Sakam Skopsko!

Skopje ima mikroklima, izgor leto kocan zimagradski cigli goli brda, sino nebo, zemja tvrdaJe je je da da daMaten Vardar brzo tece, tajni nosi, vreme vleceSkopje pravi padni stani, ima devet luti raniJe je je da da daSkopje ima slavni maala – debar mala nije salaSkopje java brzo konjce, a bre momce makedoncePut do Skoplja je bio prilika da upoznam Srbiju (da bih je više voleo)… Autobus je stajao u mestima u kojima nikad nisam bio, kao što su Vladičin Han ili Bujanovac, a put je trajao i trajao. U Makedoniji su me prvo sačekala obaveštanja da je ovo jedina svetska zemlja koja potpuno pokrivena bežičnim netom (WiFi signalom). Vau! Nažalost, iako je službeni put, odlučio sam da ne nosim laptop zbog činjenice da idem autobosum. Blizu granice smo stali u Kumanovu i iskreno ja nisam video nikakvu razliku između južnih gradova Srbije i tog grada.Nasmevni se, ne beri gajle,namigni mi, ajde nazdravje,Skopje!Autobuska stanica u Skoplju pristojno izgleda, mnogo lepša nego u BG-u, a pored stanice su stubovi koji drže neki nadvožnjak. Valjda su ga Japanci napravili i ima nekih specifičnosti, ali pošto sam bio prepomoren nisam mnogo ni slušao domaćina. Završio sam u hotelu Bristol, koji je u samom centru grada, odnosno centralnoj ulici, ali je hotel ostao netaknut još od vremena komunizma, kada je bio verovatno najbolji hotel u gradu. Zidovi kod recepcije su ispunjeni fotografijama poznatih muzičara koji su gostovali u hotelu, kao što su Bijelo Dugme, Zdravko Čolić i drugi. Iako ne mogu da se pohvale sa bog zna kakvom uslugom u ovom hotelu, lokacija je odlična, pa je tako sve blizu.

Glavna pešačka ulica u centru grada oslikava stanje u kojem se nalazi Makedonija. I pored toga što ta država nije imala ratove, bombardovanje, sankcije i inflacije kao Srbija, dosta zaostaje za zemljama u regionu. Od hotela ulica me je vodila pravo na trg pored kojeg teče Vardar, koji i nije tako plave boje. Činjenica da su u glavnoj ulici neke prodavnice prazne, neki lokali neizdati, da klinci sede pored vatre ne bi li se ugrejali, možda dodatno utiče na sivu sliku tog grada. Sa trga se može turskim mostićem preći na drugu stranu, gde su ostaci starog grada i spomenik. Pored Varada, jedan do drugog su poređani kafići i diskoteke, a naravno nisu izostavljeni ni splavovi.

Gradov posti, gradov pie, gradov demne, gradov spie,rano utro skembe corba, posle sekoj svoja borbaJe je je da da daMladi momi ljubov vodat, dusa vadat, oci bodatRazni belji prvaat deca, site ke gi papam mecaJe je je da da daPrvo veče smo otišli u neki restorančić na večeru, koji je malo zavučen, ali zato veoma popularan. Nastupali su tamburaši, tj. cigani, koji su bolje pričali srpski od mene i naravno bili su u toku, pa su pri pomenu Zvonka počeli da sviraju "Ko te ima taj te nema". Tu me je uhvatilo vrhunsko makedonsko vino Tikvaš, tako da je sreća da nisam poneo sve denare sa mnom. Provod je bio odličan, a posle toga smo otišli na burek, jer je tamo tamo red da se jede i posle izlazka.

Najbolji burek u Skoplju je u albanskom delu, koji primetno odvojen, kao neka albanska četvrt ili sl. Buregdžinica je bila puna Albanaca, a čak je i moj makedonski domaćin počeo da šapuće kakav burek hoćemo. Ne mogu da kažem da me je bilo strah, ali sigurno da mi nije bilo svejedno. Burek je bio izvrstan, kao i neke slane kifle, koji su njihovi specijaliteti.Nasmevni se, ne beri gajle,namigni mi, ajde nazdravje,Skopje!Buđenje, kao i poslovi toga dana su bili otežani. Otišli smo da vidimo veliki Milenijumski krst koji se nalazi na brdu iznad grada i stvarno je ogroman! Studenti univerziteta Ćirilo i Metodije, koji je jedini univerzitet u tom gradu, moraju da se popnu čak do krsta da bi i zvanično upisali svoj fakultet. Nisam pitao domaćine šta rade Albanci? Da li oni studiraju? Pored toga video sam još neke znamenitosti, ali me je najviše začudio parlement u ovom gradu. Parlament se nalazi u barakama!! Mislim da je to jedini grad na svetu gde je takav slučaj. Što se tiče atmosfere u gradu, ona je slična kao u našoj prestonici, jer je ljudi cirkulišu i svi kafići su puni.Drugi dan je bio rezervisan za pivo, Skopsko pivo. Pitko je, pa se može baš uživati u njemu. Otišli smo i do pijace, koja je više turski deo grada, gde prodavci pričaju turski i gde kao i u Instanbulu postoji zlatna ulica u kojoj se kroz celu ulicu prostiru samo zlatara do zlatare. Kako li zarađuju sa tolikom konkurencijiom? Ne znaju to ni Makedonci. Tu kod pijace smo pili i neki poseban čaj, koji služe u malim šoljama, koje odavno nisam video. Taj deo Skoplja je bio stari grad, ali je posle velikog zemljotresa sve razruženo u celom, tako da je sve posle građeno po uzoru na prošla vremena. Cene u Skoplju su niže nego u Beogradu, a uveče smo otišli u popularan klub, gde se puštao neki haus i slična muzika. Bilo je prepuno i svi su ostali do kasnih jutarnjih sati, iako je bio radni dan.

Jas i ti sme braka stari takva ljubov cini pari,ti me cuvas, ti me svakas, ti za kusur ne mi fakasJe je je da da daU gradu i nema nečeg specijalnog, osim ljudi, koji su prijatni i dobroćudni. Skoplje je više za odlazak u jeftin provod (kao kad Slovenci dolaze kod nas), ali je daleko od neke turističke atrakcije.U putopisu sam korisito tekst pesme Skopje, grupe Leb i Sol, a iako mi je bilo obećano nisam upoznao Vlatka Stefanovskog. Bilo je to posle njihovog prvog koncerta u ovom gradu, posle ponovog okupljanja benda, pa su bili u gužvi jer ih je čekala turneja po zemljama ex Yu.Nasmevni se, ne beri gajle,namigni mi, ajde nazdravje,Skopje!