Kako sam poslovnu vizu dobio veoma lako i bez gužve (poslovne vize se ne čekaju u istom redu kao i turističke), bio sam uveren da će mi put do Beča napokon predstavljati zadovoljstvo, i da neću pizdeti mnogo zbog frustracija koje svaki put imam zbog činjenice da živim u Srbiji.
Let do Beča traje oko sat i po vremena, a kako sam kretao u 8:15h, na aerodromu sam, za svaki slučaj, bio već u 7h.. Čekirao sam kartu, prošao granicu i sedeo pored izlaza za svoj let… Vreme je brzo prošlo, ali je umesto "boarding", na monitoru pored izlaza pisalo da je let pomeren za 8:40h.. Meni to nije predstavljalo neki veći problem, iako sam znao da će me čekati na aerodromu, nisam preterano brinuo što će čekati pola sata duže. Prvi dan sam imao slobodan, sve do 20h, kada se održavala večera u nekom kineskom restoranu, na koju su stizali ljudi iz svih zemalja u kojima je moja bivša firma radila (nemačka, austrija, slovačka, poljska, slovenija, hrvatska, bugarska, rumunija, bosna,…), a za ostale dane su bili zakazani razni sastanci, radionice i sl.Ostali putnici ipak nisu bili tako ravnodušni pa su već počeli da gunđaju i da traže odgovore na Jatovom šalteru za obaveštenja, ali nisu mogli ništa zvanično da nam kažu, već kao da je nezvanično neki problem sa avionom. Kako se približavalo ukrcavanje, let je ponovo bio pomeren za 9:15h i sada je već to počelo da smeta svima, pa je krenulo prepucavanje.. Stranci koji su sedeli pored mene su me stalni pitali da im prevodim šta pricaju sa Jatovog šaltera i da li ima nekih novih informacija, a činilo mi se da oni sve prebacuju u neko zezanje, dok su naši putnici već počeli da prave ozbiljne scene.Nekako sam javio da me ne čekaju na aerodromu više, jer nisam bio siguran da će avion uopšte poleteti i u novo vreme.. Izvadio sam laptop i surfovao internetom, slao poštu, četovao na msn-u (sreća da sam imao gprs karticu i da je savršeno funkcionisala). I onda vrhunac, let je otkazan i svi smo prebačeni na let u 15:20h… Strašno! Tu su već počele varnice i pretnje tužbama, pomogao sam nekom strancu da nazove rent a car i proveri dal imaju slobodan auto, jer je odlučio da će brže stići do Zagreba automobilom, nego da čeka let do Beča, pa od Beča do ZG-a. Ja sam bio u glupoj situaciji, niti da izlazim, pošto sam već prešao granicu, dao prtljag i sva (povratna procedura je komplikovana), ali glupo mi je bilo i da ostajem. Malo sam čitao neku knjigu, a malo "visio" na netu i završavao neke poslove, koje sam ostavio za povratak.
Otišao sam u restoran da ručam, sećam se da je bila poprilično dobra hrana, a onda sam upoznao i jednu Albanku, koja je putovala iz SAD-a u svoju rodnu zemlju. Kaže da se plašila beogradskog aerodroma zbog situacije odnosa između naša dva naroda i zbog predrasuda koje ima, ali je videla da smo i mi sasvim obični ljudi. Pozvala me je u Tiranu, ali sam se ja slatko nasmejao:).. U međuvremenu sam obavestio ove u Beču o tome kad stižem, jer sam sad bio siguran da neće doći do promene, tako da su opet trebali da dođu po mene.Počinje ukrcavanje, i tada počinje ludnica.. Iako su rekli da smo svi prebačeni na taj let, nisu računali da taj let isto ima neke putnike, pa da ne možemo i mi svi da stanemo, tako da donose odluku da samo oni koji imaju karte Austria Airlines-a mogu da putuju. Austria Air. i Jat Air. imaju saradnju tako da se svi letovi vode kao zajednički, pa je i na jutarnjem letu bilo ljudi koji su imali Austria Arlines karte, ali ja nisam bio među njima. Tu dolazi skoro do fizičkog incidenta, između nekog našeg biznismena koji je sa ženom putovao na važne poslovne sastanke i osoblja Jata.. Pretio im je svim i svačim, tužbama jer su ga oštetili za nekoliko miliona evra, zvao neke političare, novinare, .. ali ništa! Stranci su takođe počeli da pizde, ali su i dalje bili pasivniji od biznismena, moleći me da im prevedem šta znače reči koje upućuje, tipa: "Jeb.. mater seljačku.. pobiću vas sve konji jedni…", sve dok i sami nisu ukapirali kada je uhvatio za gušu jednog od radnika Jata. Revoltiran je bio najviše zato što su nam rekli da smo svi prebačeni na let, kao i zbog toga da nam pre toga nikakve informacije nisu davali, tako da nismo znali ni zašto je let otkazan, ni sl. Austrijanci su se isto smejali i isticali da su Srbija i Srbi ok, ali da je Jat čudo i da više nikada neće putovati tom aviokompanijom.
Novi let je bio u 17h, pa sam brže bolje javio domaćinama da ne polaze na aerodrom, već da dođu oko 18.30h, što je meni i pored ovolikog čekanja još uvek odgovoralo, jer je večera zakazana u 20h. Napokon je došlo i pravo ukrcavanje, ne razumem se mnogo u avione, tako da ne znam koji je ovo model aviona bio, ali je u svakom slučaju bio neki od manjih modela, pa su se neki putnici opet žalili oko toga, jer navodno naš let nije trebao da bude tim avionom. Mislio sam da su to gluposti i jedva čekao da po prvi put ugledam Beč. Let je bio prijatan, i za sat i nešto vremena smo se našli između Bečkog aerodroma. Tu nas je čekalo još jedno iznenađenje, pošto je nebo bili puno aviona, što smo mogli da vidimo jer su svi svetleli, a već je počinjao da pada mrak.. Lep je bio prizor, ali ne i prijadan doživljaj kada nam je kapetan saopštio da je u Beču magla, pa ćemo kružiti neko vreme dok se ne raščisti da možemo da sletimo. Tu je počelo i zezanje u avionu, a na nebu su kružili brojni avioni, pa mi je sve to izgledalo čudno.. Ja sam se prozivao sa Austrijancima, a oni su tu super prihvatali, jer sam bio najmlađi u avionu.Nakon nekog vremena (pola sata – sat) kruženja, kapetan je zaključio da ne postoji šansa da sletimo, iako su neki to radili, pa je brzo doneta odluka i da idemo za Grac?!?! Naravno da sam čuo za Grac, ali nisam imao predstavu koliko je on udaljen od Beča, pa s obzirom da smo pola sata putovali do njega, znao sam da i nije baš blizu. Austrijanci su počeli da se bune i da traže da sletimo u Bratislavu, koja je posle mnogo bliža, ali mi nismo imali Slovačke vize (u pitanju je februar 2006., kada još uvek nisu važile šengen vize tamo). Čim smo sleteli u Grac uključio sam telefon, koji je odmah zvonio.. Prvo su me zvali sa te večere da pitaju šta se dešava, kad sam im rekao "I have just landed, but in Graz", potpuno su odlepili, misleći prvo da sam pogrešio avion:) kad sam im objasnio da je zbog magle.. rekli su ok, slobodno ostani da spavaš negde, pa ćemo videti ujutru da neko dođe po tebe. Onda su me zvali i ovi sa aerodroma, koji su i saznali da je let pomeren, i da mi kažu da su se baš iscimali jer aerodrom i nije baš u centru Beča, tako da me oni više neće čekati.A i što bi, kad ja nemam ideju ni kako može da se stigne iz Graca, a kamoli koliko će to vremenski trajati. Iako smo sleteli u Grac, nismo mogli da se iskrcamo, pošto to nije međunarodni aerodrom, pa nema ni graničarsku policiju, carinu i šta već. Pola sata smo čekali da dođe policija, kako bi nam bar pregledala pasoše i vize, a stvari nam niko nije ni gledao. Najgore su prošli oni koji su putovali u neki drugi grad, preko Beča, jer nisu imali vizu, tako da su morali da se vrate avinom za Beograd. Verovali i li ne!Mi smo uzeli svoje stvari, ja sam saznao da nam je Beč udaljen 150-170 km, a ljudi iz Jata su nam samo rekli da su pozvali autobus da krene iz Beča i da čekamo tu, da će doći za 2-3 sata. Već je bilo oko 21h, što bi značilo da ćemo u Beču biti oko 1-2 ujutru, ako uopšte taj autobus dođe. Biznismen i njegova žena su me brzo vrbovali da uzmemo neki taksi zajedno i da podelimo troškove, a sa nama su krenuli jedan Austrijanac i jedan Srbin koji živi u Beču (došao je ujutru u Beograd da završi nesto i vraća se uveče), pa smo seli u neki mini kombi, koji je vozi Turčin i za sat i po sam bio u hotelu. Taksi me je izaša oko 40 evra. Pozvao sam ove i pitao ih da li su još u restoranu, koji je 2-3 ulice bio udaljen i onda sam se pojavio tamo, što je izazvalo aplauz i nevericu da sve to može da se desi.. Rekao sam: Next time, I will walk! Mislim da bi i šetnju bolje podneo nego takav dan koji mi je omogućio Jat.
Beč izgleda kao prava prestonica jednog carstva, i sve zgrade su u tom fazonu. Pun je muzeja, ali i raznih nacionalnosti.. Srpski možete čuti na svakom koraku, a posle jedne večere sam ušao u taxi da bi me odvezao do hotela, kad ono dečko iz Požarevca vozi. Stvarno nisam imao predstavu da toliko ljudi iz naših krajeva živi u Beču. Bila su i velika sniženja, tako da sam po pristojnim cenama kupio dosta stvari, a obeležavala se i Mocartova godina, tako da je ceo grad bio u tom fazonu. Čak mi je u Hotelu onaj karton za "Do not disturb" bio u obliku Mocartove glave. Odseo sam u jednom malom i lepom hotelu (Schick), a hrana je bila odlična! U gradu je sve čisto, a čini se da je Beč zadržao stari šmek. U pivnicama možete probati razne vrste piva, za koje nikada niste ni čuli, a neke pivnice toče pivo iz svojih privatnih pivara. Što se tiče restorana izbor je stvarno veliki, pa su sve svetske kuhinje zastupljene (možda dominiraju kineska, tajlandska i italijanska). Na pijaci možete naći i razne vrste sireva, burek, kebapče, a obavezno probajte Mammer napolitanke.
Putopis napisao marko
