Putopis: Prag 2007

Let do praga traje svega sat i deset minuta, tako da jedva imate vremena da pojedete i sendvič koji vam posluže za doručak.

Pri sletanju u Prag prolazili smo kroz oblake (opet!) i mogu vam reći da, iako fantastično izgleda, nimalo ne prija. Nisam ja za tu brzu vožnju, avione, kamione.

Odmah smo krenuli u razgledanje grada. agencija nam je obezbedila fantastičnog vodiča, nekom čičicu Kemala, rođenog Čeha, koji savršneo dobro priča srpski i koji se svojski potrudio da nam boravak u Pragu bude i zabavan i edukativan.Ovo je ulazak u stari deo grada Praga. Jesen je i kod njih stigla, samo što lišće tamo lepše vene, a i neko je valjda preko noći pokrao svo opalo lišće: nijedan listak nismo videli na ulici.

Odmah iza ove kapije na ulazu nalazi se crkvica stara gotovo hiljadu godina, a odmah iza nje – puca pogled na ceo Prag:

Ono što zadivljuje u Pragu jesu DETALJI. Svaka građevina u starom gradu, ali i u samom centru Praga je stara, neke čak i stotine vekova. Ali ono što zadivljuje jeste činjenica da su sve te stare građevine očuvane, prekrečene i sređene, ali sa ukusom i tako da se i dalje oseća patina koja izbija iz svake cigle ugrađene u njih. Detalji na fasadama, na trgovima, na svakom koraku daju jedinstven osećaj i doživljaj grada: na svakom koraku ćete videti razne statue, kipove, fontane, kojekakva čudesa koja, čak i kada su novijeg porekla nikako ne odudaraju od svoje okoline. Na ulicama Praga nema klasičnih bandera – ulična rasveta je kod njih u vidu električnih fenjera. Zato čete u svakom trenutku imati osećaj kao da ste zalutali ne samo u prostoru nego i u vremenu, kao da vas ne bi iznenadilo da iza ćoška sretnete Trnoružicu ili Kvazimoda…

U samom centru starog dela grada nalazi se nekakav vidikovac, sa starom palatom pred kojom se svakog dana u podne smenjuje Nacionalna garda. To je većeini turista, iz meni nepoznatih razloga, izuzetno zanimljivo, pa se okupljaju u stotinama i gledajuuu i gledajuuu i gledajuuu, a zapravo i nema šta da se vidi: dođe njih xy, odšetaju malo,svira se malo u trube, okrenu se i odu. Odmah tu kod vidikovca je palata, zapravo nekakva zgradurina koja je zatvorena sa svih strana, kao kutija šibica, samo sa sve četiri strane postoji po jedan prolaz… Kako smo čuli, tu palatu su vekovima dizali razni vladari, počev od Karla Velikog i Marije Terezije do raznih drugih.Jedan od četiri prolaza iz centra palate će vas odvesti pravo pred OVO:

Ovo je katedrala Svetog Vita. Najlepše zdanje koje sam videla u životu (pored Mileševe, ali i ne mogu se porediti nikako). Ne postoje reči koje bi opisale kakav je doživljaj gledati u ovo. Katedrala se inače vidi iz svakog dela grada. gde god da pogledaš – vidiš nju. neću sad da izmišljam nekakve glupe metafore i poređenja da bih vam bolje dočarala njenu lepotu, slike same govore.Ovo su stara ulazna vrata u katedralu:

Ovako katedrala izgleda iznutra. Na samom kraju, na krajnjem vitražu nalazi se slika Isusovog raspeća, ali nisam uspela lepo da je slikam, žao mi je.

Ovo je levi unutrašnji zid katedrale:

Prvi desni vitraž:

Jedan od hiljade detalja na spoljnjem zidu:

Divite se slobodno, uživajte u prizoru…Kada se izađe iz katedrale, ide se uzanim prolazom do tzv. Golden lane, od. Zlatne ulice koja je karakteristična po tome što se u njoj nalaze kuće, prave kuće u kojima su ljudi do skoro živeli, ali to nisu obične kuće – one samo izgledaju normalno, a zapravo su sićušne i male, kao da su pravljene za Hobite. Sve ove kućice su sada pretvorene u muzeje i/ili prodavnice suvenira. Nisam uspela da uslikam nijednom bez turista u kadru iz prostog razloga jer ih je bilo na stotine u tom malom prostoru, ali mislim da možete na osnovu ovoga doći do nekog zaključka o veličini kuća:

U Zlatnoj ulici je živeo i Franc Kafka, drugi od dva čoveka na koje su Pražani izuzetno ponosni (prvi je, svakako, Karlo Veliki):

Izlaz iz Zlatne ulice je jedan uzani hodnik sa stepenicama nadole, a kada se izađe iz hodnika izađe se na ovo:

Oprostićete mi, ali nisam uspela da saznam kojim povodom ovo stoji baš na tom mestu. To je inače izlaz na "Kulu Daliborku", koja je ime dobile po nekakvom mučenom Daliboru koji je nešto zgrešio i bio zatočen u toj kuli, ali je valjda svake večeri nešto pevušio pa su se lokalne cure u velikom braju okupljale pod njegovom tamnicom. Eto.Odmah posle kule Daliborke nailazi se na muzej igračaka, u kojem je u tom trnutku bila postavljena izložba Barbie lutaka. Jako mi je žao što nismo mogli tada da uđemo u muzej, a narednih dana nije bilo teoretkse šanse da se vratimo nazad.Spuštajući se ulicama starog grada naišle smo na ovu fascinantnu uličicu:

Kao što vidite, ulica je toliko uska da se dva čoveka u njoj ne mogu mimoići, pa je zato postavljen semafor koji reguliše kretanje!Posle toga se silazi iz strog grada ka Karlovom mostu i centru Praga. Stepenice koje vode iz starog grada pružaju predivan pogled na centar, Vltavu i praške mostove:

U samom podnožju Karlovog mosta nalazi se novi kafkin muzej, ispred kojeg stoji veliko dvostruko K:

A odmah iza ugla je i predivan Karlov most. Čuli smo da ga zovu još i "Most zaljubljenih": kao trebalo bi da dođeš na sredinu mosta (na kojem nema nikakvog saobraćaja, već je rezervisan samo za pešake i slikare), zamisliš nekakvu ljubavnu želju i ta će se želja ispuniti.

Svaki stub mosta ima na sebi po jednu ovakvu statuu:

Zadivljujuć je podatak da u Pragu postoji preko stotinu različitih crkava, katedrala, dosta sinagoga i sl. a po nedavnom popisu gotovo 95% Pražana se izjasnilo kao ateisti. To pokazuje i sama činjenica da retko koja od svih tih predivnih crkava radi – otvorene su samo za turiste, i to uz debelu novčanu nadoknadu.Ispod mosta se nalazi mreža kanala i deo grada koji se popularno zove "Venecija":

Već sam pomenula da je Prag sav u detaljima. Zamislite moje čuđenje kada sam, prilazeći ulazu u Narodnu biblioteku, na obližnjem zidu ugledala sledeći prizor:

Da, dobro ste videli: to je devojčica koja sedi i drži papirni avion u ruci. Iz čista mira, ničim izazvana. Stari, visoki zid, na kojem nema ničega osim toga.Kada se uđe u centar Praga, primećuje se odmah isto što i u starom delu grada: nema novijih građevina. A što je još zanimljivije, kako nam je to naš vodič objasnio, u centru Praga niko ne živi, sve zgrade tu su zapravo hoteli i hosteli, restorani, prodavnice i tržni centri, centar gradaje rezervisan isključivo i samo za turiste i strana predstavništva.

Glavno mesto okupljanja u Pragu je Trg Jana Husa (nešto kao kad se ljudi u Beogradu nalaze "kod konja"), s tim što je spomenik Janu Husu okružen lancima i ne može ga niko zajahati, sedeti na postolju, piti pivo, bacati pikavce, i lepiti žvake po stepenicama. Kultura, nema šta.Odmah tu kod Jana Husa nalazi se i čuveni Toranj sa satom. Taj sat, naime, pokazuje sve što bi se od jednog sata očekivalo da pokazuje – minute, sate, dane, mesece, godine, sveca čiji dan teče, ma sve živo, a sve se to vidi na ovom mehanizmu koji, na žalost, nikako nisam uspela da ukapiram:

Iznad ovog mehanizma nalazi se sat koji pokazuje tačno vreme, a na svaki pun sat oglasi se kostur (koji se nalazi pored mehanizma), koji trubom doziva smrt, a preko puta njega se nalazi nekakav čičica koji maše glavom i ne dozvoljava da se smrt pojavi, a zatim se iznad njih otvore dvoja vrata iza kojih se pojave figure apostola koji se neko vreme tako vrte u krug. Možete misliti kako se turisti oduševljavaju prizorom.Nedaleko od Trga Jana Husa nalazi se trg Vaclavske namesti, posvećen svetom Vaclavu, najvećem češkom svecu. Na čelu trga je oooooooooogroman Narodni muzej, na središtu trga je spomenik svetom Vaclavu, a svuda okolo su smeštene najveće trgovinske kuće i fenomenalni šoping centri.

Ako nekad idete u Prag, nemojte nikako propustiti da odšetate do stare tzv. Španske sinagoge:

Pored sinagoge nalazi se spomenik Francu Kafki, inspirisan njegovom najpoznatijom pripovetkom "Preobražaj". Kao i pripovetka, i spomenik je nadrealan, a posebno fascinira što je podnožje napravljeno u obliku kamenog mozaika, sa slikom žohara na čijim leđima, u stvari, stoji spomenik:

Za kraj, evo i par slika panorame Praga, slikano sa vrha Tornja sa satom:

Pogled na Trg Jana Husa:

Obratite pažnju na kafič na vrhu zgrade:

Na ovoj slici se u daljini vidi novi televizijski toranj, koji se sastoji iz dva velika, prevelika stuba, pokojima, verovali ili ne, puze crne betonske bebe, te se i toranj popolarno zove "toranj sa bebama":

Let do Beograda je bio isti kao i pri dolasku u Prag: malo turbulencija, jedan sendvič, i puno puno oblaka:

Hvala lepo, doviđenja.