Za praznik rada valja ne raditi ništa i dobro jesti. U Srbiji se uglavnom ništa i ne radi al se najbolje jede u Vojvodini pa je izbor za prvomajski uranak očigledan.
Tim povodom, Treset, šuma pokraj Palića, je tradicionalno okupljalište za mnoge iz Subotice i okoline. Stižemo već 28og aprila jer kad je bal, nek bude karneval. Posle Palića pitamo nekog matorca koji sedi na raskrsnici da nas uputi ka ribnjaku blizu kojeg je smešteno naše društvo a on nam, mudro (a kako bi drugačije govorio starac koji sedi na raskrsnici) kaže da možemo i "ovim, i onim, i ovim putem". Posle dužeg lutanja po šumi, jednim od predloženih puteva, stižemo u naš kamp koji je već uveliko postavljen. Svi kampovi su opremljeni roštiljem i kazanom a većina ima i generator i na njega prikačene kompjuter i zvučnike a tu je i motorna testera kako ne bi prolivali znoj uzalud.Ono što Treset čini zanimljiv je činjenica da je to šuma na pesku što se ne sreće baš često. Tako ponekad imate utisak da ste na nekoj drugoj planeti sa drugačijom vegetacijom od one znane na zemlji što čini ceo doživljaj posebno autentičnim. Dani protiču u neprestanom spremanju hrane, igranju šaha, pojedinačnoj kontemplaciji ili grupnom razgovoru. Svi se obraduju kad dođe vreme da se seku drva ali samo jedan srećnik uzima motornu testeru dok ostali navijaju. Noću se raja okupi oko logorske vatre i uz muziku neprimerenu boravku u prirodi, pije, skakuće i čavrlja. Svuda unaokolo su i drugi kampovi pa se lako može prošetati i videti kako se drugi provode ali su sve šanse da nećete naći ništa inovativno. Uostalom, ovde ste i došli da ništa ne radite pa nemojte očekivati od drugih da imaju drugačije ambicije…
Za nemirne duhove, nekoliko kilometara dalje, u nečemu što se nekada zvalo "etno kamp", odigrava se Trenchtown Festival. Tri stejdža i opuštena masa su garant kakve-takve zabave. Na glavnoj bini sviraju razni bendovi do dvojike a onda kreće drum&bass. Ove godine su tu od "imena" bili Rambo, Darkwoodi, Cubismo, Eyesburn, Ajs Negrutin, Orthodox Celtsi i još po neko "ime u uspomeni" a zadesi se i koji "karaoke bend". Na DJ stejdžu se, glede čuda, pušta elektronska muzika a kako je poljana prilično prostrana čovek se lako može razmahati. Na rege stejdžu se takođe smenjuje plejada DJeva iako to nikada ne biste rekli s’ obzirom da 4 dana ide isti ritam. Dosta ljudi kampuje na samom festivalu tako da se i tu možete ogrejati o nečiju vatru. Karta za jedan dan je 500 dinara a ako se protivite konceptu plaćanja za kulturu ili ste željni avanture, na festival se može ući i preskakanjem ograde.
Putopis napisao markoaks
