tamo posete od 11-12.

Malo sam opet lutao, ali sam na kraju nasao. Ovde Kenijici drze male slonove koji su ostali bez roditelja. Ima ih desetak i prelepi su. Prave bebice. Svaki od njih ima svog negovatelja za koga se vrlo vezu. Posle toga, zeleo sam da vidim i arapske konje. Cuo sam da postoji lep hipodrom i da su nedeljom trke. Da bih dosao do tamo presao sam 30-tak km. i na kraju nasao hipodrom, ali na moju veliku zalost ove nedelje nema trka. Sledeca je next week. Da li cu te nedelje ici tamo ili negde drugde, videcemo. Najradije bih organzovao put u Nacionalni park Masai Mara. Malo me koce ostali, ne preterano raspolozeni za moje akcije, ali to meni ne smeta, mogu ja i sam. No videcemo, do tada ima dosta vremena.