Na turskoj obali letujem poslednje četiri godine. Od toga-dva puta u Antaliji (tačnije u malom mestu Beldibi koje se nalazi na pola puta između Antalije i Kemera), jednom u Bodrumu, jednom u Alanji.
Lično veoma volim toplo more, pa preporučujem Sredozemnu obalu – dakle, Antalijsku i Alanjsku regiju. More je u tim regijama veci deo sezone izuzetno toplo, uvek je kristalno plavo i čisto, a broj kišnih dana tokom cele godine je minimalan. Tokom najtoplijih meseci, procenat vlage u vazduhu je visok, pa ne preporučujemo odlazak u špicu sezone. Poznata turska letovališta Bodrum i Kušadasi nalaze se na obali Egejskog mora koje je hladnije, a oblast je vetrovitija.
Bodrum je letovalište stvoreno za noćne i dnevne izlaske. Tu nikako nećete naći usamljene uvale, već je ceo grad (i okolina) pretvoren u jedan veliki kafić, a ležanje na plaži zapravo je ležanje na ležaljkama raznih kafića koji su nacickani jedan do drugog. Niste u obavezi da naručite piće, ali ukoliko odlučite da naručite, to onda mora biti iz onog kafića kome pripada lezaljka na kojoj se sunčate. Vratimo se Sredozemnoj oblasti, koja je, osim prelepe prirode, poznata po brojnim antičkim iskopinama i ostacima antičkih gradova. Veliki deo starogrčke, rimske i likijske kulture ostao je u Turskoj, upravo u ovoj regiji. Izuzetan doživljaj predstavlja uzeti rent-a-car i praviti izlete kolima po antičkim gradovima. Kolektivni turistički obilasci ovih gradova su prilično skupi, a kada sve saberete i oduzmete, ispadne da se više isplati iznajmiti auto (posebno van sezone, dakle, početkom juna, ili posle 15. avgusta – digresija – vazduh u Alanji i Antaliji je vlazan i najbolje vreme za letovanje tamo je kraj avgusta i citav septembar, kao i prva polovina oktobra, u julu i prvoj polovini avgusta mnogi kažu da se od vlažnog toplog vazduha teško diše) i obići ove gradove samostalno. Posebna je priča sto ture ne uključuju kupanje na polupraznim ili pustim plažama sa pogledom na fascinantne ruševine (osećaćete se kao Stari Grci), a mnogi gradovi nisu toliko popularni, pa nisu ni uvršćeni u uobičajene izlete. Na ulasku u sve nabrojane gradove nalaze se table sa napisima o istorijatu i osnovnim podacima na engleskom, nemačkom i ruskom jeziku i odatle saznate sve ono sto biste inače saznali od vodiča ako odlučite da idete u grupi. Možete se prišljamčiti nekoj grupi koja sa vodičem obilazi destinaciju i prisluškivati šta vodič priča.
Preporučujem od sveg srca da posetite Phaselis, Olympos, Demre-Myra (odakle je i Sv. Nikola), Perge, Side, Aspendos. Kupanje u uvalama Olymposa i Phaselisa je nezaboravan doživljaj, a Olymposd ima turističko naselje sa pansionima na drveću (drvene kućice u krošnjama). U Antaliji postoji neverovatno bogat i zanimljiv muzej koji obuhvata sve istorijske periode i zaista ga vredi posetiti. Alanja ima zanimljivu tvrđavu, kao i etnografski muzej, kao i Damlatas pećinu, a vredi posetiti i Ataturkov park na kraju Ataturkove ulice. Od ponude koju često nude agencije, mislim da ne treba propustiti jednodnevna krstarenja, na kojima ćete obići prelepe uvale i plaže na koje ne može da se priđe sa kopna i kupaćete se u tirkiznom toplom moru na otvorenom (kažu da krstarenja treba izbeći ukoliko je mnogo vetrovito, pa obratite pažnju).
Ukoliko ste na polupansionu ili noćenju sa doručkom i jedete van hotela, toplo preporučujem da se hranite u restoranima u kojima jede lokalno stanovnistvo. Oni nekad ne izgledaju reprezentativno, ali su u njima istaknute cene (velika mana turskog turizma je što se cene često formiraju pogledom i procenom izgleda i materijalnog stanja turiste na osnovu tog pogleda), a hrana je sveža i ukusna. Izborom šiskebaba (pileći ražnjić) ili nekog drugog kebaba nećete pogrešiti. Ukoliko želite da pojedete nešto s nogu, preporučujem vam đevreke koji za Turke imaju poseban značaj i prodaju ih posebno ovlašćeni prodavci u specijalnim staklenim kioscima-kolicima sa zavesicama (vrlo prepoznatljivo, svaki kiosk ima svoj sertifikat). Uz taj đevrek odlično ide turski AYRAN, to je nemasni posoljeni jogurt koji osvežava tokom vrućih dana. Obrok đevrek+ajran krepi i održava sitost par sati. Odličan voćni sladoled možete jesti u lokalnoj poslastičarnici preko puta alanjskog muzeja, kao i u glavnoj ulici poznata mlečna poslastičarnica HASAN USTA. Kupovinu namirnica preporučujem iskljucivo u samoposluzi. Uglavnom u prodavnicama koje su usput na pešačkim zonama, čak i obična voda košta mnogo više nego u samoposlugama, a cene voća, grickalica i svega drugog su uglavnom višestruko skuplje.
U svakom gradu postoje velie samoposluge TANSAS i MIGROS u kojima možete kupiti vodu(voda iz česme u Turskoj nije za piće), sokove (probajte onaj od šipka, od kog mi pravimo pekmez i čaj, kao i onaj od nara), ice-tea (probajte Liptonov green tea sa nanom, u konzervi jer je to specifično turski čaj koji nigne drugde nećete naći). Obavezno rezervišite hotel koji ima klimu, ali ne centralnu, nego onu koju vi uključujete kada uđete u sobu. Hoteli sa centralnom klimom, klimu uključuju samo nekoliko sati dnevno, a često je neophodno da rashladite sobu i tokom noći i tokom dana kada u nju dođete. Ostavite sitniš sobarici i garantovano će vam promeniti peškire, a krevet namestiti na neki neobičan način i posuti ga ružinim laticama. Uopšte bakšis je magična reč turskog porekla koja ce pomoći da se osećate mnogo bolje uz par stotina potrošenih turskih lira. Obavezno ponesite mleko za sunčanje sa visokom faktorom i klonite se sunca između 11 i 16h. Ako zaboravite sredstvo za posle sunčanja, u svakoj apoteci koja se na turskom kaže ECZANE možete kupiti Bepanthol mleko na bazi pantenola, kao i odličan turski gel na bazi aloe vere protiv opekotina u providnom plastičnom pakovanju, plave je boje i jasno je da se radi o aloja veri.
Nudizma u Turskoj skoro da nema, toples je masovno viđen na plaži u gradu SIDE gde dolazi veliki broj Skandinavaca. Na toples se u principu niko ne zgražava, mada se na plažama mogu videti žene obučene u specijalne "od glave do pete" kostime. Svaka plaža ima tuševe i kabine za presvlačenje. Ukoliko ne koristite hotelsku plažu kao gost hotela, ležaljke i suncobrani se uglavnom naplaćuju (oko 1 euro po ležaljci, u Alanji se na skoro svim plažama naplaćuju ležaljke i suncobrani). Plaže su uglavnom od sitnijeg ili krupnijeg šljunka. Postoji česma za pranje nogu na izlazu sa svih plaža.Bazeni pri hotelima uglavnom su čisti, bezbedni i ako nisu u senci, voda je u njima takođe topla. Igrajte se prepoznajući turske reči koje koristimo u srpskom jeziku. Ako u sobi imate TV obratite pažnju na tursku reklamu za prašak ARIEL, u kojoj domaćica raširi ispred muža snežno beli čaršaf i kaže "Ariel – dušman bakterija"
Putopis napisala Ivana